IPI: Napadi na novinare u Srbiji dostižu nezapamćen nivo usred aktuelnih antivladinih protesta

Autorka: Jelena Petković,Izvor: IPI

Usled sve nasilnijeg odgovora države na antivladine proteste u Srbiji poslednjih dana, napadi i pritisci na novinare dostigli su nezapamćen nivo, produbljujući ono što je već jedna od najgorih kriza slobode medija u Evropi.

Pretnje smrću i fizički napadi na novinare i medijske radnike sada se dešavaju gotovo svakodnevno, dok reporteri i fotoreporteri izveštavaju o nasilnim sukobima između interventne policije, huligana podržanih od strane vlasti i studenata – organizatora protesta.

I dok vlasti i Srpska napredna stranka (SNS) pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića zaoštravaju represiju, a vanredna situacija za novinare postaje sve teža, mnogi u Srbiji imaju osećaj da najgore tek dolazi.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je za IPI da je od početka godine do 22. avgusta zabeleženo više od 232 različita napada.

Više od 42 napada na novinare zabeleženo je od 1. avgusta, a 10 se dogodilo tokom izveštavanja o masovnim protestima 13. avgusta, kada je širom zemlje izbila nova serija demonstracija sa zahtevima za raspisivanje novih izbora.

„Broj uključuje 52 slučaja od marta do sada – fizičkih napada, pretnji, opstrukcija od strane policije ili situacija kada policija nije reagovala. Kada službenici reda prisustvuju napadima, jednostavno se okrenu i odu“, rekao je za International Press Institute (IPI) advokat NUNS-a Rade Đurić. „Još uvek nismo izbrojali govor mržnje i druge oblike pritisaka. Ko zna koliko ih je ostalo ispod radara.“

Ovaj ogroman broj napada na novinare – najveći ikada zabeležen u savremenoj Srbiji u tom periodu – uz izostanak odgovornosti počinilaca, ima zastrašujući efekat na novinare koji pokušavaju da izveštavaju o protestima.

Ipak, i dok taktike vlasti i policije postaju sve očiglednije, nezavisni mediji i civilno društvo u Srbiji ponovo kritikuju reakcije Evrope kao mlake i nedovoljne.

„Za nas, u autoritarnom društvu, najdramatičnije je to što, uprkos desetinama napada na novinare dnevno i još više na građane, EU ne reaguje na smislen način“, rekao je za IPI Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

On je dodao: „Građani Srbije mesecima očekuju odgovarajuću reakciju Evropske unije. Izostanak adekvatnog odgovora institucija EU samo ohrabruje vlast. Svakog dana imamo desetine novih napada na novinare i to je postala nova normalnost.“

Izveštavanje o protestnom pokretu

Studentski protesti počeli su pre devet meseci nakon urušavanja nadstrešnice na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Prvobitni zahtevi za potpunim otkrivanjem informacija i utvrđivanjem odgovornosti za tragediju ubrzo su se proširili na šira pitanja nemara i zahteve za okončanje državne korupcije.

Kako su demonstracije prerasle u širi građanski pokret i najveće antivladine proteste u savremenoj Srbiji, profesionalni novinari i medijske organizacije koje su izveštavale o njima našli su se sve češće na meti pristalica vlasti i političara, koji su ih označavali kao „strane plaćenike“, „teroriste“ i „antisrbe“.

Pored provladinih medija i komentatora, ove verbalne diskreditacije i klevete sve češće preuzimaju i ponavljaju političari SNS-a, pa čak i izvršna vlast, pri čemu je sam Vučić opasno označio medijske organizacije N1 i Novu kao „teroriste“ i lažove koji pokušavaju da sruše njegovu vladu.

Kako su protesti poslednjih dana ponovo zahvatili Beograd i gradove širom zemlje, srpska policija suočila se s osudom zbog upotrebe nesrazmerne sile protiv civila i zbog prećutnog dopuštanja napada na demonstrante od strane huliganskih grupa koje podržava vlast, što je dovelo do nasilnih sukoba i brojnih povreda. Fotoreporteri koji dokumentuju policijsku brutalnost često su prvi na udaru ovih napada i čine najveći deo povređenih.

