Neophodne, a zaobilaze ih

Autorka: Milica Maksimović, Izvor: Novi magazin

Mesecima je nametnuta tema u Srbiji da li je ispravo reći advokatica i stručnjakinja, a važan, rodno osetljivi jezik stavlja u senku druge probleme žena. Mart, obojen borbom žena za jednaka radnička prava nam donosi zaključke da položaj i zastupljenost žena u većini oblasti nije ravnopravan. Sektorom informacionih tehnologija u Srbiji bavi se 30 odsto žena, a sajber bezbednošću – jednom od najvažnijih i najbolje plaćenih sektora IKT-a – bavi se nekoliko desetina žena u čitavoj zemlji.

Zemlje u Evropi i Evroaziji suočavaju se sa raznovrsnim i složenim sajber pretnjama i napadima na kritičnu infrastrukturu. Iz tog razloga, regionalni program digitalizacije i otpornosti kritične infrastrukture (DOKI) pomaže vladama i njihovim partnerima da od sajber napada odbrane infrastrukturu kao što su energetika, telekomunikacije i e-usluge. DOKI je finansiran od strane USAID-a i sprovodi različite inicijative u oblasti sajber bezbednosti, a jedna od njih je Sajber putevi za žene.

„Učešće žena u oblasti sajber bezbednosti je važno, jer smo svedoci toga da i samo polje informaciono komunikacionih tehnologija predstavlja par ekselans bezbednosno pitanje, potpada pod termin ljudske bezbednosti. Samim tim, bez učešća žena u donošenju odluka i u samim procesima ne možemo govoriti o inkluzivnoj bezbednosti za sve građane“, objašnjava Samostalni savetnik u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Bogdan Banjac u razgovoru za Novi magazin.

DISKRIMINISANE OD POČETKA: Istraživanje doktorantkinje Rodnih studija Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu Zorane Antonijević obuhvatilo je ispitanice i ispitanike angažovane u oblasti sajber bezbednosti kritične infrastrukture. Rezultati su pokazali da je rodna ravnopravnost ugrožena, a diskriminacija žena primetna u najranijim periodima, što dovodi do nesrazmerne raspodele radnih mesta u tehnološkoj oblasti, odnosno nedostatku stručnjakinja u tim oblastima.

„Žene koje su intervjuisane i devojke koje su učestvovale u fokus grupama su istakle da bi im bilo lakše da im je neko na kraju osnovne škole skrenuo pažnju da se devojke koje su dobre u prirodnim naukama i matematici ne moraju opredeliti za medicinu ili ekonomiju, već da su od početka usmeravane i na informaciono-komunikacione tehnologije. Još jedan problem je što i kasnije retko budu usmeravane na oblasti kao što je sajber bezbednost, čak i onda kada se opredele za prirodne smerove. Sama priroda sajber bezbednosti nije samo tehnička. Postoji sličnost između lingvistike i kompjutera, što ističu i ispitanice, a one koje dođu iz tih oblasti na fakultet nailaze na profesore koji predaju kao da se neko znanje podrazumeva, a one ga nemaju. Zbog toga je potrebno obratiti pažnju na pristupe, jer su to devojke koje podjednako dobro mogu da studiraju i društvene i prirodne nauke“ objašnjava Zorana Antonijević za Novi magazin. 

Istraživanje je pokazalo da žene koje se odluče za ovu oblast bivaju diskriminisane na tržištu rada, između ostalog i na taj način što je razlika u primanjima između muškaraca i žena sajber stručnjaka još veća nego u drugim profesijama.

„Važno je da žene budu uključene u sektor sajber bezbednosti, prvenstveno jer je ovaj sektor u ekspanziji, drugi razlog je pravednost. Nepravedno je da više od polovine stanovništva, a žene čine više od pola, i to obrazovanije polovine, ostane van tržišta rada zbog diskriminacije i predrasuda. Još jednu stvar moramo imati u vidu, ovo je dobro za žene, jer su ovo visoko plaćeni poslovi. Problem je i u tome što žene u ovim oblastima nisu dovoljno upoznate sa spektrom poslova koje mogu da obavljaju – to ne moraju biti neki hakerski poslove, jer timovi koji grade otpornost kritične infrastrukture na sajber napade moraju biti multidisciplinarni, ali i multirodni. U tom smislu ima dosta mogućnosti za devojke“. 

Nepravedno je da više od polovine stanovništva, a žene čine više od pola, i to obrazovanije polovine, ostane van tržišta rada zbog diskriminacije i predrasuda

Muškarci menadžeri ističu važnost mešovitih timova, jer se u veštinama i znanjima muškarci i žene dopunjuju, ali je i pored toga otkriveno da žene koje ulaze u oblast sajber bezbednosti dobijaju savete da karijere započnu u stranim kompanijama, što dovodi do pitanja da li pored edukacije žena treba edukovati i domaće poslodavce, obzirom da su ovo oblasti koje doprinose blagostanju ekonomije jedne države, a žene radije biraju strane kompanije.

