Povelja Srpskog filantropskog foruma za Chapter 4

20. November 2020.
Srpski filantropski forum povodom Nacionalnog dana davanja, odlikovao je Agenciju Chapter 4 poveljom za nemerljiv doprinos razvoju filantropije i dobročinstva u borbi protiv kovidvirusa.
foto MAB i TB
Milena Avramović Bjelica i Tamara Bakčić

Izvor: Nedeljnik.rs

Milena Avramović Bjelica dobila je takođe posebnu povelju i za lični doprinos i angažman. Društveno odgovorno poslovanje i filantropija veoma važni su i neophodni u svakom segmentu funkcionisanja kompanija, ne samo kroz ad hoc aktivnosti ili samo komunikacije. Chapter 4 to razume i prenosi svojim klijentima i partnerima čime i kompanije postaju humanije i odgovornije.

Nacionalni dan davanja realizuje Koalicija za dobročinstvo koju čine Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Srpski filantropski forum, Smart kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje, Privredna komora Srbije i Katalist Balkans. Program za unapređenje okvira davanja finansira Američka Agencija za međunarodni razvoj USAID.

Prenosimo razgovor koji je Nedeljnik napravio sa Milenom Avramović Bjelica i Tamarom Bakčić

Svi koji se bave komunikacijama u ovoj pandemiji videli su koliko je njhova uloga važna. Pandemija je promenila sve, a šta je promenila u oblasti komunikacija, kako ste se vi prilagođavali neredu koji je pravio virus?

Tamara Bakčić: Pandemija je preko noći donela kriznu komunikaciju na agendu bukvalno svih kompanija. Iz perspektive rukovodstva mislim da su svi svesni vrednosti koju kvalitetna interna i eksterna komunikacija mogu da donesu, pomažući ljudima, kompanijama i brendovima da budu povezani i angažovani tokom krize i da razmišljaju unapred.

Mi, koji se bavimo odnosima s javnošću, našli smo se u izvesnoj prednosti jer je planiranje krizne komunikacije sastavni deo naše podrške klijentima, odnosno ekspertize. Iako scenario identičan pandemiji COVID-19 niko nije mogao da predvidi, sama činjenica da su planovi postojali i da smo ih kroz treninge kriznih timova sa klijentima prolazili na redovnoj bazi, pomogli su u velikoj meri da se relativno brzo uspostavi neka kontrola koja je svima pružila sigurnost i nadu.

Nastavili smo da planiramo, pratimo situaciju i reagujemo. Uprkos okolnostima, uspeli smo u dva osnovna cilja – da pružimo podršku klijentima i bezbednost zaposlenima i to je za mene impresivna ilustracija naše osnovne delatnosti kao komunikatora.

S obzirom da niko ne zna do kada će crveni alarm pandemije biti uključen, u ime tima agencije Chapter 4  mogu da kažem da ćemo nastaviti sa strateškim planiranjem komunikacije i podrškom prilagođenom svakom klijentu posebno.

Videli smo kako nejasne poruke i dezinformacije zbunjuju javnost i urušavaju poverenje, a još na samom početku se upozoravalo na “infodemiju”.  Kako generalno ocenjujete komunikaciju od strane institucija, naših i svetskih, da li su zakazali i zbog čega?

Milena Avramović Bjelica: Od početka pandemije COVID-19 pričamo koliko je važno da komunikacija bude pravovremena, tačna, transparentna, fokusirana na određene grupe, sa definisanim ključnim porukama i da dolazi od malog broja relevantnih ljudi. Prateći šta se sve dešavalo i dešava, sa komunikacijskog stanovišta mogu ga tvrdim da ne postoji institucija ili Vlada koja je dobro komunicirala i koja može da služi za primer za neke naredne eventualne slične krizne situacije. Možda je Angela Merkel najbliža poželjnom načinu komuniciranja u krizi po pravovremnoj, dobroj, odmerenoj, jasnoj komunikaciji sa dozom empatije primerenom jednom državniku. Najveći problem po meni je što su institucije i struka, umesto da se bave komunikacijom koja je u interesu građana, ustvari radile u političkim interesima, ne samo kod nas, već širom sveta i u komunikaciji kontradiktornim i zastrašujućim porukama dovodila do panike, zbunjivanja i nepoverenja… A trebalo je da uz pomoć struke jasno definišu kako stanovništvo treba da se ponaša i definišu mere koje će zaštititi naciju, međutim oni su „lutali“ u donošenju mera, bez adekvatnog monitoringa kako te mere deluju i doveli do opšteg nepoverenja i toga da ljudi sami tražeći informacije na različitim mestima donose odluke da li će neke mere poštovati, u kolikoj meri ili neće uopšte. Jednostavno komunikacija nije bila koordinirana ni na jednom nivou, niti prema određenim starosnim grupama stanovništva.

Koliko se promenila uloga HR sektora u pandemiji koronavirusa kada je trebalo sačuvati ljude, njhovo zdravlje i psihu, a koji izazovi tek predstoje jer će se posledice tek osećati?

Tamara Bakčić: Zadatak HR sektora tokom pandemije je izuzetno važan i složen, a podrazumeva redovne aktovnisti uz povišen stepen brige o bezbednosti. Pored toga, sektor Ljudskih resursa intenzivno radi na tome da održi nivo produktivnosti, motivacije i angažovanosti zaposlenih i kako da ostanu povezani uprkos podelama i fizičkoj udaljenosti, što su snažni faktori dezintegracije tima. Psiho-fizičke posledice pandemije su gotovo nesagledive – i po obimu i po kompleksnosti. Zbog toga naši napori da ih predvidimo i ublažimo moraju da budu dobro planirani i dugoročni.

Kao neko ko radi sa ljudima, šta ste zaključili o njihovom ponašanju u vreme kriza, koji su najčešći strahovi, koliki je strah od gubitka radnog mesta i kolika je uloga HR sektora u procesu adaptacije na krizu kod zaposlenih?

Milena Avramović Bjelica: Kad u Chapter 4 pričamo, uvek kažemo da su tri stvari ključne za uspešno poslovanje – biznis strategija, sektor ljudskih resursa i strategija komunikacije kao podrška i biznisu i HR-u. Ljudi su najvažniji resurs koji bilo koja kompanija ima bez obzira koja je industrija u pitanju. Što se našeg tima tiče, fascinirana sam tom količinom odgovornosti, posvećenosti i motivacije koju je svaki član tima ponaosob pokazao. Verujem da je razlog tome i to što svi oni znaju koliko su jedinstveni i koliko su važni za agenciju i koliki je njihov doprinos da Chapter 4 već deset godina uspešno posluje u Srbiji. Bili smo okupirani poslom i jedina briga je bila da ostanemo zdravi i da klijentima budemo adekvatna podrška i savetnici. Mi smo mali tim i svakodnevni razgovori, timski online sastanci su nam mnogo pomogli. U velikim timovima, uloga HR sektora je ključna jer oni moraju kroz transparentnu i komunikaciju u koju zaposleni veruju da objasne nove modele rada, prilagođavanja, promene, kako bi zaposleni ostali motivisani i efikasni.

Click