Ljudi gladuju, hrana se baca, a država oporezuje humane: Koliko je važno ukinuti PDV na doniranu hranu

Autor: Anđela Davić, Izvor: N1

Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma kaže da poreski propisi tj. Zakon o porezu na dodatu vrednost, nisu stimulativni za organizacije civilnog društva i korporativni sektor, kao i one koji se bavi humanim radom.

Dobročinstvo u Srbiji se „kažnjava“ – firme ne žele da doniraju

„Poreski propisi u Srbiji trenutno nisu stimulativni za organizacije civilnog društva i humanitarne organizacije. Najčešće se čitav humanitarni rad oporezuje, bez ikakvog načina da se umanje iznosi PDV-a, koji se plaćaju za niz humanitarnih aktivnosti. Organizacije civilnog društva i fondacije veoma često obavljaju poslove koji su poslovi države. Oni su u tom poslu još poreski obveznici tj. plaćaju porez državi za odrađivanje tih poslova, što je cinično. Država sa jedne strane ne može sve probleme da reši, a sa druge strane, onima koji joj pomažu, često volonterski, to im se dodatno oporezuje“, rekao je za N1.

Na ovaj način se, objašnjava Matić, dobročinstvo u Srbiji kažnjava.

„Ono što država želi da uradi, jeste da prihoduje i da zaradi i na onome što civilno društvo i fondacije obave od njihovih (državnih) obaveza, a da dobiju povrh svega toga 20 odsto“, navodi naš sagovornik.

Zakonska obaveza plaćanja poreza na donacije često „obeshrabruje“ pravna lica tj. firme da doniraju, jer ovo u suštini znači da se „plaća porez na dobročinstvo“, što donacije čini skupljim, kaže ekonomista Mihailo Gajić.

„Ako se odluče da doniraju, plaćaju hranu kao da su je prodali, umesto poklonili. Naravno, cilj firmi jeste da maksimiziraju profit, ali se dešavaju situacije da se u određenim situacijama stvori višak. Ali, firmama se trenutno više isplati da hranu unište, nego da je poklone“, objašnjava Gajić. Matić dodaje da „pojedinci ili organizacije, koji žele da doniraju, prosto ne mogu da razumeju da moraju da plate državi, jer žele da budu humani“.

Kako Gajić kaže, firmama bi ukidanje PDV-a išlo u korist, jer pored toga što bi bile humane, to bi i im u određenom pogledu i smanjilo troškove, jer uništenje proizvoda često zahteva posebne troškove, jer neka roba npr. životinjska hrana, zahteva poseban tretman.

Radna grupa

Humanitarne organizacije stavljaju poseban fokus na neophodnost ukidanja PDV-a na donacije od 2018. godine. Mitkovski kaže da je u ovom periodu tadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić formirala Savet za filantropiju, u okviru kog su identifikovana dva ključna problema.

„Prvi je što su, kada su u pitanju promet i donacije hrane, izjednačeni rokovi „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“. Hrana obeležena rokom „upotrebljivo do’ je hrana koja nije bezbedna da se koristi nakon tog roka, a hrana obeležena rokom „najbolje upotrebiti do“ pokazuje da ta hrana gubi određena svojstva nakon navedenog datuma. Npr. keks više nije hrskav, ali je i dalje neki vremenski period bezbedan za ljudsku upotrebu“, objašnjava sagovornik N1.

Ipak, izgleda da se sa ovim reformama stalo, jer donatori i dalje plaćaju porez za svoj humanitarni rad. Zakon o porezu na dodatu vrednost i dalje zabranjuje bilo kakav promet ovakve robe – i prodaju, i donacije.

Narodna poslanica i članica Ekološkog ustanka Milica Marušić Jablanović podnela je inicijativu za ukidanje PDV-a na doniranu hranu.

