Zoran Hamović – Bojkot otkupa knjiga i loše politike

Izvor: Novi magazin

U protekle tri godine intenzivno je zajednica izdavača preko svojih predstavnika pokušavala da stvori uslove za dijalog s ministrima i njihovim saradnicima nadležnim za ovu oblast. Što su izdavači sa sastanaka odlazili zadovoljniji dogovorima i obećanjima, to je praksa pokazivala veće nesporazume. „Ignorisanje zahteva“ nije odgovarajuća fraza koja obeležava postupak nadležnih. Čini se da je adekvatniji izraz „izigravanje“, što podrazumeva izvesnu dozu humora. Namera Ministarstva je da se budžetom predviđenim za jednu (2024) godinu otkupi dvogodišnja (2024. i 2025) izdavačka produkcija. To je direktan, ali manipulativan odgovor zahtevima izdavača. Umesto prolećnog (april/maj) i jesenjeg otkupa (novembar, posle Sajma knjiga!), određena su dvostruko manja sredstva za jednu godinu (!) namenjena za dve godine, uz neodgovarajući termin jesenjeg otkupa.

Zahtevi izdavača nisu sadržani samo u količini sredstava i tehničkim elementima procedure. Svake od prethodnih godina sve više se smanjivala transparentnost konkursa i gubio smisao otkupa. Izdavači su u nekoliko proteklih godina javno ukazivali na proizvoljnost i nedoslednost u izboru naslova, na nedostatak ili promašenost ciljeva otkupa. Snaženje javnog interesa zamenio je spisak izdanja čija je svrha bila upitna. Ni bibliotekama ni korisnicima nije do kvantitativnog popunjavanja bibliotečkog fonda. Javna reakcija izdavača i zainteresovanih mogla bi se sažeti u geslo ‘svima pomalo, a ponekima poviše’, ukazujući na sumnju da je reč o nalogu unutargrupne interesne povezanosti, a ne reprezentativnog, društveno relevantnog izbora publikacija.

Na javno izrečene primedbe da je komisija neregularna, bez kapaciteta i autoriteta da bira naslove, pozvani su predstavnici zajednice izdavača na sastanak u Ministarstvu kulture. Zahtev da se zamene članovi komisije koji su zaposleni u organima uprave, javnim bibliotekama i administraciji jer su u konfliktu interesa nije odbijen, ali nije ni usvojen. Budući da izbor knjiga na republičkom otkupu ne bi smeo da bude nagradna igra sa izvlačenjem srećnih dobitnika, izdavači su insistirali da odgovornost za praćenje produkcije i izbor knjiga za javne biblioteke ponovo preuzmu nezavisni stručnjaci, univerzitetski profesori i istaknuti stvaraoci. Dodajmo da su pored stručnih ljudi i odgovornog rada potrebne i garancije da će čitava suma namenjena otkupu knjiga biti utrošena za otkup publikacija koje su na javno dostupnom i komisijski potvrđenom spisku. 

Republički otkup publikacija je sredstvo za postizanje određenih društvenih ciljeva. Reč je o investiranju i očekivanju javne verifikacije onog što je tim ulaganjima postignuto. Otkup podrazumeva i aktivnosti biblioteka u afirmaciji vrednosti koje su dobili na osnovu preporuke stručnjaka iz komisije

Poseban revolt kod izdavača izazvala je odluka da će biti otkupljivane samo publikacije odštampane na ćiriličnom pismu. Ovo iznenadno, neblagovremeno „rešenje“ spada u red restriktivnih uslova s retroaktivnim delovanjem i arogantan politički gest. Jasno je da takvom politikom „konačnih rešenja“ i njihovog desantnog sprovođenja Ministarstvo u oblasti knjige nameće uslove konkursa koji ugrožavaju interese čitalaca, biblioteka i izdavača. 

Na dopise i zahteve izdavača da se obustavi konkurs s neprihvatljivim i raspiše novi sa izmenjenim uslovima, Ministarstvo nije odgovaralo. Po dobrom običaju igre gluvih telefona, nedavno se u jednom dnevnom listu oglasio ministar kulture u tehničkom mandatu. Smatra da je Ministarstvo učinilo više od mogućeg, s obzirom na „okolnosti“. Studentski protesti postali su univerzalno opravdanje za preusmeravanje sredstava, pa i za smanjivanje budžeta za otkup knjiga. 