„Imamo dobre zakone koji regulišu rodno zasnovanu diskriminaciju, ali mislim da je problem u službama inspekcije i zaštite. Kome se obratiti ako do diskriminacije dođe? Ovo je pitanje koje je bolje uređeno u stranim privatnim kompanijama, jer one odgovaraju i drugim zakonodavnim okvirima, ali i u krajnjoj liniji ovo je i pitanje ugleda na širem tržištu od tržišta Srbije. Moja preporuka domaćim poslodavcima je da više ulažu u rodno-senzitivnu organizacionu kulturu. Da pre svega uspostave kvote za žene na visokim pozicijama, da žene vode timove, da iskoriste potencijal koji postoji na tržištu rada. Dokazano je da tamo gde se žene zaposle, tu osnivaju porodicu i tu ostaju. Na ovaj način se dobija kvalitetna i lojalna radna snaga, ali ona ostaje na tom mestu jedino ako ima dobre uslove za rad“, kaže naša sagovornica.

SAJBER PUTEVI ZA ŽENE. Problem manjka žena u oblasti sajber bezbednosti okupio je stručnjake i stručnjakinje koji će formirati radnu grupu za razvijanje profesionalnih i akademskih puteva za ulazak žena i devojčica u sajber bezbednosnu profesiju.

Sanja Kekić, menadžerka inicijative Sajber Puteva za žene, kaže za Novi magazin da „radna snaga mora da se nađe, a obzirom da populaciju čine 50 procenata muškarci, isto koliko i žene, mora se krenuti i u afirmaciju i osnaživanje ženskog dela populacije kako bi krenule u smeru sajber bezbednosti“. Objašnjava i kako je nastala potreba za ekspertima u ovoj oblasti.

„Sajber bezbednost se pojavila kada smo počeli da imamo problema sa tehnologijom, kada su počeli da nam kradu novac, a mi ne znamo odakle, kada su počeli da nam se zaključavaju nalozi na društvenim mrežama, kako fizičkim licima, tako preslikano i na firme. Došli smo do toga da nam trebaju eksperti koji će da se bore protiv tih malverzacija. Došli smo do cifre od četiri miliona ljudi koji nedostaju ovoj oblasti na globalnom nivou, a u Srbiji i ne znamo koliko nam ljudi fali. Analize su pokazale da se uglavnom muškarci opredeljuju za ovu oblast, a žena ima vrlo malo“. 

Sajber Putevi za žene

Projekat „Sajber Putevi za žene“ Agencije za Međunarodni Razvoj Sjedinjenih Američkih Država i programa Digitalizacije i Otpornosti Kritične Infrastrukture (CIDR) — uključio je formiranje višegodišnje radne grupe koja će razvijati profesionalne i akademske puteve za ulazak žena i devojčica u sajber bezbednosnu profesiju. Važnost oblasti sajber bezbednosti javnost u Srbiji je prepoznala krajem prošle godine kada je hakerska grupa napala Elektroprivredu Srbije, preuzela desetine gigabajta korisničkih podataka – i tražila od EPS-a da ih otkupi.

„Cilj projekta jeste da se žene učine konkurentnim i prepoznatljivim profesionalcima na tržištu radne snage u oblasti sajber bezbednosti, bavićemo se ponudom i potražnjom. Kada pričamo o ponudi – napravićemo puteve i načine za ulazak žena u oblast sajber bezbednosti – koji su to fakulteti, treninzi, gde naći mentore, praksu… Takođe, bavićemo se institucijama i njihovim pristupima, želimo da budu džender inkluzivni, kako bi žene uvidele da su poželjne i da u ovim oblastima ima poslova i za nju. Planiramo da se bavimo i kompanijama kako bi u oglašavanju i pozivima za posao uvidele da je ta ponuda i za njih“.

„Projekat će krenuti od fakulteta, fokusiran na one najmlađe koji planiraju da se bave ovim poslovima, ali i žene koje imaju iskustva u drugim oblastima su dobrodošle sajber bezbednosti. Npr. žena koja ima iskustva u zdravstvu može da prođe kurs sajber bezbednosti, jer će pomoći da zaštitimo zdravstvene sisteme, jer ga najbolje poznaje“.

Sagovornici su otkrili da su naišli na prepreke tokom sprovođenja istraživanja, ali i stavljaju fokus na nadu da će sam projekat biti prihvaćeniji. Sanja Kekič otkriva jednu od prepreka sa kojom su se susreli tokom istraživanja, a to je da „Fakulteti nisu prepoznali ovu temu kao interesantnu, a obzirom da su žene isticale savete da se zaposle u stranim firmama imamo nameru da održimo predavanje i domaćim privrednicima i iz privatnog i iz javnog sektora o džender inkluzivnom pristupu, jer je projekat otvoren za sve. Nadamo se odzivu i prepoznavanju ove teme kao važne, bar u većoj meri nego što je to bio slučaj sa fakultetima“, zaključuje Kekić.

Samostalni savetnik u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Bogdan Banjac u razgovoru za Novi magazin istakao je važnost učešća žena u oblasti sajber bezbednosti.

„Učešće žena u oblasti sajber bezbednosti je važno, jer smo svedoci toga da i samo polje informaciono komunikacionih tehnologija predstavlja par ekselans bezbednosno pitanje, potpada pod termin ljudske bezbednosti. Samim tim, bez učešća žena u donošenju odluka i u samim procesima ne možemo govoriti o inkluzivnoj bezbednosti za sve građane“ ističe Banjac.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.