Zahvalna sam svima koji su mi odmagali

Razgovarala: Ivana Pejčić; Foto: Đurađ Šimić, Novi magazin

Mlada naučnica sa Univerziteta u Novom Sadu dr Aleksandra Cvetanović, naučni saradnik na Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta Novi Sad, dobitnica je ovogodišnje prestižne nagrade Danubius Young Scientist Award za najboljeg istraživača. O ovoj nagradi, o njenim istraživanjima, o mogućnostima za odlazak u inostranstvo, ali i o lažnim doktoratima i razlozima zašto je još uvek naučni saradnik, govori za Novi magazin.

Zašto ste dobili nagradu? Možete li da nam objasnite o kakvoj nagradi je reč?

U pitanju je nagrada pod nazivom “Danubius Young Scientist Award”, koja definiše najbolje mlade naučne radnike iz 14 zemalja koje pripadaju Dunavskom regionu, a koju dodeljuje austrijsko ministarstvo nauke u saradnji sa Institutom za centralnu Evropu. Ova nagrada dodeljuje se onima koji ispunjavaju kriterijum da poseduju sveobuhvatni naučni kvalitet jednog mladog naučnika merenog kroz prizmu kvaliteta naučnih publikacija, prisutnost na svetskoj naučnoj sceni, kao i kroz doprinos naučnog rada za sam dunavski region.

Kakvim istraživanjem se bavite?

Moja istraživanja su povezana s prirodnim bioaktivnim jedinjenjima, njihovom izolacijom, karakterizacijom i ispitivanjem mogućnosti njihove dalje primene. Ovakva istraživanja su u posebnom fokusu svetske nauke jer usled prepoznatljivih neželjenih efekata koje sintetički molekuli mogu da imaju, velika prednost se daje prirodnim jedinjenjima. Prirodna bioaktivna jedinjenja mogu nam biti višestruko korisna. Između ostalog, ona mogu imati ulogu farmakološki aktivne komponente i kao takve mogu se ugrađivati u različite lekovite preparate. Sa druge strane, posledice njihove upotrebe su najčešće u poređenju sa sintetskim, minimalne. Veliki potencijal imaju i u prehrambenoj industriji, gde mogu imati ulogu aprirodnih aditiva, tako da se mogu koristiti kao zaštita hrane od oksidacije i mikrobiološke kontaminacije, a u isto vreme mogu poboljšati i senzorna svojstva hrane. Nažalost, njihovo dobijanje obično je praćeno velikim problemima i nije ih tako lako dobiti, a i mali broj izolovanih jedinjenja nakon karakterizacije ispuni sve neophodne uslove za dalju primenu. Tako da je potraga za biopotentnim molekulima koji će imati direktnu primenu izuzetno inspirativna i izazovna.

Zahvalna sam svima koji su mi odmagali jer su me time naterali da se oslanjam isključivo na sebe i svoje znanje. Mogu čak da kažem da su me takvim postupanjem naterali da budem ne samo bolja od njih već bolja i od sebe same

Šta je bila tema vašeg doktorskog rada? Koji je njegov naučni doprinos?

Tema moje doktorske disertacije bila je izolacija apigenina – jednog izuzetno interesantnog biomolekula iz cveta kamilice, pomoću mogu reći zaista revolucionalne ekstrakcione tehnike. U pitanju je tehnika ekstrakcije subkritičnom vodom. Jedna izuzetno moćna tehnika, koja nam pruža dobijanje ekstrakata na način potpuno bezbedan po okolinu jer je bazirana na upotrebi samo čiste vode kao rastvarača. Jednostavno rečeno, imala sam cilj da dobijem ekstrakte kamilice u kojima će količina ovog jedinjenja biti velika, i da kasnije iz tih ekstrakata dobijem ovo jedinjenje u potpuno čistom stanju. Dobijeni ekstrakti, kao i izolat imaju veliki potencijal da se koriste u farmaceutskoj industriji. U okviru disertacije izvršen je čitav serijal analiza koje su potvrdile veliku farmakološku aktivnost i pokazale koliki je njihov potencijal da budu deo novih farmaceutskih proizvoda. Na primer, ovo jedinjenje (apigenin) pokazalo se kao značajno jači spazmolitik (otklanjanje grčeva u mišićima) negoli zvanični spazmolitici na tržištu. Nažalost, put do njegove krajnje upotrebe je vrlo dug, tako da nastavak istraživanja tek sledi. Naše su ambicije da proizvedemo lek koji će moći da se koristi za ublažavanje bolova i grčeva u stomaku.

