Kosovo: Srpsko novinarstvo pod napadom sa svih strana (FOTO)

Autorka: Jelena L. Petković

Pod tenzijama, pritiskom, u trenucima kada se puca, kada ih okruži specijalna policija, novinarke i novinari srpskih redakcija na severu Kosova rade sve što mogu da javnost obaveste – blagovremeno i tačno. Oni su bukvalno, na prvoj liniji fronta.

Visoka amplituda tenzija nije jedini faktor koji utiče na njihovu bezbednost.

U rasterivanju političke i interesne magle, da bi zaista, za građane izborili pravo da znaju, svoj život i život svojih saradnika stavljaju i pod Demoklov mač, koji visi između nakovanja Beograda i čekića Prištine.

Jednako važno je pomenuti, da su u prvim redovima, najhrabrije, žene – novinarke.

„Pretnje novinarima dolaze sa svih strana. Nekad je to na nacionalnoj osnovi, nekad na osnovu pola, nekad po osnovu toga što se mediji portretišu kao da su na nečijoj strani i kada to nisu, a nekada kada su građani nezadovoljni, a ne mogu i ne smeju da se suprotstave političkim predstavnicima“, kaže Ana Marija Ivković, urednica portala Alternativna.

„Da rezimiram, jačanjem uticaja aktuelne vlasti Samoopredeljenja, novinari srpskih redakcija se osećaju dodatno nebezbedno i ugroženo“, ističe Tatjana Lazarević, urednica portala KOSSEV, u poslednjih deset godina najtargetiranije redakcije na srpskom jeziku na Kosovu i podvlači:

„Ništa manje ugrožavanje bezbednosti novinara nije stigmatizacija novinara urednički nezavisnih redakcija, formiranje mejnstrima za javno mnjenje pre svega o njima kao „društveno nepoželjnim“, sa kojima niko „ne sme da stane“ ili da sarađuje. To je već dobro prepoznat i viđen manir širom regiona ili sveta, kao i aktuelnog SNS, polako i režima aktuelnog premijera Kurtija.“

„Kada je reč o fizičkoj bezbednosti, čini mi se, da novinari na severu KiM nisu ni svesni u kakvim okolnostima zapravo rade. Obavljajući svoje zadatke, odlaze na teren, potpuno nepripremljeni u smislu bezbednosti i zaštite, a čini mi se ni svesni rizika. A rizika je mnogo, posebno u poslednje vreme. Situacija je jako napeta. U toku je postepeno i gotovo potpuno ukidanje institucionalne veze sa Srbijom“, zaključuje Mirjana Milutinović, direktorka Radija Kontakt Plus.

Neprestane pretnje

I ove godine, redakcija KOSSEV-a je bila meta višestrukih napada. U aprilu i julu ove godine, dobili su pretnje i ogavne uvrede putem Fejsbuka. Tada je napad došao od čoveka srpskog imena i prezimena.

Početkom avgusta portal je bio meta opasne kampanje blaćenja lažnim vestima i napadom na integritet i verodostojnost. Na društvenim mrežama, pojavilo se nekoliko fotomontaža, u kojima navodno, ovaj portal objavljuje vest, uključujući i vest o ubistvu.

Lažna vest sastoji se od fotografije i tendeciozno podmetnutog, a izmišljenog teksta, sa nalepljenim logoom portala KOSSEV.

Opasni sadržaj je „planuo“ Fejsbukom, zahvaljući i nekritičnoj i emocionalno angažovanoj publici na platformi. Pretpostavlja se da je ovaj napad došao sa strane kosovskih Albanaca.

Početkom oktobra, automobil Nevenke Medić, direktorke informativnog portala i medijske agencije KOSSEV, je oštećen. Na automobilu su bila vidljiva oštećenja na tri mesta, posledica pokušaja paljenja. Pre skoro deset godina, direktorki je zapaljen i potpuno izgoreo auto. Počinioci do danas nisu pronađeni.

Novinari ove redakcije i žive i rade u nebezbednim uslovima, gde bi se, zapravo, mogao jedino meriti stepen manje ili veće ugroženosti.

„Incidenti na terenu, kakva je na primer bila Banjska, su najnebezbedniji za rad. Premda je širi rejon bio policijski zapečaćen da se nije moglo ni prići, te je paradoksalno, možda bio i „najbezbedniji“ teren. Bilo je više incidentata da su novinari izveštavali dok se pucalo. Pri tome, do skoro nismo imali pancir prsluke, ni šlemove, većina novinara nije prošla obuku izveštavanja iz kriznog područja. Rizični za izveštavanje bili su i svi događaji u kojima bi se dodirivale dve suprotstavljene strane. Nekada su to bili direktni međuetnički sukobi, u novijoj istoriji to su sukobljavanja grupa Srba sa severa ili pojedinaca, sa specijalnim policijskim kosovskim snagama“, kaže Tatjana Lazarević, urednica KOSSEV-a.

