Narod sit jeftinog parizera, gladan pravde

Izvor: Novi magazin

Proteklog vikenda održana je 14. Međunarodna strip konferencija Kragujevac Comic Con pod geslom Kragujevac grad svetlosti i stripa, koja je okupila više od 50 autora, crtača, ilustratora i izdavača iz zemlje i inostranstava. Iako neuporedivo manja od najvećeg italijanskog Comics & Games festivala stripova, video-igara i pop kulture, koji se svake godine održava u gradiću Luka kod Firence, uz učešće više od 1.000 izlagača i 270.000 posetilaca, ili Internacionalnog sajma stripova koji se jednom godišnje održava u francuskom Agulemu, na kome izlaže oko 800 izlagača i prisustvuje mu 200.000 ljudi, kragujevačka konferencija se, svojom tematikom, programima, izborom gostiju i posvećenošću, nametnula kao važan događaj u kalendaru sličnih evropskih skupova.

MALI ALI VAŽNI: „Strip smotre poput ove u Kragujevcu, gradu koji ima obrazovanu strip publiku, značajne su za autore jer, za razliku od velikih festivala na kojima je sve komercijalizovano, ovde mogu da sa publikom razgovaraju o svojim delima iz perspektive emocije i ličnog doživljaja, što može biti veoma inspirativno“, kaže za Novi magazin kulturolog Aleksandar Cvetić, dodajući da je to jedan od razloga što se na strip susretima u Celju (Slovenija), Mostaru, (Bosna i Hercegovina), Herceg Novom (Crna Gora), Prilepu (Severna Makedonija), Burgasu (Bugarska)… mogu videti svi oni slavni stvaraoci koji se mogu sresti na sličnim događajima, od New York Comic Con festivala u Sjedinjenim Državama do strip sajma Comiket u Japanu.

Jedan od organizatora Kragujevačke strip konferencije, Nebojša Vesović, kaže za NM da su za proteklih 14 godina trajanja festivala, nošeni tim entuzijazmom u Kragujevac stigli mnogi svetski priznati i poznati strip umetnici. „Poput Morena Buratinija i Joevita Nučia iz italijanske kuće Serđio Boneli, ili scenaristkinje stripa Dilan Dog Paole Barbato… Pored italijanskih autora na konferencijama su učestvovali i najpoznatiji domaći autori – Zoran Janjetov, Marko Somborac i mnogi drugi, kao i najpoznatiji autori iz regiona – Marko Šunjić i Darko Macan iz Hrvatske i Mihailo Dimitrovski iz S. Makedonije“, kaže Vesović.

Zvezda ovogodišnje Konferencije bio je strip umetnik iz Italije, jedan od najboljih crtača Teksa Vilera, Paskvale Frisenda. On se po dolasku priključio tradicionalnom programu Crtanje za posetioce u Ulici otvorenog stripa u centru Kragujevca, a ispred njegovog radnog stola bilo je najviše zainteresovanih posetilaca.

Na ovogodišnjem Kragujevac Comic Conu učestvovali su i brojni strip umetnici iz Srbije, ali i sa ex-yu prostora, među kojima i Vladimir Vesović, Aleksa Gajić, Jovan Ukropina, Bob Solanović, Tihomir Čelanović, Sabahudin Muranović, Đorđe Grbović, Goran Furunović i Frano Petruša.

ŽURKE I ISTORIJA: Posebnim programom obeležena je 85. godišnjica izlaženja Politikinog zabavnika, kao i 85. Betmenov rođendan, a rođendanska žurka u Kragujevcu je upriličena i Alanu Fordu za 55, Nindža Kornjačama za 40. i Helboju za 30. rođendan. Ovogodišnja Konferencija odvijala se pod geslom Kragujevac grad svetla i stripa. Vesović kaže da su tim podnaslovom želeli da podsete na jednu važnu, lepu i svečanu godišnjicu iz bogate kragujevačke strip scene i da iskažu pretenziju da i strip konferencija jednog dana bude deo kragujevačke kulturne istorije. „U Kragujevcu je tačno pre 140 godina upaljena prva električna sijalica na Balkanu, u tadašnjem Vojnotehničkom zavodu. To svetlo osvetlilo je ovaj grad kao industrijsko uporište Srbije, što je i danas. Na osnovu iskustava sa prethodnih Konferencija, nije neskromno ako kažem da je Kragujevac danas jedno od uporišta stripa u Srbiji“, objašnjava Vesović koji je i predsednik Udruženje ljubitelja devete umetnosti Svet stripa.

Kragujevac je, ovim povodom, posetio i Miloš Jovović sa unucima iz Beograda, prvenstveno da bi zamolio gosta iz Italije da pregleda radove njegovih unuka, za koje misli da su veoma dobri i da im eventualno da neke savete i sugestije, kako da se dalje usavršavaju. On za sebe kaže da je celog života želeo da crta stripove, ali je penziju dočekao kao inženjer u velikoj građevinskoj firmi. „Srećom, unuci su mi veoma talentovani pa će možda oni biti u prilici da postignu ono što njihovom dedi nije pošlo za rukom“, kaže Jovović i dodaje da su na njegovu odluku da konačno zaboravi svoj dečački san presudno uticale porodične obaveze, jer je morao da izdržava porodicu, a od crtanja stripova to se nije moglo, „osim ako niste crtali Mirka i Slavka“.

