Učiteljima, nastavnicima, profesorima treba naša solidarnost zbog naše dece i budućnosti

Izvor: Proglas i N1

Više hiljada nezadovoljnih prosvetnih radnika i građana okupilo se ispred Skupštine Srbije, gde su istakli transparente “Dokle više?”, “Dostojanstvo, sigurnost, ličnost”, uz propratno zviždanje pištaljkama i muziku sa razglasa.

Predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbija Mirjana Gašić upitala je vlast treba li još neko da strada, kao što su stradala deca prošle godine i šta je još potrebno da se desi kako bi shvatili kakva je situacija u prosveti sa nasiljem.

Ona je pročitala Proglas prosvetnih radnika i poručila državi da je i nečinjenje nasilje.

“Obrazovanje je u Srbiji centralizovano i administrativno uređeno. Narušeni su odnosi svih aktera u obrazovanju, dece, roditelja i nastavnika. Na nivou društva postoji samo privid konsenzusa da nam je obrazovanje važno. U stvarnosti nema ni obrazovanja, a ni vaspitanja, već dugi niz godina.

Dobili smo nove Protokole koji do sitnih koraka predviđaju na koji način uraditi i šta treba napisati u slučaju nasilja ili krizne situacije, koje smo nažalost imali pre godinu dana. Svi naši napori u školama svode se na višesatne i učestale sastanke Tima za prevenciju nasilja, Planove pojačanog vaspitno disciplinskog rada, izrečene mere…

I NIŠTA…

Sve naše priče se završavaju kao u lošoj bajci. Prijavili smo slučaj MUP – u ili Centru za socijalni rad i tu se bajka završava. U praksi je važno da škola proceduralno i pisano uradi sve što je njoj u opisu administrativnih delatnosti i što je prividno nazvano autonomija škole. Neretko se nasilje i zataškava da školi, čitaj direktoru, ne bi bio narušen ugled.

Nasilje u školama trpe deca i nastavnici. U lancu nasilja koju započinju deca prvi na udaru su nastavnici u školama. Prvi smo na udaru i roditeljima, koji još u predškolskom ne mogu svojoj deci ništa, što i otvoreno priznaju u retkim iskrenim razgovorima sa nastavnicima od kojih očekuju čudo.

Ta deca žive, a mi radimo u atmosferi u kojoj bi se i dve orlove glave na istom telu potukle, kad bi sa slike grba izletele.

Nismo mi nastavnici. Zaboravili smo u decenijama koje su iza nas da smo profesori. Profesor ne može da okrene glavu na drugu stranu dok mu tuku kolegu. Profesor ne sklanja pogled kad mu rezbare po klupama pretnje smrću ili ga verbalno napadaju učenici, roditelji ili nadležni državni činovnici.

Državo i nečinjenje je nasilje!

Potrebno je vratiti pravednost u sistem. Ovako, ili ugasite škole i prekinite da prodajete iluziju da škole postoje, ili dajte profesorima ovlašćenja da mogu da rade svoj posao

U četvrtak ćete nas prebrojavati, direktori će se hvaliti kakao „njihove“ škole rade, a neki među nama će i raditi.

Ne raduj se državo. Ako ti se učini da nas je malo, ti što u četvrtak izađu ispred Skupštine Republike Srbije to su ti svi profesori koje ova država ima. Ako nas je malo, kakva si ti država, koja je ubila svoje profesore?

Ako po nekom zakonu treba da nam uzmete dnevnicu, bolje da nam „pukne“ dnevnica nego da nam pukne glava! “, navodi se između ostalog u Proglasu.

Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” Vesna Vojvodić Mitrović rekla je se iz „uspavanog ministarstva obraća Trnova Ružica koja je prespavala godinu dana“.

Ona je upitala zašto ministarka prosvete ne dođe da vidi rezultate mera koje su predložene.

Naglasila je da deca gledaju rijaliti programe i kako najmoćniji u društvu prolaze nekažnjeno i upitala zbog čega najbolja deca neće da budu nastavnici.

Potrebno je razmontirati nastavnički sistem, smatra ona.

Predstavnik Sindikata radnika u prosveti Srbije Danilo Gligorić kazao je da prosvetni radnici doživljavaju traume rešavajući probleme nasilja u školi.

„Nastavnici trpe nasilje svaki dan“, poručio je Gligorić.

Nakon obraćanja organizatora, prosvetni radnici krenuli su u protestnu šetnju. Oni su stigli do Vlade Srbije, gde su predali zahtev za promenu Krivičnog zakonika.