Ograničeni napredak

Prema navodima iz izveštaja, ograničen napredak je između ostalog, postignut u domenu slobode izražavanja, pravosuđa, borbi protiv korpucije  organizovanog kriminala. Najavljena mogućnost otvaranja dva pregovaračka klastera zavisiće od konačne odluke 27 država-članica Evropske unije koje ovu odluku treba da donesu jednoglasno.

Javni servis.net vam pruža uvid u prevod dela nacrta godišnjeg izveštaja koji se odnosi na slobodu izražavanja, zastrašivanje novinara i implementaciju zakona/institucija u okviru prvog klastera u poglavlju 23 koje se odnosi na oblast pravosuđa i osnovnih ljudskih prava.

***

Sloboda izražavanja

Srbija je dostigla određeni nivo pripreme u pogledu slobode izražavanja. Sve u svemu, postignut je ograničen napredak usvajanjem i pokretanjem ograničenog broja mera u okviru akcionog plana u vezi sa medijskom strategijom, dok su nastavljeni verbalni napadi na novinare od strane visokih zvaničnika. Republičko javno tužilaštvo (RJT) izdalo je obavezno uputstvo za sve javne tužioce, nalažući hitne mere – po ubrzanom postupku, u slučajevima pretnji i napada na novinare. Tužioci su dužni da vode posebnu evidenciju u vezi sa krivičnim delima počinjenim nad novinarima. U decembru 2020. godine, Srbija je usvojila akcioni plan vezan za medijsku strategiju. Sprovođenje akcionog plana do sada je bilo ograničeno, dok su izmene medijskih zakona, uključujući i ulogu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), zakazane za kasniju fazu 2021. i 2022. Srbija je osnovala dve radne grupe koje izveštaj podnose Premijerki, a koje uključuju predstavnike medija: jednu za nadgledanje sprovođenja medijske strategije, a drugu za bezbednost novinara. Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju izvor zabrinutosti, a celokupno okruženje za neometano ostvarivanje slobode izražavanja još uvek treba dodatno ojačati u praksi. Većina medijskih udruženja povukla se iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021, navodeći kao razlog govor mržnje i kampanje klevete protiv novinara i predstavnika civilnog društva, uključujući i od strane šefa poslaničke grupe vladajuće stranke u parlamentu. Ovi verbalni napadi dogodili su se u parlamentu čak i nakon usvajanja kodeksa ponašanja u decembru 2020.

Prošlogodišnje preporuke tek treba da se sprovedu i stoga ostaju na snazi. U otklanjanju upornih nedostataka, Srbija bi trebalo da, bez odlaganja, sprovede svoju medijsku strategiju i akcioni plan na transparentan i inkluzivan način, poštujući slovo i duh ciljeva te strategije i fokusirajući se prioritetno na:

• poboljšanje ukupnog okruženja za slobodu izražavanja uzdržavanjem od verbalnih napada i pretnji novinarima od strane visokih zvaničnika; pored toga, obezbediti da se pretnjama i slučajevima fizičkog i verbalnog nasilja brzo uđe u trag i da se javno osude;
• osiguravanje pravovremene implementacije medijske strategije i jačanje medijskog pluralizma. Ovo uključuje mere koje se odnose na funkcionisanje i mandat REM-a, kako u izbornim periodima – u svetlu preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), tako i u ne-izbornim periodima, kao i na javnim servisima;
• osiguravanje pravovremene implementacije medijske strategije u pogledu transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te povećane transparentnosti u vlasništvu i oglašavanju medija.

Zastrašivanje novinara

Sve u svemu, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su izvor zabrinutosti, posebno na lokalnom nivou. Uprkos razlikama u broju, zbog različitih metodologija, dva glavna medijska udruženja u Srbiji zabeležila su porast broja napada i pritisaka na novinare 2020. godine u odnosu na 2019. To je takođe navedeno u izveštaju ombudsmana za 2020. godinu. Stalna radna grupa za bezbednost novinara nastavila je da pomaže u poboljšanju razmene informacija između policije, tužilaštva i medijskih udruženja. Vlada je takođe osnovala novu radnu grupu za bezbednost novinara, koja podnosi izveštaje premijerki i uključuje predstavnike medija. Osim periodičnih sastanaka, radna grupa se sastajala nekoliko puta po hitnoj osnovi kada su prijavljeni slučajevi napada na novinare i objavljena saopštenja za javnost. Pod pokroviteljstvom nove radne grupe, 24-časovna SOS telefonska linija za izveštavanje o napadima i pritiscima na novinare postala je operativna u martu 2021. Nova veb platforma vezana za bezbednost i zaštitu novinara pokrenuta je u aprilu 2021. Ombudsman je u avgustu 2021. predstavio svoj rad na uspostavljanju centralne baze podataka o napadima i pretnjama medijima. Operacionalizacija baze podataka još nije završena. Nakon sugestija iznetih u radnoj grupi, vlada je novinare smestila u kategoriju prioritetnih grupa u procesu vakcinacije protiv COVID-19.

