Kome se u svojim tekstovima zamerio Milan Pantić? (1. deo)

Zato smo odlučili da javnosti damo na uvid tekstove koje je Milan objavio u poslednjih šest meseci života i u kojima se zamerio mnogim pomoravskim i srpskim moćnicima.

Beskompromisan novinar kojeg je zanimala samo istina

Bez obzira na to što su mu telefonom pretili smrću, nije prestajao argumentovano da piše o privrednom kriminalu.

Na zastrašivanja i ucene odgovarao je: „Ja radim svoj posao, vi radite svoj“. A radio ga je hrabro i savesno – nikom ništa nije dodavao, ali ni „gledao kroz prste“, kako su to zapisale njegove kolege iz „Večernjih novosti“.

Izdvojili smo 26 Milanovih tekstova koje je objavio u prvoj polovini 2001. godine, a koji mnogo govore o čemu je pisao čak i na dan kada je mučki ubijen.

Sadržaj tih tekstova objavljujemo u dva nastavka.

Neobjašnjivo izmirenje duga

Prvih dana januara 2001. godine je izvestio javnost o tome kako je jagodinska firma „BCM“ izmirenjem duga poveriocima industrije konfekcije „Resava“ postala vlasnik 58 odsto ove firme, iako je dug, prema tvrdnjama radnika „Resave“, mogao biti izmiren prodajom dela „Resavine“ nedovršene robne kuće u centru Jagodine.

Kako je naveo Pantić, prodaja oko 850 kvadrata u ovom dvospratnom objektu je taman pokrivala dug od 26,7 miliona dinara, a „Resava“ bi završetkom robne kuće mnogo ranije izašla iz stečaja i započela normalnu proizvodnju, i poverioci bi bili izmireni.

Međutim, umesto svega toga je „BCM“ dobio 58 odsto ukupne umovine, koja je obuhvatala desetak prodavnica i celu nedovršenu robnu kuću u centru.

Detalje možete naći ovde, u originalnom Pantićevom tekstu.

„Roba niti plaćena, niti fakturisana“

Četvrtog dana januara, pod naslovom „Šećerana na otpadu“, pisao je o otvaranju istrage protiv bivšeg direktora Fabrike šećera u Ćupriji Siniše Jankovića i njegovog direktora proizvodnje Miće Markovića zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u privredi – zbog prodaje otpadu dela opreme vitalne za rad šećerane po cenama nižim od tržišnih.

Roba nikada nije plaćena niti fakturisana, naveo je Pantić. Vlasnik otpada Radoslav Marković je takođe osumnjičen za zloupotrebu ovlašćenja u privredi.

Bidža i dalje neprikosnoven

Za Božić 2001. godine pisao je o postupku pred Vrhovnim sudom Srbije koji treba da oceni oslobađajuću presudu u Opštinskog suda bivšem predsedniku Izvršnog odbora SO Svilajnac Vojinu Vučkoviću i vlasniku preduzeća „Foster“ i benzinske pumpe Igoru Stojadinoviću, koji su optuženi da su zloupotrebom službenog položaja nezakonito prodali 7,5 tona benzina i četiri tone nafte.

Pantić je tom prilikom naveo i da je za to suđenje vladalo veliko interesovanje, pa i da se govorilo da je bilo pritisaka na pravosuđe, čak i na predsednicu Opštinskog suda u Svilajncu Borjanku Milošević, članicu JUL-a i pre toga SPS-a.

To je donekle i razumljivo, naveo je Pantić, imajući u vidu neprikosnoveni autoritet donedavnog predsednika opštine Dobrivoja Budimirovića Bidže koji je vedrio i oblačio u resavskom kraju. Vučković mu je po funkciji bio najbliži saradnik, a Stojadinović bivši zet.

„Isteran sam jer nisam hteo da budem lopov“

„Posvetio“ se Pantić 11. januara Miroslavu Mladenoviću, radniku „Jagodinske pivare“ koji je vraćen na posao posle pet godina i to tek kada je smenjen dotadašnji generalni direktor Jovan Stojanović.

„U obrazloženju suspenzije pisalo je da sam ostao bez posla zbog neblagovremenog i nekvalitetnog remonta i prekoračenja reprezentacije. Isteran sam jer nisam hteo da budem lopov. Radio sam savesno i čuvao fabriku, dok su rukovodioci delove za popravku mašina plaćali mnogo skuplje nego što koštaju“, preneo je Pantić reči bivšeg rukovodioca održavanja u Pivari.