Disertacija je dala originalni doprinos nauci jer je postavila naučnu osnovu za razvoj zdravstveno-bezbednih ekstrakcionih tehnologija koje obezbeđuju povećane prinose apigenina, a mogu biti primenjeni u mnogim granama industrije. Ali ne samo ovog jedinjenja, koje je meni bilo u fokusu, već širokog spektra drugih aktivnih molekula. Multidisciplinarnost istraživanja koje sam sprovela tokom izrade svoje disertacije zapravo omogućuje širok spektar iskoristivosti dobijenih rezultata. Važno je da danas sa svom tehnologijom koju posedujemo razmišljamo na društveno-odgovoran način i brinemo o budućim generacijama. Ova disertacija je upravo tako i postavljena, daje rešenje za dobijanje visoko potentnog jedinjenja, ali na način koji je obziran prema životnoj sredini. Upravo zbog toga moja doktorska disertacija je i nagrađena kao jedna od disertacija koja je dala najviši doprinos nauci na univerzitetima u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine. Nagrada mi je dodeljena prošle godine od fondacije “Docent dr Milena Dalmacija”.

Koliko su vaša istraživanja u skladu s tokovima svetske nuke?

Apsolutno prate najnovije trendove u nauci, što potvrđuje i broj velikih svetskih kongresa na kojima sam rezultate svog istraživanja izlagala kao predavač po pozivu. To su kongresi širom Evrope i Azije, a na pojedinima sam uključena i u rad njihovih naučnih odbora. Kao član više tih naučnih odbora, moram da primetim da je ovaj pravac u nauci u uzlaznoj putanji i ima veliku perspektivu u budućnosti.

Jeste li imali pozive da nastavite karijeru u inostranstvu?

Bilo je više poziva od velikih i prestižnih evropskih institucija da nastavim karijeru kod njih. Neki od tih poziva bili su i više nego primamljivi, pre svega jer boravak u drugoj naučnoistraživačkoj sredini pruža brojne mogućnosti da unapredite svoj rad. Takođe, to su i institucije u kojima finansijski momenat omogućava istraživanja bez opterećivanja tim segmentom.

Zašto niste otišli za inostranstvu, kad većina mladih u Srbiji sanja o tome?

Više je razloga zbog kojih sam ostala da radim i živim u Srbiji. Svakako da je rad u velikim inostranim laboratorijama u istraživačkom smislu lakši, ali sam neko ko voli izazove i savladava prepreke, tako da rad u Srbiji posmatram kroz tu prizmu. To je ipak jedna druga dimenzija rada u sopstvenoj državi. Upravo zbog prednosti rada u sopstvenoj državi, ali i u inostranstvu, odlučila sam da iskombinujem te dve mogućnosti. Tako da prihvatam pozive za kraće ili duže istraživačke boravke u inostranstvu kako bih bila u toku sa svetskim trendovima, ali se ujedno uvek vraćam u Srbiju, gde nastavljam sa svojim radom. Smatram da svaki mladi naučnik treba da ima iskustvo rada u inostranstvu jer je to jedinstven događaj i razvijaš se kao naučni radnik. Uostalom, na takvim istraživanjima oseti se jedna posebna vrsta sinergije s naučnicima iz celog sveta, što te pokreće i daje ti nove ideje.