„To nije samo ukidanje Zakona o PDV-u, to treba da bude početak. Treba da postoji čitava jedna strategija raspolaganja viškovima hrane… Treba da se napravi hijerarhijski niz koraka kako raspolagati viškovima hrane. Jedan deo da ide bankama hrane i udruženjima, za ljude, deo za životinje, i onaj deo koji nije upotrebljiv za proizvodnju energije. Mi bismo mogli da napravimo bar taj prvi korak – da nakon što ukinemo PDV na doniranje hrane, da imamo i sistem gde se ta hrana distribuira i ko je taj ko je dostavlja krajnjim korisnicima, koji su najugroženiji“, kazala je ona.

Istakla je i važnost sprečavanja bacanja velike količine hrane na deponiju jer „hrana biva zatrpana, ostaje bez vazduha i u tom procesu se proizvodi metan, koji je lako zapaljiv gas. „Kada imate ogromnu količinu te organske materije hrane, dolazi do samozapaljenja deponije“, ukazuje.

Ukidanjem PDV-a povećanje donacija za 30 odsto

Gajić kaže da bi ukidanje PDV-a povećalo donacije za do 30 odsto. „Prema podacima iz 2020. ukupan iznos donacija iznosio je 530 miliona dinara. Ukidanjem PDV-a može se doći do iznosa od 800 miliona dinara. Rashodi države u tom smislu bi iznosili 38 miliona, što nije mnogo kada se pogleda šira korist“, navodi.

Matić kaže da jedno od rešenja može biti i povraćaj PDV-a tj. kompenzacioni fond.

„Na ovaj način fondacije i humanitarne organizacije bi tokom godine prikupljale podatke o aktivnostima koje su realizovali, kao i o svom utrošku. Na kraju godine bi nadležnoj komisiji podnosili zahtev za povraćaj PDV-a, koja bi o tome donela odluku. Na ovaj način bi se rešio problem opterećenja PDV-a. Analizirali smo Dansku i Irsku, koje imaju ovo rešenje. To su zemlje u kojima se brzo mogao videti boljitak“, dodaje on za N1.

Humanitarne organizacije bi, navodi on, kada bi se u Srbiji išlo na varijantu kompenzacionog fonda, mogle da kroz povraćaj PDV-a da povećaju efekte svoje donacije

„Banka hrane npr. ima velike potrebe za hladnjačom, transportom i benzinom. Nekad je to mnogo skuplje od same hrane koja se razvozi“, kaže on, a Mitkovski dodaje i koje su dodatne prednosti: „Povećanje količine hrane koja se donira, uređeniji sistem za praćenje donacija hrane, smanjenje zagađena i zaštita životne sredine, kao i smanjenje siromaštva, jer ugroženo stanovništvo može dobiti pristup hrani, koju dobija bez naknade“, rekao je naš sagovornik.

Da bi se sprečile zloupotrebe, kako dodaje Gajić, potrebno je još utvrditi tačno kojim organizacijama se može donirati – banke hrane, narodne kuhinje, Crveni krst i slično. Tu su i, navodi, poreska izuzeća.

„Bosna i Hercegovina je prošle godine ukinula PDV na doniranu hranu. U pogledu poreskih izuzeća, hrana se poreza oslobađa samo ako se nalazi pred istek roka od pet dana. Znači, neophodno je da se iskoristi, a ne da se prodaje na mestima gde kontrola ne postoji. Međutim, kompanije i u ovom smislu mogu biti manje zainteresovane za doniranje, jer to treba sve brzo odraditi, a možda nemaju kapacitete. Ovo može biti problem i za javne kuhinje, jer možda nemaju kapacitete skladištenja, pa će onda one kao dobrotvorne organizacije morati da ih unište“, kazao je naš sagovornik.

Ipak, navodi Mitkovski, treba paralelno sa izmenama zakona, voditi računa o grantovima ili vrstama pomoći bankama hrane, jer postoje troškovi transporta, troškovi volontera, pakovanja i slično. Mora se, ističe, voditi računa da se ne napravi kontra-efekat tj. da se donacije hrane povećaju, a da onda to nema ko da distribuira.

Tekst je prenet sa portala N1.