Izvršena je analiza krivičnog zakona, uključujući nacrte izmena i dopuna za poboljšanje zaštite novinara. Većina medijskih udruženja povukla se iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021. godine, navodeći kao razlog nedostatak zvanične reakcije na verbalne napade na novinare u kontekstu tekućeg slučaja organizovanog kriminala. Ove verbalne napade, koji su takođe bili usmereni na organizacije civilnog društva, posebno je izvršio šef poslaničke grupe vladajuće stranke u parlamentu i dogodili su se čak i nakon usvajanja kodeksa ponašanja u decembru 2020. U martu 2021. godine, administrativni odbor Parlamenta, zadužen da nadgleda primenu kodeksa ponašanja, odbio je sve žalbe predstavnika civilnog društva. Predsednik Vučić javno je pozvao na prestanak napada i dozvoljavanje medijima da rade svoj posao. Istu žalbu je naknadno uputilo i Ministarstvo kulture i informisanja. Premijer je apelovao na predstavnike medija da se ponovo pridruže radnoj grupi.

U decembru 2020. godine, Republičko javno tužilaštvo (RJT) izdalo je obavezno uputstvo za sve javne tužioce, naloživši hitnu akciju – po ubrzanom postupku – u slučajevima pretnji i napada na novinare. Tužioci su dužni da vode posebnu evidenciju u vezi sa krivičnim delima počinjenim nad novinarima. Ranije uspostavljenu mrežu kontakt tačaka u tužilaštvima za takve slučajeve sada čini 115 zamenika javnih tužilaca. Ministar kulture i informisanja povukao je sve zahteve za pokretanje sudskog postupka protiv novinara koje je prethodni ministar uputio Državnom javnom tužilaštvu, kao i pet krivičnih prijava protiv predstavnika medija podnetih Tužilaštvu. Prema informacijama RJT-a u vezi sa onim delima koja ispunjavaju uslove za krivično gonjenje, do kraja decembra 2020. godine, od 55 predmeta podnesenih 2020. godine, 37 predmeta je razmotrilo RJT, a 18 predmeta je odbačeno. Ukupno su okončana tri predmeta (tri osuđujuće presude na sudu), dok se za 34 preostala predmeta nastavlja krivični postupak (dva predmeta pred sudom, devet u predistrazi, 14 u istrazi (dokazne radnje) i devet predmeta bez identifikovanih počinilaca). U februaru 2021. godine, bivši gradonačelnik je prvostepeno osuđen na više od četiri godine zatvora zbog ugrožavanja života istraživačkog novinara koji je pisao o korupciji na lokalnom nivou, naredivši podmetanje požara u njegovoj kući u decembru 2018. godine. Što se tiče Komisije koja ima zadatak da ispita tri slučaja ubistva novinara, u septembru 2020. godine, Apelacioni sud ukinuo je iz proceduralnih razloga prvostepenu presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije; u toku je novo suđenje. Istraga je u toku u još dva slučaja ubistva.

Implementacija zakona / institucija

Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) potrebno je ojačati kako bi mu se omogućilo efikasno očuvanje medijskog pluralizma. Relevantne mere predviđene su medijskom strategijom koja će se sprovesti do 2022. Nakon što je REM izabrao svog predsednika u decembru 2020. godine – funkcija je bila upražnjena od 2016. godine – jedan član REM-a podneo je ostavku, navodeći kao razlog nedostatak transparentnosti u izbornoj proceduri i kritikujući pasivnost REM-a u obavljanju svoje osnovne funkcije – regulisanja elektronskih medija. Ovo radno mesto je popunjeno u maju 2021. godine. Još jedno radno mesto je popunjeno u julu 2021. godine, dovodeći Savet REM-a do punog kapaciteta. U novembru 2020. godine, REM je objavio svoj konačni izveštaj o medijskom izveštavanju o parlamentarnim izborima u junu 2020. i zaključio da su javni emiteri ispunili svoju zakonsku obavezu jednake zastupljenosti, dok komercijalne televizije favorizuju različite političke opcije. REM je primetio da je veliki deo emitovanog vremena ustupljen analitičarima za koje se činilo da su politički pristrasni. U svom konačnom izveštaju o izborima, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je otkrila da je većina TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću i većina novina promovisala politiku vlade i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne poglede imalo ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu, što je ugrozilo raznolikost dostupnih političkih pogleda putem tradicionalnih medija, putem kojih većina glasača dobija informacije.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je takođe otkrila da su i Nadzorni odbor i REM ostali pasivni u nadgledanju ponašanja medija tokom perioda kampanje, iako je REM bio aktivniji u završnoj fazi kampanje i zabranio je nekoliko oglasa vezanih za izbore. Od prošlih izbora, lokalna organizacija civilnog društva (OCD) je izračunala da je 93% vremena u nacionalnim informativnim emisijama za period jul 2020 – jun 2021. godine dato članovima vladajuće koalicije, koji su ili prikazani neutralno (63%) ili pozitivno (37%), dok je 7% vremena dato pripadnicima opozicije, koji su pretežno prikazani negativno (57%). Poverenik za informacije od javnog značaja doneo je u martu 2021. godine rešenje u kome se od REM-a traži da objavi svoje baze podataka o praćenju emitera. REM je odgovorio da ih ne može objaviti zbog ugovornih obaveza. Govor mržnje i diskriminatorna terminologija često se koriste i tolerišu u medijima i njima se retko bave regulatorna tela ili tužioci. Verbalni napadi i klevetničke kampanje protiv novinara se nastavljaju. Savet za štampu nastavio je da beleži kršenja novinarskog kodeksa profesionalnog ponašanja u štampanim medijima. Ponovljene izjave visokih državnih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može neometano ostvarivati. Učestalo odbijanje javnih organa da otkriju informacije, ili ćutanje administracije nakon zahteva podnetih u skladu sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i dalje ometa rad novinara.