Na tom spisku je i „potencijalno visoko rizično izveštavanje i o aktivnostima kosovskih vlasti, zapravo Samoopredeljenja, i učestalim posetama kosovskih zvaničnika severu“.

„U svojevrsnoj ofanzivi preuzimanja severa, uočljiv je i trend forsiranog dovođenja Albanaca sa juga, koje deo javnosti prepoznaje kao „militante Samoopredeljenja“. Tampon zona između ovih grupa koje pre svega štiti policija i samog stanovništva na severu se praktično izgubila. U budućnosti se može predvideti i ovakav incident“, podvlači ona.

Verbalni napadi i uvrede

Ana Marija Ivković, urednica portala Alternativna, takođe je non stop na terenu. I članovi njene redakcije, i ona, bili su mete targetiranja i napada.

Fotoreporterku Alternativne je 26. maja 2023. verbalno napala i dalje nepoznata osoba, nakon povlačenja protestanata ispred opštinske zgrade u Zvečanu. Agresivno i uz vikanje na srpskom zahtevala je da kaže – „ko je i za koga radi“.

Početkom godine stigla je preteća poruka zbog raskrinkavanja dezinformacija u beogradskim medijima, a u vezi sa severom Kosova.

„To je slika celokupnog društva u Srbiji, jer se mediji koji kritikuju vladajuću stranku i srpskog predsednika kritikuju i na meti su napada. Nama pomaže što nas građani lično poznaju, pa u velikoj meri to znači za same novinare na terenu“, priča Ana Marija Ivković.

U nekoliko navrata, dodaje, dogodilo joj se da su je građani albanske nacionalnosti sprečavali ili pokušavali da spreče u radu.

„Jedan je pokušao da mi zabrani fotografisanje objekta u Bošnjačkoj mahali koji je preuzela kosovska policija. Govorio je da sam civil i nemam pravo, iako je i on civil. Povukao se kad je shvatio da sam novinarka i kada sam zahtevala da mi objasni ko je i na osnovu čega zahteva tako nešto. Na glavnom mostu mi je dečko dobacivao uvrede na osnovu nacionalne pripadnosti. Odlučila sam da se povučem, pa je to nastavio da radi lokalnom političaru srpske nacinalnosti koji je došao da snimi raspoređivanje karabinjera. Koleginicu su psovali radnici na šetalištu, na albanskom jeziku. Prekinuli su kada su shvatili da smo novinarke. Ove slučajeve nismo prijavile, jer ne mislimo da će to rešiti problem“, pojašnjava Ana Marija Ivković.

Najnebezbedniji momenat u dosadašnjoj karijeri bilo joj je izveštavanje 26. i 29. maja prošle godine, o protestima ispred opština na severu.

„Vladalo je veliko nezadovoljstvo građana prema političkim predstavnicima, ali su taj bes, umesto na njih, usmerili na novinare. Jedna od optužbi bila je da su putem snimaka u medijima pronađeni osumnjičeni za učešće u nasilju prema KFOR-u i policiji. Građani, nisu svesni toga da policija snima događaje“, objašnjava Ana Marija Ivković.

To nije jedini put kada se osećala da nije bezbedna. Slično je bilo i tokom prošlogodišnjeg hapšenja u centru Mitrovice, nakon čega je usledilo negodovanje građana prema Srpskoj listi:

„Zaista, nisam osećala da smem da snimim ono što se događa. Sa jedne strane, razumljiv je strah građana, ali moraju da razumeju da policija uvek i sve vreme snima svako okupljanje i da su snimci policije ti koji su zapravo ključni“.

Nedostupnost informacija

A kako izgleda dostupnost informacija od javnog značaja, slikovito opisuje i nedavni događaj.

Tokom poslednje krize nastale zbog ekspolozije na kanalu Ibar – Lepenac, Aljbin Kurti je otišao u Zubin Potok i obratio se okupljenim medijima. Sve što je želeo, rekao je na albanskom jeziku.

Iako je ovaj događaj naročito potresao Srbe koji tu žive, Kurti se nije ni osvrnuo na molbe novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku. Da i njima, na jeziku koji takođe zna, pred kamerama kaže šta se dogodilo.

Ignorisao ih je. Okrenuo se i otišao.

