Počelo suđenje novinarki KRIK-a po krivičnoj tužbi „Startinga”

Autorka: Isidora Martać, Izvor: KRIK

Kompanija „Starting“ novinarku KRIK-a tužila je zbog priče u kojoj smo otkrili da su se ranije protiv firme vodili prekršajni postupci zbog povreda radnika na neobezbeđenim gradilištima, a koji su uglavnom zastarevali zbog sporosti suda.

U krivičnoj tužbi „Starting“ tvrdi da je novinarka KRIK-a Sofija Bogosavljev u tekstu iznela neistinite informacije o poslovanju firme čime je namerno narušila ugled kompanije i prikazala je u negativnom kontekstu. Traži da se ona novčano kazni sa 300.000 dinara.

Suđenje je počelo danas u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a njemu je umesto doskorašnjeg direktora „Startinga“ Nikole Trivića prisustvovao novi – Mališa Nedeljković.

Najpre je iza zatvorenih vrata pokušano mirenje tuženog i tužioca, na koje novinarka KRIK-a nije pristala – jer je Nedeljković tražio da KRIK objavi izvinjenje zbog istraživačke priče kao uslov da firma povuče tužbu.

Pošto mirenje strana nije uspelo, sudija Sonja Kusturić pozvala je prisutne da se vrate u sudnicu kako bi se ročište održalo. Na njemu su obe strane predlagale dokaze.

Advokatica KRIK-a Kruna Savović, između ostalog, predložila je neke dokaze kojima se protivio Srđan Bekčić, advokat „Startinga“ – da se na suđenju presluša snimak telefonskog razgovora novinarke i tadašnjeg direktora Trivića, kao i pitanja koja su Triviću i „Startingu“ preko mejla i aplikacije „viber” poslata pre objavljivanja priče.

Inače, dok su novinarka i direktor firme bili u sudnici, u hodniku je došlo do razgovora između novinarke N1 Ane Novaković koja je pratila suđenje i advokata Bekčića koji je rekao da „Starting“ nema ništa protiv novinarke KRIK-a i redakcije, te da su tužbu podneli kako bi se prestalo sa „širenjem neistina”.

Naredno ročište zakazano je za početak decembra, kada će Bogosavljev izneti odbranu.

Za šta je „Starting” tužio novinarku KRIK-a?

Kompanija „Starting“ u krivičnoj tužbi tvrdi da je novinarka KRIK-a u priči iznela neistinite informacije o radu te firme i narušila njen ugled.

„Okrivljena je (…) tendenciozno prikazala poslovanje ‘Starting’-а, iznevši neistinite tvrdnje o neobezbeđenim gradilištima i povređenim radnicima, koje okolnosti bi prema nameri okrivljene trebalo da povežu ‘Starting’ sa tragičnim događajem rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad u kome je stradalo 15 ljudi“, piše u tužbi.

Sve informacije koje je KRIK objavio potiču iz zvaničnih dokumenata i dobijene su zvaničnim putem od državnih institucija.

KRIK nije jedini koga je ova firma tužila. „Starting“ je podneo još šest tužbi, a među tuženima je i advokat Ivan Ninić koji je ranije za portal Nova izjavio da je cilj ovih tužbi pokušaj pritiska i zastrašivanja kako bi se ugušila svaka javna reč o odgovornosti za nesreću u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica sa zgrade železničke stanice i stradalo 16 ljudi.

Redakcija KRIK-a smatra da je ovo klasična SLAPP tužba, kojoj je isključivi cilj zastrašivanje i pritisak na novinare kako bi prestali da se bave ovom temom. Protiv redakcije KRIK-a trenutno se vodi niz postupaka po ovakvim tužbama.

Šta je KRIK otkrio o „Startingu“?

Novinari KRIK-a otkrili su da je inspekcija rada u više navrata protiv „Startinga“ podnosila prekršajne prijave zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu – u najmanje četiri slučaja radnici su povređeni na gradilištima ove firme, od kojih je jedan čak i neprijavljeno radio.

Kada bi slučajevi došli na sud, iz kompanije „Starting“ su uglavnom prebacivali loptu na firme koja su sa njima radile i preko kojih su povređeni radnici bili angažovani. Postupci su potom, uglavnom zbog sporosti suda, zastarevali, pa je „Starting“ prolazio nekažnjeno.

U nekoliko postupaka „Starting“ je prekršajno osuđen. Takav je bio slučaj sa radnikom, turskim državljaninom, koji je neprijavljeno radio na gradilištu u Beogradu na vodi. „Starting” je osuđen na 400.000 dinara, a direktor firme Nikola Trivić na 10.000 dinara zbog kršenja Zakona o zapošljavanju stranaca.

Ovi postupci, kako je pokazalo istraživanje KRIK-a, nisu mnogo uticali na firmu. Ona je nastavila da raste i dobija poslove od države koji su se merili u milionima evra.

Tekst prenet sa portala KRIK.