Pored napada pristalica SNS-a i huligana, pojavile su se i brojne optužbe – a u nekim slučajevima i dokumentovani primeri – da policija nasilno napada medijske radnike dok izveštavaju o sukobima, uprkos tome što jasno nose oznake PRESS. To je navelo novinare i medijske organizacije u Srbiji da upozore da je pređena crvena linija.

Nedavno policijsko nasilje nad novinarima

Dana 13. avgusta, novinarka Kompasa Danica Ilić napadnuta je dok je snimala obraćanje predsednika Vučića njegovim pristalicama ispred prostorija stranke u Beogradu, kada su je pristalice SNS-a počele vređati i ponižavati, iako je nosila prsluk s oznakom PRESS.

„Sve se to dogodilo na pet metara od predsednika“, navela su udruženja. „Kada je novinarka pokušala da uzme izjavu od njega, ljudi oko njega su joj oduzeli telefon. Još zabrinjavajuća bila je reakcija policije – umesto da pomognu, savetovali su je da se navikne na situaciju.“

Iste večeri, Nikola Bilić, novinar portala 192, bio je pretučen, a Žarko Bogosavljević s portala Razglas udaren je u glavu policijskom palicom. Druge mete nasilja te noći bile su novinarke portala Zoomer i Mašina.

„Na snimku se jasno vidi da policajci jure i napadaju fotoreportera“, rekao je Đurić.

Takođe, 13. avgusta uveče, fotoreporter Gavrilo Andrić napadnut je u Beogradu dok je stajao stotinak metara od protesta u grupi sa drugim novinarima, jasno obeleženim PRESS prslucima. Policajac je potrčao k Andriću i udario ga palicom po glavi toliko snažno da je pao na zemlju.

„Video sam da će da me udari, pa sam pokušao da se zaklonim. Udarac je bio toliko jak da mi je deo kacige pukao“, rekao je Andrić za IPI. Dodao je: „Kada policajci napadaju kamere, poruka je jasna.“

U Novom Sadu, 13. avgusta, novinarka portala Zoomer Marina Nenadović pogođena je kamenom i delovima pirotehnike u nogu dok je izveštavala sa protesta.

„Gađali su nas kamenjem iz pravca prostorija Srpske napredne stranke“, rekla je Nenadović za IPI. „Pristalice SNS-a gađale su sve građane, pa su i novinari bili na udaru. Takođe sam zadobila opekotine od vatrometa i pirotehnike koju su bacali na nas“, dodala je.

Nenadović je nastavila: „Sutradan sam snimala jedno hapšenje u Novom Sadu. Kada je shvatio da snimam, prišao mi je bez ikakve identifikacije. Pretpostavljam da je bio policajac u civilu. Uhvatili su me za ruku i tražili od kolege da me identifikuje. Kada sam pokazala da sam novinarka, rekao je da ne smem da snimam službena lica dok obavljaju dužnost. Dodao je da će me sada pustiti, ali da to ubuduće ne smem da radim.“

NUNS je dokumentovao da je prošlog petka policija pendrecima pretukla fotoreporterku Mariju Čolaković, nanevši joj vidljive povrede na rukama i nogama, dok je studentskog fotoreportera Luku Pešića, koji izveštava za studentske medije, policija dva puta jurila dok je pokušavao da dokumentuje hapšenje u Beogradu.

U još jednom zapaženom slučaju, 2. jula, fotoreporter Radara Aleksa Stanković uhapšen je i navodno maltretiran od strane policije dok je izveštavao sa protesta. Stanković tvrdi da su ga policajci pritvorili, zaključali u kombi i zatim zahtevali da obriše snimke koje je napravio, da izbriše svoje Instagram i Facebook naloge i da telefon vrati na fabrička podešavanja. Potom su ga, navodno, pretukli zbog snimaka koje je napravio i uništili mu memorijsku karticu.

„Policija je najpre zakazala u zaštiti novinara, a danas aktivno učestvuje u njihovom zastrašivanju i prebijanju“, izjavila je generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović na nedavnom skupu povodom navodnog maltretiranja Stankovića. Stanković je pokrenuo pravni postupak protiv policije.

Tokom izveštavanja s protesta u Beogradu 15. avgusta, novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić stajao je s kolegama na ulici kada mu je uniformisani policajac u opremi za razbijanje demonstracija prišao s leđa i poprskao ga hemijskim sredstvom po vratu.