Dosadašnji ministar i tim koji je zadužen za podsticaje bibliokulturi u Ministarstvu opredelili su se za površnu politiku i metodu nasilnog sprovođenja ili disciplinovanja ne samo izdavača već i drugih oblasti umetničkog stvaralaštva i kulturnog delovanja. Sprovođenje ovog konkursa uz sva protivljenja i proteste ne obeshrabruje zajednicu vodećih izdavača. Oni svojim bojkotom saopštavaju čitaocima, bibliotekama, autorima, prevodiocima, kulturnoj javnosti da će biblioteke ostati bez najznačajnijih naslova objavljenih na srpskom jeziku u 2024. godini. Neopravdano su izdavači ekonomski kažnjeni i nasilno osujećeni u normalnoj komunikaciji sa čitalačkom publikom ma gde ona bila, u Srbiji ili van nje.

Žalosno je što se ćirilica zloupotrebljava i stvara veštačka podela i antagonizacija društvenih grupa koje su za ćirilicu i protiv nje. Reč je o tome da niko nije i ne može biti protiv ćirilice već za slobodu upotrebe oba pisma. Mnogo je celishodnije dodavati nove resurse originalnih podsticaja ćirilici i njenom mestu u kulturi nego poništavati dostignuti nivo pismenosti.

Nije teško predvideti i druge posledice ovakve „inovativne politike“. U narednoj godini će biti objavljeno znatno manje knjiga na srpskom jeziku, a može se naslutiti da će (ne)poznati proizvođači knjiga kvalitet preusmeravati ka poželjnim populističkim duhovnim biserima i rijaliti sadržajima. Ali odštampanim ćirilicom! 

Izdavači će stoga bojkotovati i učešće u zajedničkim nastupima na međunarodnim sajmovima knjiga ukoliko te nastupe organizuje Ministarstvo kulture, i neće dopustiti da se na tim manifestacijama izlažu njihove publikacije. Do daljeg, odnosno do uvažavanja i prihvatanja zahteva udruženih izdavača, do promene principa i uslova brige o knjizi u Srbiji, biće obustavljeno dostavljanje obaveznih primeraka knjiga Narodnoj biblioteci Srbije i Biblioteci Matice srpske. Bojkot otkupa može i mora doprineti većoj odgovornosti i transparentnosti u kulturnoj politici i podržavati razvoj, a ne zloupotrebu kulturnih praksi.

Međutim, smisao bojkota i dugogodišnjih predloga, zahteva i primedaba na račun aktivnosti Ministarstva u ovoj oblasti ne iscrpljuje se samo u navedenim elementima. Smisao republičkog otkupa nije u tome da se raspoloživa suma novca poreskih obveznika razdeli izdavačima i da se od njih kupe knjige… Republički otkup publikacija je sredstvo za postizanje određenih društvenih ciljeva. Reč je o investiranju i očekivanju javne verifikacije onoga što je tim ulaganjima postignuto. Otkup podrazumeva i aktivnosti biblioteka u afirmaciji vrednosti koje su dobili na osnovu preporuke stručnjaka iz komisije. Ali pošto je to zaboravljeno, suočeni sa improvizacijom i nedostatkom ozbiljnosti u aktivnostima oko otkupa, izdavači odgovorni pred svojim čitaocima i kulturnom javnošću nisu imali izbora nego da posegnu za ovim drastičnim moralnim gestom, skrenu pažnju i zatraže podršku ukupne kulturne javnosti, pre svega čitalaca, autora i bibliotekara. 

Od novog saziva ministarstva (ne)prelazne vlade tražimo i očekujemo da hitno organizuje razgovor sa izdavačima i promeni odnos prema knjizi i bibliokulturi kao temeljnom i važnom segmentu naše savremene kulture. 

Vlasnik i direktor izdavačke kuće Clio Zoran Hamović (1957, Beograd), diplomirao na Filološkom fakultetu UB. Pre Clia radio u Institutu za strane jezike i izdavačkom preduzeću Rad. Aktivni je učesnik više inicijativa i dobitnik više uglednih priznanja. Takođe, Clio je u više navrata proglašen izdavačem godine. Predsednik je Političkog saveta Pokreta slobodnih građana.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.