Ni na trenutak nije delovalo da ga zanima što ga nisu razumeli.

Kada je reč o komunikaciji i pristupu informacijama od javnog značaja, Ana Marija pojašnjava da srpskih institucija na Kosovu gotovo da više i da nema, osim „malo političkih predstavnika Srba iz Srpske liste koji selektivno komuniciraju sa medijima, uglavnom sa državnim ili režimskim“:

„Jedan primer je kada nam nije dozvoljeno da prisustvujemo konferenciji za medije, da bi nam se predsednik Srpske liste dr Zlatan Elek izvinio, ali istovremeno optužio da objavljujemo samo određene informacije. Iako on sam ne daje izjave za sve medije kao direktor Kliničko-bolničkog centra i predsednik Srpske liste, već pojedinačno poziva medije koji su režimski“.

Kada je reč o kosovskim insitucijama, dodaje, „na centralnom nivou su posebno zatvorene i nedostupne“:

„Pre svega u slučajevima kada su pitanja koja se tiču njihovog nezakonitog ili upitnog rada. Poenta je da svaka struktura i u jednom i drugom sistemu nije spremna na saradnju sa medijima ukoliko moraju da objasne zašto su nešto uradili ili nisu ili u slučaju kada to ukazuje na njihov nerad ili nezakonite radnje“, zaključuje Ana Marija Ivković.

Nijedna strana ne želi nezavisne medije, već samo traži sredstva propagande.

Ignorisanje i novinara i građana

Ovu godinu za novinare na severu je obeležila i činjenica da najviši zvaničnici Prištine o svojim dolascima na sever nisu obaveštavali novinare redakcija na srpskom jeziku. To je posledično dovelo do neprijatnih, čak tenzičnih situacija.

Jer kada novinari ne obaveste javnost, građani o tim posetama saznaju kada ih policija zaustavi i zabrani im da se kreću dok zvaničnici „ne prođu“.

Na sve to, ministar policije Dželjalj Svečlja, početkom avgusta, odbio je da da izjavu za medije na srpskom jeziku. Slično se poneo i krajem avgusta i tim ministarke pravde Aljubljene Hadžiju.

Tatjana Lazarević, urednica KOSSEV-a, Mirjana Milutinović, direktorka  Radija Kontakt plus i Maja Fićović, direktorka Radija Mitrovica Sever uputile su im pismo.

„Novinari srpskih redakcija dovedeni su u fazu „paparaco“ izveštavanja. Bukvalno se istrčava na ulicu kako bi se uslikali i snimili zvaničnici iz Prištine, koji novinare ostavljaju bez odgovora i za leđima, jer uglavnom užurbano odlaze, u pratnji svog obezbeđenja. Ukoliko i dobiju odgovore oni su, kažem, diskreditujući. Na pisma koje smo uputile, još nismo dobile odgovor“, priča Mirjana Milutinović, direktorka Radija Kontakt Plus, čije su novinarke bile mete pretnji i verbalnih napada.

U uslovima kada su i bezbednost i loš status novinara dugoročni problemi, teško je održati standarde etike.

„Šta god novinari radili, većina tema dobija politički kontekst, što smanjuje prostor za izbor sagovornika i znatno utiče na kvalitet informacije i ispunjavanje profesionalne novinarske etike i forme. Kada su nečiji interesi da se medijski istaknu ili prikriju određene činjenice, novinari su u riziku od plasiranja dezinformacija, i to je još jedan od problema sa kojima se suočavamo“, napominje Mirjana Milutinović.

Neka mrvica komunikacije je ipak moguća, ali samo ako postoji volja.

Kao dobar primer navodi zamenika komandira Kosovske policije za region Sever, Vetona Eljšanija, koji je „gotovo uvek dostupan za novinare srpskih redakcija, i u okviru svojih nadležnosti, komunicira o važnijim dešavanjima na srpskom jeziku“.

I briga i strah

„Opravdani su i briga i strah“, ističe Maja Fićović, direktorka Radija Mitrovica Sever, dodajući da i građani i novinari žive sa nemirom kako će naredni dan da protekne.