Zanimljivo je da Mladenovića ni sud ni Republičko ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja nisu mogli da vrate na posao sve dok nije otišao „generalni“.

„Prepucavanje“ sa predsednicom suda

Zatim se, par dana kasnije, Pantić hrabro uhvatio „u koštac“ sa predsednicom Opštinskog suda u Svilajncu Borjankom Milošević u vezi sa ažurnošću i pritiscima na pravosuđe u slučaju opisanom u njegovom tekstu „Sporno gorivo“.

Posebno se osvrnuo na to da li je Miloševićeva članica SPS-a i JUL-a i da li je izašla iz drugopomenute stranke kada je shvatila da, posle demokratskih promena, nestaje sa političke scene.

„Dribling na veliko“

Nije se Milan Pantić, dopisnik „Večernjih novosti“ iz Jagodine, bavio samo malverzacijama u privredi – pogađala ga je i zloupotreba narodne imovine pod okriljem sporta.

Nerešeni vlasnički odnosi u Hali sportova u Jagodini, terenima pod Đurđevim brdom i dečjim odmaralištem u Buljaricama zanimali su ga jer je pomenute objekte, građene iz samodoprinosa građana, koristila „čudnovata ustanova“ JASA, odnosno sportski savez u Jagodini, i sve to debelo naplaćivala.

Kako je Pantić istražio i objavio 20. januara, sportska hala je bila vlasništvo SIZ-a fizičke kulture čiji je osnivač opština. Gašenjem „sizova“ imovina je trebalo da joj bude vraćena ali nije i pored vođenja višegodišnjeg sudskog spora.

Što se letovališta u Buljaricama tiče, nisu postojale pravne mogućnosti da pripadne JASA, jer je prenos te nepokretnosti sa Opštinskog odbora Crvenog krsta na SOFK (nekadašnji Savez organizacija za fizičku kulturu), pa na JASA izvršen po ugovoru koji, navodno, nikada nije ni zaključen.

Pa ipak, imovina je 1996. godine uknjižena na JASA.

Isporučivali pivo „sami sebi“

U sredu, 7. februara 2001. godine bavio se novim mućkama u „Jagodinskoj pivari“. Pored isporuke navodno pokvarenog piva kragujevačkom „Azuru“ i izgradnje sporne punionice, novo rukovodstvo je otkrilo i nove zloupotrebe – pivo je isporučivano i „nepoznatim“ kupcima.

Naime, na otpremnicama, u rubrici „kupac (diskont) i njegova adresa“, pisalo je samo „150“ što je u stvari broj stovarišta u krugu fabrike. Roba je dokazano isporučena ali nije fakturisana i naplaćena.

Na ovaj način je privatno preduzeće „Skandinavija promet“ iz Paraćina „čašćeno“ sa 276.000 flaša piva, vrednih oko tri miliona dinara, objasnio je Pantić.

U Pivari se rasvetljava i vlasnička transformacija, pisao je Pantić. Firma je procenjena na 51,2 miliona dinara, a 139.000 akcija, odnosno sedminu fabrike poseduje smenjeni generalni direktor Stojanović.

Nije kasnije Milanu promakla ni havarija u „Jagodinskoj pivari“ kada je neobjašnjivo iscurelo 14.000 litara slada, od čega je moglo da se napravi dvostruko više piva.

Tehnički direktor svakodnevno upućivan na alko-test?

Dvadesetdrugog februara je nastavio da prati suđenje bivšim rukovodiocima „Jagodinske pivare“, koji su se teretili za zloupotrebu službenog položaja, kao i vlasniku i direktoru kragujevačkog „Azura“.

U 1999. godini pa sve do februara 2000. godine, Pivara je pomenutoj firmi isporučila oko 3,6 miliona flaša navodno pokvarnog piva, vrednog oko 10,6 miliona dinara.

Optuženi bivši direktor Stojanović je krivicu „prebacio“ na tehničkog direktora Gvozdenovića, „budući da je on tehnolog po struci, i da je često bio pijan“.

„Zato je svakodnevno, pri kraju radnog vremena, upućivan na alko-test, ali se ne sećam kakvi  su bili rezultati“, objasnio je Stojanović, a preneo Pantić.

„Debejci…“

Ispratio je Pantić 26. februara ucene i pretnje koje su pratile ovo suđenje. Naime, bivši tehnički direktor Gvozdenović izjavio je da su mu dan uoči početka suđenja u kuću ušla dvojica službenika državne bezbednosti. Pokazali su službene legitimacije, a kad ih je ispratio video je da su došli crnim „audijem“.

