“Marija na prkosima” odvažnih karlovačkih đaka
Autorka: Snežana Miletić
Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem
Borbom za istinu i dostojanstvo
Pesma nas je tome još davno učila
Ta je misao gorela u grudima karlovačkih đaka kada su danas, 29. novembra, stali ispred svoje škole, da se u petnaestominutnoj tišini sete žrtava velike novosadske prvonovembarske tragedije, u kojoj je zbog nemarnosti i pohlepništva državnih funkcionera, ubijeno 15 nevinih ljudi.
Stajali su karlovački đaci danas mirno, dok su oko njih i njihove škole kružili crnokapuljaši opako namračenih lica, a među njima i sami predstavnici (lokalnih) vlasti, koji su se ustremljivali na njih, pljuvali ih, pretili im, unosili im se u lice, gurali ih, nazivali ih pogrdnim imenima, psovali ih najgorim rečima, glasno tipovali decu i govorili kako će ih posle srediti, ući u školu i sve pobiti…
Jedan od njih je uhvatio jednu crvenokosu gimnazijalku lice i rekao joj: “Srbija neće ovako izgledati!”
Uprkos svemu tome, deca su stajala odvažno i dostojanstveno, kao klisurine, bez fige u džepu, svojevoljno, bez ikakve zadnje misli, bez ikakvog obećanja, da će možda dobiti bolju ocenu ili poštedu… Stajala su s tek pokojom suzom u oku – od šoka i neverice.
Stajali su, jer znaju da je stajati danas i ćutati za 15 ubijenih ljudi, bilo pitanje toga da li si čovek, ili si govno. Stajali su jer, iako tek na pragu života, znaju da čast i bruka žive doveka.
I nisu stajali samo oni. Uz tu divnu odvažnu mladost Karlovačke gimnazije stajali su i njihovi profesori, oni koji su ih danas sasvim konkretno – za istoriju časti – na ličnom primeru – učili kako se postaje i ostaje čovekom.
Čas etike u okviru najrealnijeg časa istorije kojem su do sada prisustvovali.
Nisu se dali pokolebati, ni smesti – ni deca, ni oni koji ih etici i svemu ostalom uče. Bili su kao ona Ćopićeva “Marija na prkosima”. Prkosili su lažima, neistinama, poltronstvu, korupciji, kriminalu, prevrtljivosti, licemerstvu, neznanju, gluposti, prevarama, lopovluku, krađama, nerazumevanju, nesolidarnosti, bezosećajnosti, neempatičnosti – svom nečoveštvu koje se naguravalo oko njih.
Prkosili su strahu.
Jer tako Srbija mora da izgleda.
Kao ta deca
Lepa, dostojanstvena i časna
Samo se njihovom lepotom, čašću i znanjem Srbija može odbraniti.
Zato – čista petica iz etike, deco!
I čista petica za vaše profesore!
Jednom će čitanke pisati o tom vašem hrabrom činu.
Samo da iz čitanki izguramo govna.
A govana se ne treba bojati
Ona samo smrde
Istina ih ućutkuje
Zato treba govoriti
Istinu zboriti
Samo hrabro istinom svedočiti
Zato stojimo sa vama
Glasno u tišini
I danas
I sutra
I svaki dan preko toga
Sve dok Srbija ne prestane da bude grobnica svojih građana
I postane država za pristojne ljude
Onakve kakvi su danas mirno stajali ispred Karlovačke gimnazije
U tišini
Sećajući se 15 nedužnih ljudi, koji su 1. novembra u 11.52
Na Ž. stanici u Novom Sadu
Nemarnošću i pohlepom
Ubijeni