Snežana Čongradin, dobitnica novinarske Nagrade “Dušan Bogavac”
Skoro dve decenije novinarka Snežana Čongradin hrabrim i etičkim angažmanom u svojim tekstovima i kolumnama iskazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja novinarskog kodeksa. U društvu teško obolelom od ekstremnih politika, svaki čin normalnosti, civilizovanosti i profesionalnosti izložen je pretnjama, uvredama, internet nasilju, pa i životnoj ugroženosti. Sve to nije sprečilo niti uplašilo ovogodišnju dobitnicu nagrade “Dušan Bogavac”. Snežana Čongradin je svetao novinarski primer nepristajanja na manipulacije i relativizacije, i neodustupanja od elementarnih normi ljudskosti i građanske hrabrosti.
Ove godine u užem izboru za nagradu “Dušan Bogavac” bili su i novinarka Isidora Kovačevic (Podrinske, Šabac), novinar Slobodan Dukić (portal Pančevo Siti), redakcija NIN-a, redakcija TV emisije “24 minuta” i redakcija TV Dnevnika Nova S (eks Njuzmaks Adrija).
Žiri je odlučivao u sastavu: Dragana Pećo (KRIK), dobitnica nagrade za 2021. godinu, Jelena Zorić, dobitnica nagrade za 2020. godinu, Dragoljub Petrović, isprex redakcije Danasa, dobitnika nagrade za 2020. godinu, Željko Bodrožić (NUNS) i Filip Mladenović (Fondacija “Dušan Bogavac”).
Napomena: Član žirija ispred redakcije Danasa, Draža Petrović, izuzeo je svoj glas u poslednjem krugu glasanja, zbog sukoba interesa.
Piše: Željko Bodrožić
Koleginica Snežana Čongradin godinama unazad piše o krvavim devedesetim godinama prošlog veka i svim posledicama koje i danas živimo: podseća na počinjene ratne zločine i zverstva, i novinarski hrabro i profesionalno obrađuje zataškavanja i prećutkivanja najgorih dela protiv čovečnosti, prenosi svedočenja svedoka, savremenika i porodica nastradalih.
Sledstveno tome ona javno ukazuje na ratnohuškačku i u svakom smislu kompromitovanu prošlost ljudi koji su danas na vlasti, direktno ili indirektno.
Ona događaje i ljude naziva pravim imenima, zasnovanim na hiljadama stranica dokumenata, nebrojano snimaka i svedočenja, i ko zna koliko pravosnažnih presuda donetih pred našim i međunarodnim sudovima. Zato je napadana, blaćena i vređana od mnogih koji žele da sakriju svoje učešće u zločinima ili raspirivanju međunacionalne mržnje i rata, a prete joj i nove generacije, zatrovane šovinističkom i ksenofobičnom propagandom i lažima, koje se svih ovih godina šire i opstaju.
A kao građanin bih rekao da Snežana Čongradin podseća neumorno i postojano da društvo koje teži da se demokratizuje i modernizuje mora prvo da raspakuje ogromni krvavi bagaž – pronađe i kazni sve počinioce zločina, razobliči i prezre sve ratne profitere, političare, novinare, istoričare i analitičare, te uskladi svoju zvaničnu istoriju sa istinom i činjenicama.
Mora se braniti šuma ili brdo od bahatih kompanija, a pre toga bi bilo obavezno da kao društvo istražimo da li ima još kojih sekundarnih ili tercijalnih grobnica zaostalih iz ratnih godina; mora se braniti voda od zagađivača i uzurpatora, nema sumnje, no morale bi se istražiti neka jezera, prirodna i akumulaciona, jer je moguće da još neka hladnjača sa leševima leži na nekom dnu; moramo da stvorimo nezavisne institucije, a preduslov je da razotkrijemo i lustriramo sve koji su se gadno ogrešili o zakone, kodekse i čovečnost.
I kao Kikinđanin da kažem da sam neizmerno srećan što je nagrada došla u ruke Snežane Čongradin. Njen otac je bio vrhunski sportski pedagog, čovek koji je stvarao sjajne atletičare, i istovremeno odličan pisac, i to možemo da pronađemo odgovore otkuda Snežana tako dobro piše a i tako je neumorna i istrajna u svojoj novinarskoj misiji.
Nadam se da sam i ja barem malo doprineo da Snežana postane ovo što je danas, pravična, borbena i neustrašiva, jer je sečam iz sredine devedesetih, kada je poveća grupa gimnazijalaca svake večeri dolazila na proteste zbog izborne krađe, a i ona među njima, a ja svako veče bio pred mikrofonom.
Na kraju da zaključim da je ova dugovečna i prestižna novinarska nagrada i ove godine došla u prave ruke, a čestitam i redakciji Danasa koja je iznedrila još jedno sjajno novinarsko ime.
