Vi ne želite da čujete roditelje, gospođo sudija

Autorka: dr Slavica Plavšić

Urošu i Radiši Blažiću dato je mnogo vremena i mnogo šansi da kažu šta imaju, i oni su to koristili na različite načine. Uroš Blažić je pokazao jedan novi performans, kritikujući i posipajući pepelom sebe samog. Posle punih 18 meseci, on je, gle čuda, izjavio saučešće ogorčenim roditeljima i tražio za sebe maksimalnu kaznu.

„Znam šta me čeka, ja sam mrtav čovek. Shvatio sam da ste svi ovde bili u pravu. Hvala što ste bili tako blagi prema meni, zaslužio sam gore reči i osudu. Tražio sam motiv, ali nema motiva da nastrada toliki broj ljudi. Ceo život sam glumio, pravio žrtvu od sebe, umišljao da me svi mrze, a ti mladi ljudi su hteli da mi pomognu, dok sam ja bio arogantan. Odbio sam da prihvatim krivicu, žao mi je što nisam ovo rekao odmah.

Želim da izrazim najdublje saučešće. Ne mogu da umanjim ovo. Moja sudbina je u vašim rukama, želim najstrožu kaznu. Kad biste mogli da mi date da potpišem da mi se izvadi oko i dâ Anđeli, da mi se uzme ruka i dâ Neveni, noga i kičmena moždina da se daju drugim ranjenima“,… nabrajao je Uroš Blažić.

Izrekao je to posle toliko vremena, naučeno napamet kao pesmicu, pa je svima bilo jasno da te reči nisu iz njegove glave, da nisu iskrene, nego da su ga verovatno advokati savetovali da tako kaže. Svu krivicu je u potpunosti prihvatio i preuzeo na sebe, u silnoj želji da zaštiti oca.

Gde je lice uplakanog Uroša, kada je video svoju majku u sudnici, a ona ga nije ni pogledala?

Šta bi sa onim Urošem Blažićem koji se tokom svih prethodnih ročišta ponašao drsko, bezobrazno, bahato, smejao se porodicama u lice, pravio razne grimase koje su samo pozleđivale duboke rane nesrećnih porodica.

Njegova bahatost je išla dotle da je tražio objašnjenje od suda kako to da je on odjednom psihopata i zlikovac, kada je pre godinu dana na VMA prošao sve testove!? Pa je tako i drsko i bezobrazno rekao advokatu: „Tebi neću da odgovorim jer si loše govorio o meni na televiziji“!

Naravno, to je pravo lice Uroša Blažića, a na zadnjem ročištu je bila samo loša gluma i predstava.

Radiša Blažić se i dalje drži svoje izjave da nije kriv i da ništa ne zna o oružju koje je pronađeno u njegovoj i kući koju je uredio za sina. Za to, srećom, postoji bezbroj dokaza u vidu video snimaka, svedočenja i slično.

Uroš Blažić se posebno zahvalio sudiji koja je prema njemu i njegovom ocu bila izuzetno blagonaklona i dobra.

Toliko dobra, da na zadnjem ročištu jedino ona nije registrovala kada je Radiša dobacio javnom tužiocu :

„Lažovčino!“

Veoma je čudno kako su to čuli svi osim nje.

Suđenje se privodi kraju i objavljivanje presude je zakazano za 12. decembar, 2024. godine.

Sasvim „slučajno“ je baš tog dana rođendan Saši Paniću koji je izgubio oba deteta. I ćerku i sina. Baš tog dana će, verovatno, biti izrečena presuda masovnom ubici i njegovom ocu.

Kakva god bila, Saša i Zorica Panić, ali i svi ostali roditelji, će biti nezadovoljni, razočarani i ogorčeni.

Za takav užasan, neviđeni zločin koji je Uroš Blažić počinio pri čistoj svesti, bez uticaja alkohola i psihoaktivnih supstanci, bez motiva, kako on kaže, a što nije dokazano. Bez saučesnika, što takođe nije dokazano, bez trunke kajanja i empatije prema ogorčenim i besnim roditeljima, biće osuđen na 20 godina zatvora, bez olakšavajućih okolnosti. S obzirom da je već prošlo godinu i po dana njegovog pritvora, on će se iz zatvora vratiti za nešto više od 18 godina. Tada će imati samo 40 godina i biće dovoljno mlad da započne novi život. Niko ne očekuje da će on iz zatvora izaći kao bolji čovek, prevaspitan i popravljen. Naprotiv, svi strepe od toga šta će biti onda kada odsluži kaznu i bude ponovo na slobodi.

