Izveštaj sa 136. Beogradske Kritične mase
Trotinetaši su obeleženi primenom novog nacrta Zakona o bezbednosti saobraćaja kao nepoželjni akteri saobraćaja u čemu se Ulice za bicikliste i mreža bicikističih udruženja Biciklistička unija Srbije ne slažu u potpunosti jer smatraju da svaki samostalni vid prevoza može samo harmonizovati ukupan i uvek opterećen tok motornog saobraćaja. Naime, ovim predlogom Zakona trotinetašima se ne dozvoljava korišćenje trotoara ograničenom brzinom od 5km/h, a nameće im se obaveza nošenja reflektujućih prsluka tokom noći i uslova loše vidljivosti, kao i potreba nošenja specifikacija o snazi trotineta.
Biciklistička udružanja smatraju da električni trotineti kao vozila najsličniji biciklima, da se fabrički prave sa prednjim belim i zadnjim crvenim svetlom i da nije potrebno vozače opterećivati obaveznom opremom kao što je svetloodbojni prsluk.
S obzirom da se električni trotineti u svetu masovno koriste tako što se uz pomoć mobilnih aplikacija iznajmljuju na ulici, bilo kakva obavezna oprema i dokumentacija je izlišna i onemogućila bi korišćenje ovih prevoznih sredstava koja služe da u velikim gradovima poput Pariza, Brisela, Rima, Budimpešte i Beča kompenzuju potrebu za taksi vozilima i privatnim automobilima za kraća putovanja. Ovo je vrlo efikasan način smanjenja gradskih gužvi i rasterećenja javnog prevoza.
“Proterivanjem” trotinetaša sa trotoara se zapravo ide ka njihovom ukidanju, jer su konstrukciono nestabilniji od bicikala zbog manjih točkova i sami korsnici e trotineta “beže” sa ulica od motornog saobraćaja, jer se osećaju nebezbedno.
Ruta kojom se kretala Kritična masa je bila svesno odabrana jer ukazuje na velike propuste u infrastrukturi nedavno polu-završenog i nedovoljno bezbednog Zelenog bulevara i okolnih ulica drugog reda, gde se u prostoru stambenih zona ništa nije prilagodilo sve većem broju sugrađana koji su izabrali razne zdrave modalitete održivog urbanog transporta poput bicikla i trotineta, za svakodnevno kretanje kroz gradski saobraćaj i javne površine.