„Napad je bio usmeren isključivo na njega, iako je bio u društvu prijatelja i kolega“, navela je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u saopštenju. „On je jedan od najpoznatijih i najboljih istraživačkih novinara, čiji rad pokriva korupciju i zloupotrebe u institucijama, uključujući i policiju.“

Cvijić je zbog jakog bola i iritacije očiju morao hitno da potraži medicinsku pomoć.

Novinari United Medije kao posebna meta

Radar je deo medijske grupe United Media, čiji su novinari sa TV N1 i TV Nova izloženi kontinuiranim fizičkim napadima na terenu, ometanju rada, pretnjama i pritiscima.

Programski direktor N1 Igor Božić rekao je za IPI da se napadi na novinare ovog medija dešavaju otvoreno, u prisustvu pripadnika organa reda, koji, kako tvrdi, ne intervenišu, ne sprečavaju napade niti privode odgovorne. Takvo nepostupanje, kako je istakao, faktički predstavlja prećutno odobravanje, što je kršenje domaćih zakona i međunarodnih standarda o zaštiti novinara.

Od novembra 2024, usred studentskih protesta i odgovora vlasti, zabeleženo je više od 30 napada na novinare N1 tokom obavljanja profesionalnih dužnosti, naveo je Božić u nedavnom pismu upućenom evropskim institucijama i međunarodnim medijskim organizacijama. U tom pismu naglašava se da su novinari N1 sada izloženi svakodnevnim pretnjama smrću i napadima.

Jedan od skorijih slučajeva dogodio se u Vrbasu, gde je član ekipe N1 koja je izveštavala s protesta povređen kada su ga aktivisti SNS-a gađali kamenicama. Protest se održavao ispred lokalnih prostorija SNS-a, gde su aktivisti vladajuće stranke, navodno, na demonstrante ispaljivali vatromet i bacali kamenje i boce s vodom. Prema navodima N1, pripadnici interventne policije bili su prisutni i sve videli, ali nisu reagovali.

Nekoliko dana ranije, na istom mestu, nepoznata lica prišla su reporteru N1 i uputila mu pretnje pokretom ruke preko grla, što simbolizuje klanje, rekao je Božić za IPI.

Istovremeno, protiv novinara United Medije neprekidno se vode kampanje blaćenja na provladinom kanalu TV Informer. Njihovi voditelji i komentatori uživo u programu nazivali su N1 i njegove novinare “fabrikama medijskog otrova” pa čak i “terorističkim organizacijama”.

Novinarka Sanja Ignjatović Eker, dopisnica TV Nova, dobila je ozbiljne pretnje putem interneta nakon što je TV Informer izvestio o njenom praćenju protesta u Novom Sadu. Prema navodima TV Nove, kampanju blaćenja dodatno su pojačali najpre predsednik, u telefonskom razgovoru sa TV Informerom, a zatim i ministar unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare istog dana. Neposredno nakon toga usledile su uvrede i pretnje upućene Ignjatović Eker i njenoj porodici, uključujući i pretnje da će joj dete biti “likvidirano”.

Možda najšokantnija pretnja stigla je 11. jula, kada je na adresu N1 dostavljeno anonimno pismo u kojem se podseća na teroristički napad iz 2015. godine na francuski satirični magazin Šarli Ebdo, kada je ubijeno 12 novinara i medijskih radnika. U pismu se N1 optužuje da “širi propagandu” i vodi “antisrpsku kampanju”, uz sugestiju da novinare N1 može zadesiti ista sudbina kao one iz Šarli Ebdoa.

U poslednjih 10 meseci nijedan napad ili pretnja na račun novinara United Medije nije ozbiljno istražen niti su počinioci procesuirani, navode N1 i nezavisne medijske organizacije.

U isto vreme, United Group je uzdrmana turbulencijama u menadžmentu nakon što je većinski vlasnik, investicioni fond BC Partners, smenio Dragana Šolaka sa mesta predsednika Savetodavnog odbora i Viktoriju Boklag s funkcije generalne direktorke. Urednici United Medije pokrenuli su Apel za zaštitu nezavisnog novinarstva, izražavajući zabrinutost da bi ovaj potez mogao značiti da je BC Partners izložen političkom pritisku i da se time otvara prostor za uređivački uticaj vlada ili interesnih grupa neprijateljski nastrojenih prema medijskim slobodama.