Zbog prednosti rada u sopstvenoj državi, ali i u inostranstvu, odlučila sam da iskombinujem te dve mogućnosti. Tako da prihvatam pozive na kraće ili duže istraživačke boravke u inostranstvu kako bih bila u toku sa svetskim trendovima, ali se ujedno i uvek vraćam u Srbiju, gde nastavljam sa svojim radom

Na kojim univerzitetima ste se usavršavali?

Zaista je veliki broj evropskih laboratorija u kojima sam boravila u prošlosti. Ipak, posebno bih istakla boravke u Poljskoj i Rusiji. U Poljskoj sam boravila u jednoj od četiri najopremljenije laboratorije Evrope. Bila sam član istraživačke grupe čuvenog profesora Boguslava Busevskog na Univerzitetu “Nikola Kopernik” u Torunju. Reč je o velikoj internacionalnoj grupi mladih naučnika iz celog sveta. Upravo kada se nađete u jednom takvom okruženju prvo što primetite jeste protok informacija, a zatim kojom brzinom ste u stanju da te informacije primate i koliko brzo počinjete da bivate generalno produktivniji. Razmena znanja i energije s kolegama svakako je ona koja još više nadahnjuje. Treba imati na umu i da svemu tome doprinose i izuzetno opremljene laboratorije, koje vam daju neverovatne mogućnosti da svoje ideje i zamisli sprovedete u delo. U Rusiji sam boravila na prestižnom Moskovskom državnom Univerzitetu “Lomonosov”. Od momenta kada sam kročila na “Lomonosov” shvatila sam zašto je tako veliki i priznat u svetu. Neverovatna genijalnost ruskih kolega i način na koji rade i odnose se prema poslu dodatno me je inspirisala i za moj rad. Pored “Lomonosova”, svoj boravak u Rusiji iskoristila sam i za rad u Federalnom istraživačkom centru, kao i za posetu Skolkovu – najnovijem istraživačkom centru Ruske Federacije i ponosu ruske nauke. Tu sam posetila istraživačku grupu koja radi na otkrivanju mehanizama po kojima se odvijaju neke funkcije našeg mozga. Apsolutna novina za mene i svakako veliki izazov.

Da li je tačno da su vas Kinezi ubrojili u 100 najboljih mladih naučnika u svetu?

Jeste. To je bilo prošle godine, kada sam dobila poziv kineske Akademije za šumarstvo iz Pekinga da budem počasni gost na ceremoniji koju se održavala povodom 60 godina postojanja. Tom prilikom napravili su listu najeminentnijih VIP naučnika sveta danas i mene uvrstili u tu listu, tako da sam prisustvovala i centralnoj ceremoniji u Pekingu. Boravak u Kini doneo mi je i poziv da posetim veliki Institut u Nanđingu, koji se nalazi hiljadu kilometara od Pekinga, gde sam mogla nakratko da se upoznam s njihovim radom, koji je u mnogim segmentima jedinstven u odnosu na evropski istraživački rad.

Kakvi su planovi za budućnost?

Već u januaru očekuje me nastavak istraživanja u Moskvi na već pomenutom “Lomonosovu”. Zajedno s kolegama iz ruske Akademije nauka i njihovog instituta za medicinska istraživanja radićemo na dizajnu funkcionalne hrane za ruske kosmonaute. Takođe, očekuje me i održavanje nekoliko predavanja na naučnim konferencijama u Kanadi i Libanu, ali i rad u naučnom bordu konferencije u Turskoj. Predstoji mi i učestvovanje na konferenciji u Japanu. Očekujem da ću nove ideje koje se rađaju pokušati da implementiram kroz projekte za koje ću aplicirati s kolegama iz inostranstva.

Aleksandra Cvetanović, naučni saradnik na Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta Novi Sad, dobitnica je ovogodišnje prestižne nagrade Danubius Young Scientist Award za najboljeg istraživača

Kakvim istraživanjem želite da se bavite u budućnosti?