BETMEN I SUPERMEN – STRANI AGENTI: „U tadašnjoj Jugoslaviji strip je imao svoje uspone i padove, što je najviše zavisilo od političke klime koja je vladala u zemlji. Međutim, popularnost stripova poput Alan Forda i Teksa Vilera izazivala je podozrenje komunističkih vlasti, koje su zazirale od svega što je nacrtano, od stripa i karikature do grafita ispisanih u javnim pisoarima i na tarabama. Posebno su bili opasni Betmen i Supermen, za koje se smatralo da su eksponenti zapadnih centara moći“, kaže Jovović. Na pitanje da li se današnja vlast u Srbiji plaši crteža, grafita i ostalih crtanih formi, Jovović odgovara kako ne veruje da se plaši stripova, „ali karikatura svakako, pogotovo Koraksovih i Petričićevih“.

Sudeći prema anketi NM sprovedenoj među starijim posetiocima kragujevačke Strip konferencije, omiljeni strip junaci još uvek su Zagor, Fantom i Alan Ford, pre svega jer su borci protiv nepravde, koja je, po mišljenju Jovovića, „svuda i sve više i bez prava žalbe“. Na fenomen uticaja pravde kao univerzalne teme na tiraže stripova ukazuje i A. Cvetić koji podseća da su mnogi vladari kroz istoriju nudili sve i svašta, ali pravdu veoma retko ili nikad. „Istorijska ponuda kretala se od davnih poruka dajte narodu hleba i igara i ako narod nema hleba nek jede kolače, do današnjih prozaičnih ponuda jeftinog parizera i majoneza. Uprkos svim nedaćama, stripovi poput Zagora i Alan Forda opstaju i u današnje vreme jer je pravda univerzalna tema. Međutim, i danas kao i pre ratova i raspada Jugoslavije, tu univerzalnu temu prepoznavali su i razumeli samo čitaoci na prostoru te zemlje, ili Turske, Brazila, Italije… u kojima su ovi junaci imali ogromnu čitalačku publiku, dok su u drugim delovima sveta prošli gotovo nezapaženo. Nakon svega što se dogodilo na ex-yu prostoru nameće se pitanje da li smo i mi smisao prepoznali i razumeli na pravi način“, kaže Cvetić.

Autorima Kreativnog centra pripale su sve tri ovogodišnje Nagrade Neven, koje se dodeljuju autorima dela za decu i mlade, što ovom izdavaču zaokružuje broj tih priznanja na ukupno 35. Ovogodišnji laureati su Dragana Mladenović za knjigu Tri, četiri, sad! (beletristika), Simeon Marinković za knjigu Moja Srbija (popularna nauka) i Boris Kuzmanović za knjigu Tri, četiri, sad! (najbolje ilustrovano delo). Organizacija Prijatelji dece Srbije uručiće priznanja dobitnicima 10. oktobra u 13 sati, u Narodnom muzeju u Beogradu.

Na ovogodišnji konkurs za Nagradu Neven za dela objavljena u 2023. stiglo je 28 naslova iz deset izdavačkih kuća. O nagradi iz oblasti beletristike odlučivao je žiri koji su činili Gordana Maletić (predsednica), Dejan Aleksić i Vladimir Vukomanović. „Među pristiglim knjigama izdvojila se pesnička knjiga Dragane Mladenović Tri, četiri, sad!, nastala na ukrštanju poezije i igre, a ostvarena kroz uzbudljivu interakciju teksta i ilustracija. Ova knjiga predstavlja autentičnu sintezu one linije autorkinog poetskog stvaralaštva koja povezuje njene ranije pesničke zbirke Uljezi i Dar-mar, a koja umetnički ubedljivo i samosvojno preispituje i pomera granice u srpskoj poeziji za decu“, obrazložio je žiri. Žiri koji su činili Marija Đurić (predsednica), Dejan Aleksić, Gordana Maletić i Vladimir Vukomanović odlučivao je o nagradi iz oblasti popularne nauke. „Moja Srbija je putopis kroz čitavu Srbiju u koji je autor, uz opise, znamenitosti i običaje krajeva, upleo i istoriju, geologiju, geografiju, biologiju i druge nauke stvarajući jedno obimno, informativno i korisno delo za decu školskog uzrasta“, ocena je žirija. O nagradi iz oblasti ilustracije odlučivali su Maja Veselinović (predsednica), Iva Ćirić i Bojan Stevanić. „U pitanju je jedna veoma savremena ilustracija, u kojoj se eksperimentisalo sa stilom. Knjiga je slobodno ilustrovana, čime se izdvojila od konkurencije“, stav je stručnog žirija.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.