Na prošlom ročištu, sudija je oduzela reč Zorici Panić, majci oboje ubijene dece, odstranila je iz sudnice i nije dozvolila da kaže ono što je želela. Na zadnjem ročištu Saša Panić, otac ubijene Kristine i Milana je želeo da dâ svoju završnu reč, na koju po zakonu ima pravo. Sudija ni njemu nije to dozvolila.

Ovi roditelji osnovano sumnjaju da sudija ima poseban animozitet upravo prema njima, a da je prema Blažićima izuzetno strpljiva i tolerantna.

Saša Panić je, u međuvremenu, došao do izuzetno važnog saznanja, koje bi moralo da se ispita i objasni. Radi se o tome da je Radiša Blažić u pritvoru od 7. maja 2023. godine, a da od oktobra iste godine prima penziju u iznosu od 120.000 dinara. Po saznanjima do kojih je došao Saša Panić, dok se ne završi suđenje, lice nema pravo da zatraži penziju. Po izricanju presude, ako je kazna manja od godinu dana, okrivljeno lice može primati penziju, a ako je veća, nema to pravo.

Ko je u ovom slučaju potpisao to rešenje, kao i još nekoliko primedbi, sudija jednostavno nije htela da čuje pitanja koje je hteo da postavi Saša Panić.

Kada im je već uskraćeno zakonsko pravo na završnu reč, pravo da svoja zapažanja, mišljenja, pitanja, primedbe iskažu u sudu, pojedini roditelji su odlučili da iskoriste svaki poziv sa raznih televizija i da tu iskažu svoje nezadovoljstvo. Nadaju se da će ih sada više ljudi čuti i razumeti, da će neko od nadležnih reagovati, ako to nije htela sudija.

Streljana deca, koja ni za šta nisu bila kriva, a koja su tragično izgubila život 4. maja, 2023. godine, ne smeju biti zaboravljena. Najmanje što im dugujemo je bar nekakva pravda i istina.

„Ubio si dete od 14 godina, zlikovče“, poručio je deda Drago, Nikolin deda.

„Moj si, sačekaću te i lično presuditi“, rekao je ogorčen Miroljub Milovanović, Acin otac.

„Mi nismo čuli zašto je ubio mog sina Marka i poubijao i ranio svu tu decu.

Da li se sećaš kada si prosvirao mozak mom sinu?

Digni glavu, gledaj me u oči!

On je napravio masakr, ubio je moju porodicu.

Mi više ne živimo“, rekao je, besan i očajan, Dragan Mitrović, otac stradalog Marka.

„Ubio su mi dva brata! Klečao je i molio te, a ti si mu pucao u glavu. Imao je rupu na čelu“, rekao je Jovan Mitrović u svom svedočenju, dok se Uroš, iza zida debelog stakla, podrugljivo smejao.

„Mislila sam da ću ovde da vidim te zle oči i shvatim zašto je pucao u mog sina“, rekla je Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra.

Molila sam ga׃ „Sine nemoj da zaspiš molim te. Neću majka, ne brini“, bile su zadnje reči Nemanje Stevanovića.

Ivana Milovanović, majka ubijenog Lazara, kroz suze je govorila o kobnoj večeri.

„Strašan prizor me je sačekao.

Od sedam metaka, jedan mu je razorio srce“.

„Lazar je bio oličenje dobra, takvo je bilo moje dete“,

„On nije ubio samo našu decu, ubio je i nas“, rekla je Danijela, Dačina majka.

„Meni je ubio i ćerku i sina. U trenutku sam ostala bez oboje dece koja su mi bila sve na svetu.

Ubica ima sve moguće privilegije, u zatvoru je kao u hotelu, sve želje mu se ispunjavaju.

A naša deca trunu pod zemljom… “, reči su nesrećne majke Zorice Panić.

Nikola, Aleksandar, Marko, Lazar, Nemanja, Petar, Dalibor, Kristina, Milan, živeće dokle god traje sećanje na njih.