Svaki ulazak u novo istraživačko polje lični je i profesionalni izazov kojem nastojim da odgovorim. Volela bih kada bi moja dostignuća u laboratoriji pronašla svoj put ka realizaciji i primeni u industriji. Između ostalog, da sa molekulskog pređem na industrijski nivo. Svakodnevno sam okružena biomolekulima, a neki od njih – možda onaj koji još uvek i nisam dovoljno ispitala, može naći svoje mesto u lečenju nekih od bolesti za čijim rešenjima se trenutno traga.

Koliko će vam pomoći novi model finansiranja nauke koji će početi da se primenjuje od 1. januara?

Stanje u nauci danas je veoma teško. Mada, bavljenje naukom nikada nije bilo lako, ali da bi se to realizovalo neophodna je finansijska podrška. Takođe, podrška države je od krucijalne važnosti. Nažalost, ponekad su ulaganja u nauku samo statistički podatak i zbog toga nam je neophodno rešenje i sistem u kojem će to rešenje funkcionisati na pravi način.

Zašto ste i dalje naučni saradnik na Fakultetu? Očekujete li da se u skoroj budućnosti promeni vaš status?

Verovatno ja nisam prava osoba koja bi mogla da odgovori na to pitanje. Činjenica je da sam tokom svog rada nailazila na veliku nepravdu i ne uvek podršku onih koji bi trebalo da mi je prvi pruže, odnosno da prepoznaju moj entuzijazam i usmere ga na pravi način. Mada kada danas pogledam na kompletan svoj rad, donekle sam i zahvalna svima koji su mi odmagali jer su me time naterali da se oslanjam isključivo na sebe i svoje znanje. Mogu čak da kažem da su me takvim postupanjem naterali da budem ne samo bolja od njih već bolja i od sebe same. Sa druge strane, verujem da svako od nas ima svoj jedinstven put. U mom slučaju to je uvek bio onaj teži put, a često je baš teži put i ispravniji put. Verujem u pravdu, tako da se iskreno nadam da će naše društvo prepoznavati kvalitete i da će naći model da one koji ostvaruju zapažene rezultate na domaćem i na svetskom nivou, a u koje spadam i ja, zadrži na fakultetima u zvanjima koja zaslužujemo. Smatram da to nije pitanje koje treba zbog mene da bude rešeno, i spremna sam da svoje znanje kroz nastavni rad i rad s mladim studentima usmerim ka diseminaciji znanja i prenošenju iskustva. 

Kako komentarišete to što se sada brojni doktorati u Srbiji dovode u pitanje? Iritira li vas to što su neki prepisivali svoje doktorate, dok ste vi tri godine intenzivno radili na svom?

Apsolutno me ne iritira. Mislim da je takva “slava” jako kratkog veka. Zvanje doktora nauka nije samo titula, ono bi trebalo da bude znak posvećenosti znanju, a znanje nam omogućuje progres. Prepisivati nešto i dobijati u tom slučaju lažnu titulu je “pirova” pobeda i sve je to kratkog daha. Takvi ljudi uvek budu samo u nekom momentu pogodni za određene pozicije, ali vrlo brzo mogu ostati bez njih jer nemaju kvalitet ni znanje da je zadrže. Smatram da kada nešto zaista zaslužite svojim radom, u tom slučaju dobijete ono što zaslužujete, a to vam onda niko ne može osporiti niti oduzeti.

Kako komentarišete podatak da je broj doktorata na privatnim fakultetima premašio broj doktorata na državnim fakultetima?

Ne raspolažem tim podatkom. Ukoliko je to zaista tako, onda je to poražavajuće upravo zbog kvaliteta, tačnije niskog kvaliteta s kojim se sa takvih institucija izlazi.

Članak je prenet sa portala Novi magazin.