„Debejci su kazali da bi trebalo da se javim advokatu Nenadu Sadžakoviću iz Jagodine (jednom od četiri branioca prvooptuženog bivšeg generalnog direktora Pivare Stojanovića). Njemu je trebalo da kažem šta sam odlučio. Ako izmenim svoj iskaz iz istrage, biću potpuno bezbedan“, tvrdi Gvozdenović.

Pantić je dva dana kasnije objavio i izjavu advokata Sadžakovića da on nema veze sa posetom radnika DB-a bivšem tehničkom direktoru. „Gvozdenović me je zvao telefonom, ali u eventualne ucene i pretnje nisam umešan. To nije moj stil rada, pogotovu što sam donedavno bio opštinski tužilac i dosledno se borio za pravdu i zakonitost.“

Ceplatin nabavljen u Crnoj Gori po znatno višoj ceni

„Mućke na vidiku“, više nego jasan je naslov teksta od utorka, 6. marta 2001. godine, kada je Pantić počeo pisanje o sirovinama nabavljanim u Podgorici po višim cenama od tržišnih za Fabriku cementa „Novi Popovac“.

Cementara je, sumnja se, obavljala po nju nepovoljnu kompenzaciju sa „Eko-montenegrom“ iz Podgorice. Od tog preduzeća u 2000. godini, nabavljene su velike količine ceplatina. Kilogram te sirovine, tvrdi se, plaćen je 30 maraka, iako je cena kod drugih dobavljača bila osetno manja.

„Hemi-ko“ iz Beograda je, recimo, direktni uvoznik ceplatina, za razliku od „Eko-montenegra“, navodi Pantić.

Zašto je „Novi Popovac“ tu sirovinu kupovao od podgoričke a ne od beogradske firme – pokazaće istraga, zaključio je novinar.

Direktora vraćaju na posao, ali ne zna se još koji

Pantić nije propustio ni da obavesti javnost 16. marta da je protiv već pet meseci suspendovanog generalnog direktora „Jagodinske pivare“ Jovana Stojanovića obustavljen disciplinski postupak i da bi trebalo uskoro da se vrati na posao.

Koji tačno, ne zna se.

Postupak je zastareo, a dopisnik „Večernjih novosti“ se zapitao šta će doneti njegov povratak u fabriku ako ne još veći raskol.

Jer, jedna grupa radnika Stojanovića i dalje podržava, dok je druga na strani novog rukovodstva na čelu sa Zoricom Jerotijević.

„Načelnik jedan dan!“

Neočekivana kadrovska politika u policiji bila je tema Pantićevog pisanja 22. dana marta. Jer, Milan Rajičić je bio načelnik SUP-a Jagodina svega jedan dan!

Rešenjem ministra Dušana Mihajlovića je „prekjuče postavljen na tu odgovornu dužnost, a već naredne noći, saznajemo, stigla je depeša da se ‘rešenje stavlja van snage’“, navodi Pantić i dodaje da su zaposleni zbunjeni i da se komentariše da je to nepošteno prema Rajičiću.

Grejanje najskuplje, prosek plata na samom dnu

Poslednjeg dana marta Milan Pantić se osvrnuo na protest Narodnog pokreta „Otpor“ protiv rasta troškova života u Jagodini.

„Otpor“ shvata nužnost vlasničke transformacije privrede i rast cena, ali one moraju da prate i povećanje zarada.

Lokalna vlast se podseća i upozorava da su cene grejanja u Jagodini među najvišim u republici, dok je prosek plata na samom dnu.

Nezakonito prisvojio zadružno zemljište?

Početkom aprila 2001. godine javnost je od Pantića saznala da je proizvodno-uslužna zadruga „Vihor“, koja ima više od 300 članova, optužila saveznog poslanika, potpredsednika Privredne komore Jugoslavije i vlasnika firme „Feman“, Miodraga Nikolića, da je prisvojio zadružno zemljište na kojem je izgradio svoje pogone.

Prema tvrdnjama zadrugara, Nikolić je u poslednjih desetak godina podigao oko 5.000 kvadrata proizvodnih hala i magacina bez građevinske i upotrebne dozvole.

Međutim, i pored podnete krivične prijave suđenja neće biti jer Nikolića štiti poslanički imunitet.

Pročitajte i drugi deo.

Članak je prenet sa ove stranice.