Intencija bez realizacije

Autor: Jelena Aleksić , Izvor: Novi magazin

Iako za brigu o deci, peglanje i čišćenje po kući nisu plaćene ni dinara, žene u Srbiji i dalje provode duplo više vremena u obavljanju ovih poslova nego muškarci. Preciznije, čak petinu svog vremena dame troše na ove poslove što ih često onemogućava u razvoju profesionalne karijere a što podrazumeva sigurnu i stabilnu zaradu. 

Istraživanje koje je u Srbiji rađeno pre četiri godine kako bi se osvetlio ovaj problem je pokazalo da rad žena po kući što uključuje i brigu o deci ili starima i nemoćnima, mesečno vredi 550 evra. Teško da mogu očekivati da im to neko i plati ali ono što je bilo nužno obezbediti naročito za žene selu je pristup zdravstvenoj zaštiti po ovom osnovu jer je u pitanju rad i to ozbiljan, zahteva i često iscrpljujući.

RADIM DA (ZA)RADIM: Elem, dobre vesti stižu nedavno usvajanjem Pravilnika koji ovaj posao prepoznaje kao osnov za dobijanje zdravstvene knjižice. Nažalost, ovim stvar nije rešena već samo pomerena sa mrtve tačke a sve dalje zavisiće od nove Vlade. A evo i zašto? 

„Cilj Pravilnika je dakle (re)afirmisanje ideje o zdravstvenom osiguranju lica koja obavljaju neplaćeni kućni rad, rekao bih čak na neki način pozitivna politička izjava koja podseća da odredba Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne može ostati samo slovo na papiru, kao što je bio slučaj sa prethodnim Zakonom o ravnopravnosti polova. Na neki način nam Ministarstvo za ljudska i manjinska prava poručuje: evo kako se obračunava vrednost neplaćenog kućnog rada, sada imate sve elemente koji su potrebni da zaživi rešenje o zdravstvenom osiguranju. A ono će zaživeti kada lica koja obavljaju neplaćeni kućni rad budu prepoznata kao osiguranici u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i kada se podzakonskim aktima uredi kako će se utvrđivati status lica koje obavlja neplaćeni kućni rad. U tom smislu je ovo korak u dobrom smeru, samo ne treba misliti da na osnovu njega ova lica mogu automatski ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje“, objašnjava u razgovoru za Novi magazin Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. 

Da bi neko ko radi neplaćene poslove zaista i imao pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu potrebno je to uneti i u Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Pravilnik o kome govorimo je obaveza koju je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava nametnuo Zakon o rodnoj ravnopravnosti budući da su većina „lica“ koja rade po kući i oko kuće bez ikakve nadoknade, žene. 

„Pravilnik ne dovodi do mogućnosti da neka žena koja nije osigurana po drugim osnovama dođe i kaže ja obavljam taj kućni rad. Pravilnikom nije utvrđeno ko će biti obveznik plaćanja tog osiguranja“, kazala je nedavno poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković konstatujući da bi nova Vlada trebalo „odmah da se fokusira na rešavanje ovog pitanja“. 

Da bi žene koje rade neplaćene poslove, a nisu osigurane, zaista i dobile knjižicu, potrebne su izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti

STAROST U SIROMAŠTVU: I dok se čeka formiranje nove izvršne vlasti pitanje koje se otvara je šta je sa penzijom? Kakve su šanse da neko ko provede čitav život radeći neplaćene poslove zasluženo odbije penziju jer je, ponovimo, sve vreme radio? 

„Logično se postavlja pitanje šta bi bio sledeći korak, a to je svakako ostvarivanje prava na penzijsko osiguranje. To pravo međutim nije pomenuto u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nema naznaka kada će moći da bude realizovano. U Ovo pravo bi se najpre moglo realizovati kroz sistem univerzalnog dohotka ili univerzalne penzije“, analizira Reljanović prethodno nabrojivši nekoliko zemalja koje imaju sistem univerzalnog osiguranja što najprostije rečeno znači da su apsolutno svi stanovnici po rođenju automatski i osiguranici bez obzira na radni status. 

U Srbiji su, nažalost, oni bez osiguranja odnosno ljudi koji ostaju bez penzije upravo najsiromašniji i najugroženiji. Najtežu sudbinu žive žene sa sela starije od 65 godina koje su celog života provele radeći u domaćinstvu barabar sa teškim fizičkim poslovima na polju. 

Prema poslednjem Popisu među 1.468.000 stanovnika starijih od 65 godina, 836.000 je žena. Među tim ženama je 336.000 onih koje žive u seoskim sredinama a više od trećine njih nema penziju. Istraživanje Batuta je pokazalo da je njihovo zdravstveno stanje lošije od njihovih vršnjakinja iz grada i u odnosu na sve druge grupe stanovništva. 

Sve pomenuto isticano je svaki put kada se pokretala priča o socijalnim penzijama a koju su pokretale uglavnom organizacije civilnog društva i stručnjaci koji se bave pitanjima siromaštva i zaštite najugroženijih.

„Koncepti socijalne penzije i zdravstvenog osiguranja se predstavljaju realizaciju iste ideje da niko u društvu ne bude ostavljen bez osnovnih sredstava za život. Koncept socijalne penzije je svakako poželjan za Srbiju u kojoj veliki broj starijih osoba nije ostvario pravo na redovnu penziju, uglavnom bez svoje krivice jer setimo se samo koliko poslodavaca nije uplaćivalo doprinose u raznim periodima tokom prethodnih 30 godina. Mislim da ovde nije dobro prepisivati određena rešenja, osim naravno osnovnih principa prema kojima bi sistem funkcionisao. Sve ostalo je specifično, najpre iznos socijalne penzije koji zavisi od troškova života ali i mogućnosti države da finansira takve izdatke. Takođe, važno je opredeliti koje kategorije lica i pod kojim uslovima bi mogle da ostvaruju ovo pravo, naročito imajući u vidu dosadašnje politike istovremenih neuslovljenih i neselektivnih davanja najširoj populaciji (kovid i postkovid davanja) sa svrhom političke promocije i ograničenja pomoći onima koja je zaista potrebna kroz uvođenje Zakona o socijalnoj karti“, kaže Reljanović.

Inače, istraživanje pod nazivom „Siromaštvo starijih i Agenda 2030“ od pre dve godine je pokazalo da je stopa siromaštva starijih jedina koja se od 2016. godine nije smanjila. 

„Čak smo se i udaljili od cilja i došli u situaciju da je siromaštvo starijih koje je tradicionalno bilo niže od proseka, sada čak i veće“, rekla je svojevremeno predstavljajući istraživanje jedna od autorki, Lidija Kuzmanov dodavši da je upravo penzija ključni izbor blagostanja i osnovni izvor prihoda najstarijih. 

„U pogledu ostvarivanja penzije na osnovu neplaćenog rada nisam optimista, budući da će podrazumevati značajno veća sredstva nego uspostavljanje sistema zdravstvenog osiguranja“

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.