„Kao novinari, prošle godine smo radili u uslovima u kojima nam je dvostruko ugrožena bezbednost, kada su upotrebljene i šok bombe, biber sprej i sva ostala sredstva za razbijanje demonstracija koja su koristili specijalna kosovska policija i KFOR. U poređenju sa tim, situacija je bolja. Ali, ne znam da li bih se osećala bezbedno da radim neke teme o ljudima koji su umešani u sve to, bilo u kosovskim, bilo u srpskim institucijama. I sama sebi stavljam neku granicu“, objašnjava Maja Fićović i ukazuje:

„U tim uslovim ili se borite ili bežite. Ja sam odlučila da se borim. Osvajanje slobode je uvek bilo skupo, pa i u ovoj našoj novinarskoj profesiji moramo korak po korak da je osvajamo i da budemo na nivou zadatka.“

21 slučaj ugrožavanja bezbednosti

Udruženje novinara Srbije na Kosovu evidentiralo je 21 slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara.

„Dok u prvoj polovini godine beležimo slučajeve onemogućavanja rada, uskraćivanja prevoda i diskriminacije, posebno brine da u drugoj imamo fizičke napade na novinarku Politike Biljanu Radomirović i novinara Jedinstva Zorana Vlaškovića i u Kosovskoj Mitrovici. Nedvosmisleno se sumnja ko je počinilac, ali nije odgovarao. Novinari Jedinstva su izbačeni iz prostorija koje su koristili više od 20 godina, a početkom oktobra na redakcijski mejl novinske agencije Tanjug stigle su pretnje smrću“, kaže Ivana Vanovac, predsednica UNS-a na Kosovu.

Podvlači da su novinari iz srpske zajednice bezbednosno ugroženi koliko i građani, s razlikom što su vidljiviji i prepoznatljiviji.

„U takvim uslovima, na dnevnom nivou se bave teškim, provokativnim, kompleksnim, jednom rečju, škakljivim temama koje razobličuju svu nedemokratičnost i grubost kosovskog sistema. Istovremeno svesni da je zbog nepredvidljivosti poteza Prištine, najpoželjnije zarad lične bezbednosti da budete neprimetni, nevidljivi i neprepoznatljivi. Izloženost novinara koji su vrlo kritički nastrojeni prema represijama na severu, čini ih ranjivim i nezaštićenim. Oksimoron je da ih ta transparentnost novinarskog posla donekle štiti od struktura koje sve više i otvorenije pokazuju netrpeljivost i prema albanskim redakcijama koje se usuđuju da kritikuju sistem“, priča Ivana Vanovac.

Kosovski zvaničnici, podseća, u svojim „šetnjama“ po severu, novinare „ili ignorišu ili omalovažavaju“.

„Prema nama su bahati, nemarni i neprofesionalni. Ne žele da nas udostoje odgovora ni na temu administrativnog i uopšte sistemskog nasilja kome su izložili „svoje“ građane, jer znaju na koliko mesta bi svaki pokušaj objašnjavanja i opravdanja – „propuštao vodu“. Bahatošću i grubošću kriju najveću slabost – svest o kršenju elementarnih ljudskih prava srpske manjine. I u takvim okolnostima novinari redakcija u srpskim sredinama rade svoj posao bez greške.“

Vanovac ističe da se UNS, svaki put kada zabeleži napad, linearno obraća OEBS-u, Euleksu, Kfor-u, ambasadama u Prištini. Oni pak reaguju, ocenjuje, „koliko i za ostale slučajeve kršenja ljudskih i građanskih prava – nikako ili nedovoljno“.

AGK – 42 napada

Asocijacija novinara Kosova (AGK) tokom ove godine zabeležila je ukupno 42 slučaja napada ili opstrukcije rada novinara i medijskih radnika. Većina napada stigla je u obliku onlajn uznemiravanja protiv novinara od strane različitih grupa, uključujući članove kosovske vlade i poslanike iz redova vladajuće stranke.

U AGK podvlače da je najozbiljniji slučaj bilo izveštavanje Slobodne Bosne, koje je emitovano na kosovskom javnom servisu RTK, a u kome se optužuju dva novinarska portala, a bez ijednog dokaza ili kredibilnog izvora, da ih „plaća i da rade za Srbiju, Vučića i Radoičića“.

To neprofesionalno izveštavanje, koje su prenosili i članovi Vlade Kosova, ozbiljno je u opasnost dovelo bezbednost novinara iz Nacionala i Periskopa.

Kosovo je zauzelo 75. mesto prema godišnjem Indesku slobode medija Reportera bez granica (RSF). To je pad za čak 19 mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, objavljeno je početkom godine.

Da su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku pod napadom, nije novina. Nije novo ni pitanje – gde je međunarodna zajednica i njena briga za slobodu medija i bezbednost novinara?

Za briselskim i vašingtinskim stolom, poslednje dve i po decenije razgovaralo se o raznim važnim temama, osim o ovoj koja spada u domen osnovnih ljudskih prava.

Tekst je prenet sa portala Bezbedninovinari.