Manje međuetničkih incidenata, ali bezbednost svih nije zadovoljavajuća

1. May 2021.
Poslednjih godina broj potencijalni etnički motivisanih incidenata na Kosovu je u opadanju, pokazuje statistika policije. Međutim, to ne znači da je bezbednost svih nacionalnih zajednica na zadovoljavajućem nivou, saglasni su sagovornici emisije Sporazum.
fotovest

Izvor: Sporazoom

Etnički motivisano nasilje na Kosovu beleži trend opadanja, ali prosek kvare sporadični slučajevi pljački, pre svega, u mestima naseljenim srpskim povratnicima, kaže za Sporazum zamenik direktora policije Dejan Janković.

“Treba dosta napornog rada, treba da se pronađe razlog šta se desilo, zašto se desilo, da li je to što su žrtva I osumnjičeni iz različite zajednice prevashodni motiv, ili razlog tog incidenta, ili je motiv u nečem drugom. Nije dovoljno znati da se incident dogodio između pripadnika dve različite zajednice i okarakterisati ga odmah kao međuetnički, a to javnost ume da čini. Da li smo zdovoljni? Mislim da jesmo, jer iz godine u godinu broj takvih incidenata koji se mogu okarakterisati kao etnički je u opadanju“, kaže Janković.

Nije sve do policije. Ono što takođe utiče na to da se međuetnički incidenti ponavljaju je i neefikasnost pravosudnih institucija, odnosno, po rečima direktora Radio Goraždevca Darka Dimitrijevića, sistem neadekvatnog kažnjavanja počinilaca.

“Čak I kada policija uspešno otkrije počinioce nekog dela, oni prolaze sa veoma blagim kaznama na sudu i to je ono što zapravo obeshrabruje građane da veruju da se više neće ponavljati takvi incidenti, a s druge strane, ohrabruje počinioce, jer znaju da će proći sa nekom blagom kaznom”, smatra Dimitrijević.

Na osetljivu bezbednosnu međuetničku situaciju utiče i retorika političara sa elementima nacionalizma i govora mržnje koji se ponovo javlja.  A toga ima, po rečima Špata Baljaja iz Kosovskog centra za bezbednosne studije, i kod Srba, i kod Albanaca.

“Imamo i mnogo slučajeva linčovanja određenih pripadnika zajednica, bilo Albanaca ili Srba, uvek kada postoji neka javna rasprava ili ako aktivisti preduzmu određenu aktivnost čiji je cilj suočavanje sa prošlošću ili diskutovanje o međuetničkim odnosima u zemlji. Ovo su samo neki primeri koji pokazuju da postoje akteri na Kosovu koji nisu zainteresovani za promenu pozicije Srba na Kosovu ka boljem. Oni koji su odabrani od strane srpske zajednice da budu njihov glas u institucijama, kao i važne albanske političke ličnosti, doprinose, odnosno potpomažu, osnaživanju kriminalnih grupa ili osoba. Postoje neka “trgovanja” i sa akterima iz srpske zajednice, što je degradiralo zajedničke vrednosti na Kosovu”, upozorava Baljaj.

Velika odgovornost protiv stvaranja klime pogodne za međuetničke incidente je na medijima. Lažne vesti veoma negativno i opasno utiču na javnost i stvaraju tenzije, upozorava policija.

“Često se u medijima određeni incident eksploatiše po nekoliko dana, čime se remeti rad policije i vrši određeni pritisak, što policiji stvara dodatni problem u rasvetljavanju određenih slučajeva. Imamo situaciju kada se desi vršnjačko  nasilje u mestima koja su multietnička, a  medijima je dovoljan razlog to što su vinovnici iz različitih zajednica da naprave priču koja, nažalost, dodatno stvara tenzije. Okarakterišu incident kao potencijalni etnički iako situacija nije takva”, rekao je zamenik direktora kosovske policije Dejan Janković.

Gledaoci koji emisiju prate preko Facebook stranice „SporaZoom“ smatraju da bezbednost nije garantovana svim zajednicama na Kosovu podjednako. Na pitanje iz ankete: “Da li kosovska policija pruža adekvatnu zaštitu svim građanima Kosova, bez obzira na njihovu etničku pripadnost” čak 87,2 odsto ispitanika odgovorilo je negativno.

Click