Veran Matić: Vrhovni sud Srbije presudio da je u procesu osumnjičenima za ubistvo Ćuruvije sudsko veće povredilo zakon
Presudom broj Kzz OK 38-2024 od 13.10.2024. godine Vrhovni sud Srbije je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, KTŽ 166-24 od 02.09.2024. godine. Tom presudom utvrđeno je da je Veće Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, u sastavu: Vesna Petrović, predsednica veća, Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević, presudom Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine povredilo zakon u smislu člana 438. stav 2, tačka 2 Zakona o krivičnom postupku, u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića i na taj način, protivno odredbama Zakona o krivičnom postupku, izreklo oslobađajuću presudu navedenim okrivljenima u krivičnom postupku za teško ubistvo novinara i vlasnika dnevnog lista Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, Slavka Ćuruvije.
Vrhovni sud Srbije je takođe utvrdio da su pomenute sudije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice, kako u vezi sa iskazima ključnih svedoka, tako i u vezi sa „Izveštajem o presnimavanju i forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji“ od 12.02.2012. godine. Taj izveštaj suštinski predstavlja analizu međusobno ostvarenih komunikacija u periodu od 09.04. do 12.04.1999. godine između Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, čiji su brojevi telefona taksativno navedeni, kao i broj telefonske kartice okrivljenog Radomira Markovića, sa svim podacima o vremenu, tipu saobraćaja, trajanju, ćelijama i adresama baznih stanica preko kojih je komunikacija ostvarivana, kao i analizom komunikacija na osnovu jedinstvenog identifikacionog broja telefonskog aparata (IMEI).
Ovom presudom završen je pravni postupak protiv navedenih okrivljenih, jer je Zakonom o krivičnom postupku propisano da Vrhovni sud, kada presudom utvrdi da postoji povreda zakona, ne može da dira pravnosnažnost osporene odluke na štetu okrivljenih.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li su članovi Veća Posebnog odeljenja Apelacionog suda, donoseći oslobađajuću presudu, samo povredili zakon ili su ga i prekršili, što bi moglo da podleže krivičnoj odgovornosti.
Ova presuda ne donosi nikome satisfakciju. Pojedini okrivljeni podneli su više tužbi protiv onih koji su kritikovali presudu čijim je donošenjem, stoji u presudi Vrhovnog suda Srbije, napravljena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.
Porodici Slavka Ćuruvije država i nadležne institucije duguju istinu o nalogodavcima i ubicama, a ne samo konstataciju o kršenju zakonitosti prilikom oslobađanja optuženih. Koleginicama i kolegama iz Dnevnog telegrafa i Evropljanina duguje se puna istina o višemesečnoj represiji prema medijskoj kući u kojoj su radili, prema njima i njihovim porodicama. Kao što oslobađajuća presuda Apelacionog veća nije bila kraj ovog procesa, tako ni ova presuda Vrhovnog suda ne sme biti njegov kraj, već početak nove faze u utvrđivanju odgovornosti za epilog suđenja, ali i nastavak istrage kojom će se utvrditi sve činjenice o ubicama i nalogodavcima.
