Oktobar bez partizana i partizanki

Izvor: Novi magazin

U nedelju 20. oktobra i ponedeljak 21. obeleženo je 80 godina od oslobađanja Beograda i Kragujevca. Ti se datumi u Srbiji danas samo obeležavaju, s tim što Kragujevac ima opravdanje – podsećanje na masovno streljanje 21. oktobra 1941. 

Da SUBNOR, kao organizacija koja neguje sećanje na NOB u Drugom svetskom ratu, nije organizovao svečanu akademiju, malo ko bi pomenuo partizane. Doduše, malo ko je i znao za svečanu akademiju, koju državni zvaničnici odavno ismevaju – čast izuzecima, poput poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković.

No, obeležavanja je ipak bilo, pa je iz poštovanja prema pripadnicima Crvene armije koji su oktobra 1944. godine stradali u bitkama za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju izložbe „Vojna diplomatija na putu ka slobodi“ u zgradi Predsedništva govorio na – ruskom jeziku. Istovremeno, na obeležavanju 80. godišnjice oslobođenja Beograda nije bilo zastave Ukrajine, bez obzira na to što su Ukrajinci činili dobar deo, ako ne i gro snaga Crvene armije koje su sa jugoslovenskim partizanima oslobodile glavni grad Jugoslavije.

Istog dana Vučić je venac položio na Grob neznanog junaka, što se čini uglavnom za godišnjice u vezi s Prvim svetskim ratom, a u knjigu sećanja je upisao: „Večno hvala srpskim junacima“. Doduše, na svom instagram nalogu je bio malo „precizniji“: „Nikada nećemo zaboraviti hrabrost naših predaka u borbi za pravdu protiv mnogostruko jačih neprijatelja. Neka je večna slava i zahvalnost svim hrabrim ženama i muškarcima koji su položili živote za slobodu našeg naroda.“

Ovih nekoliko crtica bolje od bilo kakvih komentara ilustruje odnos današnje Srbije prema 20. oktobru i antifašističkoj borbi jugoslovenskih naroda. Partizani su nestali iz priča o jubileju – koji, uz to, nije ni ličio na jubilej. Sreća da su 22. oktobra Zemunci i Zemunke leve orijentacije proslavili dan oslobođenja svog grada, ne stideći se uloge partizana. I inicijativa „Most ostaje“ na protestu zbog najavljenog rušenja Starog savskog mosta odala je počast učitelju Miladinu Zariću, koji je 21. oktobra 1944. spasao taj most od rušenja.

I to je manje-više sve. Podsetimo još da su u višednevnim borbama za oslobađanje glavnog grada 1944. učestvovale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), pod komandom generala Peka Dapčevića, te jedinice sovjetske Crvene armije, pod komandom maršala Fjodora Tolbuhina i generala Vladimira Ždanova. U sedmodnevnim borbama za oslobođenje Beograda poginulo je 2.953 partizana i partizanki i 976 sovjetskih vojnika, crvenoarmejaca. Poginulo je i 15.000 nemačkih vojnika.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.