Verbalizovana trauma: kako su o tragičnim događajima u maju pisala deca na „Pesničkoj štafeti“ (FOTO)

Priredila: Jelena Đorđević Perc

Širom sveta danas je poznat koncept „biblioteke bez zidova“: kulturni sadržaji moraju biti dostupni svima, van same ustanove kulture. Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, na inicijativu književnika Ljubivoja Ršumovića, tim putem krenula je intuitivno, pre pola veka. Pesničko putovanje traje deset dana, a 60 škola Banata i Bačke otvara svoja vrata i radosno dočekuje bibliotekare i gostujućeg stvaraoca za decu i mlade. Uz druženje sa decom,predstavljanje njihovih talenata i veština, književnik bira i najzanimljivije pesmice koje su deca u čast manifestacije napisala. 

Tako je bilo svakog proleća, od 1975. godine naovamo.

U maju 2023. veseli pesnički karavan predvođen književnicom Jasminkom Petrović spremao se za put… Ali se manifestacija u maju nije održala.

Duboko pogođeni tragedijama koje su se dogodile 3. i 4. maja u Beogradu, Maloj Duboni i Orašju, književnica i organizatori manifestacije shvatili su da poetski praznik vedrine u kome su glavni akteri deca nije moguće održati i da je vreme koji sledi moguće jedino provesti u tišini i solidarnosti sa porodicama tragično stradalih.

U septembru, sa početkom nove školske godine, Pesnička štafeta je održana. Obećanje koje su Jasminka Petrović i bibliotekari uputili deci koja su čekala susret, pisala pesme i pripremala programe dobrodošlice, održano je.

Svake godine povodom manifestacije napiše se 2.000 pesama, 200 uđe u uži izbor za nagrade, a nagradi se 12 mladih pesnika.

Teme pesama, koje su prethodnih godina bile uglavnom sasvim dečje: o kućnim ljubimcima, proleću, prvim ljubavima i stvorenjima iz mašte, ove godine dobile su tamne tonove. Deca su ove godine, više nego ijedne pre, pisala o usamljenosti, strahu, smrti… Pisali su i o tragičnom stradanju nedužnih drugara… 

Jedna od nagrađenih pesama posvećena je tragediji u „Ribnikaru“, a napisao ju je učenik osmog razreda, Andrej Varga iz sela Boka nadomak Zrenjanina. 

Šta te muči?

Usnio sam divan san,

Produžili raspust za maj,

biće raspust duže dan

da mesec maj ne izgubi sjaj.

Ipak nije bilo tako,

u školu je morao svako,

Nisam pričao gde sam bio

Toga dana plakalo se jako.

Zanemeli svi do jednog

Čulo se samo: loše je baš,

Pitali se svi:

“Da nije neko naš…?”

Ćuti otac, ćuti mati,

Ne čuje se ni ptica poj,

Neko tiho šapnu:

“To je bio drug moj”…

Zato kaži šta te muči

Ne može sve ni da se nauči,

Priznaj nekad i poneki poraz,

samo neka ostane čist obraz.

Evo sada meni reci,

I ne zameri ništa deci,

Isti nismo, ti to shvati,

Niko više životom da plati.

Andrej Varga VIII razred, OŠ “Žarko Zrenjanin” Boka

Prenošenje teksta dozvoljeno je uz upit na mejl veran.matic@fondb92.org.