“Još nismo dobili garancije da možemo da nastavimo da radimo kao do sada – nezavisno i bez pritisaka”, rekao je Božić, programski direktor N1.

Od kada je Božić dao izjavu IPI-ju, u United Group u Srbiji imenovan je novi direktor, Vladica Tintor, koji je došao u pratnji advokata povezanog sa državnim Telekomom Srbija, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među zaposlenima.

Irena Kan, specijalna izvestiteljka UN za slobodu izražavanja i mišljenja, nedavno je izrazila zabrinutost zbog izjave predsednika Vučića da će N1 i Nova biti ugašeni do kraja godine.

“Zabrinuta sam što predsednik zna šta će se dogoditi u novembru, jer je to znak mešanja u nezavisnost medija i potpuna povreda zakona u Srbiji i međunarodnih standarda”, rekla je specijalna izvestiteljka UN.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, ambasador Jan Bratu, izrazio je posebnu zabrinutost zbog targetiranja United Media izdanja, rekavši: “Sistematsko targetiranje medija koji nisu povezani s vlastima je rasprostranjeno. To uključuje i novinare N1 i Nove, koji su naročito izloženi neprijateljskoj retorici, zastrašivanju, ometanju u izveštavanju, pa čak i fizičkim napadima.”

Medijske slobode u dubokoj krizi

Kako se nasilni protesti nastavljaju i postavljaju zahtevi za nove izbore, novinari u Srbiji morali su da pojačaju mere bezbednosti dok izveštavaju sa ulica.

Marina Nenadović, novinarka portala Zoomer, priseća se da su tokom protesta u Novom Sadu ljudi povraćali po ulici zbog količine suzavca koji je policija upotrebila. Rekla je za IPI da su do sada tokom protesta korišćene obične hirurške maske i fiziološki rastvor, ali da je redakcija sada odlučila da koristi šlemove i zaštitne naočare.

Fotograf Gavrilo Andrić, pored zaštitne opreme, sada nosi i više fotografske opreme na teren, kako bi, kako kaže, „bio spreman ako mi unište kamere, da mogu da nastavim da radim“.

U Vojvodini su čak i manji lokalni mediji, poput Magločistača iz Subotice i IN medije iz Inđije, nedavno dobili pretnje smrću upućene njima i njihovim porodicama.

Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), izjavila je za IPI da situacija za rad novinara „nikada nije bila gora“ nego što je sada.

„Novinarima se preti sa svih strana“, rekla je. „I od policije, i od Srpske napredne stranke (SNS), i od batinaša. Videli smo da se novinari napadaju direktno u programu uživo, pred kamerama, dok policija stoji nekoliko metara dalje i ne reaguje.“

„U sukobima između pristalica SNS-a i građana koji pokušavaju mirno da protestuju, novinari su u sredini i na meti pirotehničkih sredstava, kamenica i motki. Kao predsednica NDNV-a, i na zahtev svojih kolega, prinuđena sam da tražim način da kao Udruženje obezbedimo neku vrstu pancira za novinare koji izveštavaju s terena u Vojvodini.“

Lalić Hegediš, koja je i sama godinama lično izložena targetiranju i pretnjama smrću, kaže da u Srbiji ne postoji bezbedno mesto za novinare, ali da ne očekuje reakciju nadležnih organa.

„Kao Udruženje, potpuno smo nemoćni da zaštitimo novinare, jer u Srbiji ne postoji institucija kojoj možemo da se obratimo i da dobijemo rezultat. Kada je reč o našem udruženju, jedina stvar koja nas štiti od fizičkog targetiranja na ulicama jeste upravo podrška koju dobijamo od organizacija, kako iz Evrope tako i sa međunarodnog nivoa.“

Zarobljen medijski ekosistem

Neposredno nasilje predstavlja samo deo problema kada je reč o medijskim slobodama u Srbiji. Istovremeno, vlast čini sve da zadrži čvrstu kontrolu nad medijskim ekosistemom, naročito nad Regulatornim telom za elektronske medije (REM), ključnim regulatornim organom u zemlji koji izdaje dozvole televizijskim stanicama za rad.

Iako je REM zadužen da prati medijsko izveštavanje i sankcioniše kršenje zakona o medijima, sistematski je zakazao u toj ulozi, dopuštajući širenje dezinformacija, neetičkog i nezakonitog ponašanja, posebno od strane provladinih emitera.

U međuvremenu, javni servis RTS i dalje trpi zbog niskog nivoa nezavisnosti, snažnog političkog pritiska i nedostatka raznolikosti u stavovima, pri čemu je izveštavanje uglavnom naklonjeno vladinoj liniji.

Često se protesti protiv vlasti uopšte ne prikazuju, ili se u drugim slučajevima ne navode razlozi zbog kojih se oni održavaju. Politički lideri i predsednik su u više navrata omalovažavali RTS zbog izveštavanja o protestima, tvrdeći da je njihovo novinarstvo pristrasno i neprofesionalno.

Grupa zaposlenih u RTS-u, koja je pozvala na profesionalnije izveštavanje i zatražila ostavku svih urednika i novinara koji ne poštuju etički kodeks novinara, suočila se s pritiscima, a u nekim slučajevima i s neprodužavanjem ugovora o radu.

Dodatni udarac medijskom pluralizmu u regionu dogodio se u julu, kada je ugašena Al Jazeera Balkans, jedan od retkih velikih regionalnih medija koji je profesionalno izveštavao o protestima, ljudskim pravima i pitanjima demokratije u zemlji.

Takođe, najmanje 12 novinara i zaposlenih u Euronews Srbija nedavno je dobilo potvrdu o otkazu ugovora o radu zbog navodne „tehnološke redundancije“. Ipak, tvrdi se da su otkazi zapravo usledili kao odmazda zbog protivljenja zaposlenih pritiscima i promenama u uređivačkoj politici.

Drugi nezavisni mediji suočavaju se s pravnim pritiscima. Višestruko nagrađivani istraživački portal KRIK, na primer, konstantno je meta i pod pritiskom kroz SLAPP tužbe. Najskorije, mediji su bili na udaru u tužbama koje je najavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, optužujući profesionalne medije da šire lažne vesti i izazivaju uznemirenje i paniku zbog izveštavanja o posledicama navodne upotrebe soničnog oružja protiv demonstranata.

Pogled ka EU

Sloboda medija i bezbednost novinara u Srbiji i dalje su u vanrednom stanju i produženoj krizi, pri čemu se situacija nastavlja pogoršavati zbog sve oštrije reakcije vlasti na proteste.

Ipak, dok se pritisak na slobodu štampe produbljuje, a upozorenja regionalnih i međunarodnih organizacija za medijske slobode postaju sve izraženija, postoji široko rasprostranjeni osećaj da EU ne reaguje onoliko snažno koliko bi trebalo na ove napade na osnovne demokratske vrednosti u zemlji kandidatu za članstvo.

„Prva i najosnovnija poruka koju Evropska unija i druge međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija, treba da upute ovoj vlasti jeste da su normalizovali pogrešno shvatanje da su nezavisni mediji koji kritikuju vladu neprijatelji države“, rekao je Božić.

„Neko mora da ih upozori da ovakva država, s ovakvim pritiskom na nezavisne medije, nije civilizovana i da to moraju odmah promeniti. Deklarativna podrška slobodi i medijima nema efekta na Vučića. On nastavlja da radi ono što radi – Evropljanima govori jedno, a u Srbiji radi drugo, i to brutalnije nego ikada.“

Veran Matić, dugogodišnji simbol borbe za medijsku slobodu u Srbiji, zaključio je pozivom na međunarodnu solidarnost:

„Činjenica da je Evropa na odmoru nikome neće doneti oproštaj. Ne mogu da razumem zašto evropski političari i mainstream mediji nisu reagovali na nasilje nad novinarima u Srbiji“.

„Baš kao i u slučaju masovnih zločina nad novinarima u Gazi, ako ne progovorimo i ne pomognemo našim kolegama, niko nas neće podržati ako se jednog dana nađemo u istom položaju. Moramo da se probudimo i pokažemo solidarnost. Za mene, kao nekoga ko je 40 godina bio na udaru, vidim razarajuću činjenicu da se prošlost u Srbiji vraća na najstrašniji način“, naveo je Matić.

Tekst prenet sa stranice IPI.