Evropska federacija novinara (EFJ): Podrška okončanju nekažnjivosti zločina i targetiranja novinara u Srbiji

Izvor: Javni servis/UNS

U zajedničkoj izjavi novinarskih udruženja, koju je obrazložila predstavnica UNS-a Jelena Petković, poziva se srpsko pravosuđe da sprovede brze, nepristrasne, temeljne i efikasne istrage u svim slučajevima ubistava, napada, uznemiravanja i zastrašivanja novinara u onlajn i oflajn sferi.

“Nekažnjivost za ubistva novinara je stoprocentna. Još nema sudskih epiloga u slučajevima ubistava novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije. I pored desetogodišnjeg rada Komisije za istraživanje ubistava novinara i dve prvostepene presude na 100 godina tadašnjim najvišim funkcionerima tajne policije u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, novinarska zajednica je zabrinuta zbog svih okolnosti u kojima živimo. Ova presuda, trebalo bi da prekine lanac nekažnjivosti i da pravda bude konačno zadovoljana. Ako se to ne dogodi, biće ubijena svaka nada za profesionalno i zdravo novinarstvo u Srbiji”, istakla je Petković.

U zajedničkoj izjavila od predstavnika izvršne vlasti, poslanika Narodne skupštine i drugih državnih i lokalnih funkcionera traži se da prestanu sa targetiranjem novinara i upotrebom uvredljivog narativa. Ovakav stav prema novinarima, kako se navodi, pokretač je kampanje blaćenja uperene protiv istraživačkih i profesionalnih novinara i medija.

Donosioci odluka pozivaju se da preduzmu sve neophodne mere kako bi pravni okvir predvideo dodatnu zaštitu od neosnovanih ili zloupotrebljenih SLAP tužbi. Iz tog razloga se od srpskog pravosuđa traži i da obezbedi dodatnu obuku za sudije sa ciljem unapređenja njihovog znanja i kapaciteta u rešavanju ovakvih tužbi.

UNS, NUNS, SINOS i GS KUM Nezavisnost su u zajedničkoj izjavi, koju je Petković izložila, istakli da su profesionalni novinari i mediji izloženi raznim vrstama pretnji i pritisaka.

„Profesionalni novinari i mediji izloženi su raznim vrstama pritisaka, targetiranja i kampanjama blaćenja od strane javnih funkcionera i provladinih medija, što često dovodi do uznemiravanja i ozbiljnih pretnji od strane običnih građana, pre svega putem društvenih mreža“, navodi se u izjavi.

Prema podacima novinarskih udruženja je, kako se dodaje, evidentirano oko 140 slučajeva napada i pritisaka u prošloj, a 57 slučajeva represije u ovoj godini – 11 verbalnih napada, 6 fizičkih napada i 40 pritisaka.

Javnim tužilaštvima je, prema evidenciji Republičog javnog tužilaštva, podneta 81 krivična prijava. Ove godine Republičko javno tužilaštvo evidentiralo je 14 predmeta.

Obraćajući se delegatima novinarskih udruženja i sindikata, Jelena Petković je u ime Udruženja novinara Srbije podsetila na nekažnjvost zločina nad novinarima na Kosovu između 1998. i 2005. godine i rezolucije koje je ranije usvojila Evropska federacija novinara (EFJ):
“Pozivam vas, svoje kolege, da se posvetite rezolucijama: o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu, koju je EFJ usvojio 2018. godine, kao i o što hitnijem uspostavljanju Međunarodne komisije eksperata za istragu ubistva, kidnapovanja i „nestanaka” novinara i medijskih radnika na Kosovu između 1998. i 2005. godine, usvojenom u Zagrebu 2021. Od 20 ubistava, kidnapovanja i „nestanka” novinara i medijskih radnika između 1998. i 2005. na Kosovu, samo jedno je rasvetljeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju”.

U zajedničkoj izjavi bilo je reči i o porastu SLAP tužbi. U Srbiji je u prošloj i pretprošloj godini bilo je 40 tužbi koje se mogu okarakterisati kao SLAP. Na meti ovih tužbi bili su, kako se navodi, najčešće istraživački mediji i mediji koji kritički izveštavaju o radu javnih funkcionera, privrednika i o kriminalu, dok su tužioci uglavnom bili javni funkcioneri, političari, privrednici i kompanije.

Skupština Evrospke federacije novinara u Hagu imala je radni naziv “Rat u Evropi i borba za pravo na izveštavanje”, a osim usvajanja rezolucija i izjava, održani su okrugli stolovi sa temom bezbednosti novinara i izveštavanja u uslovima rata. Ovogodišnjem zasedanju prisustvovalo je 62 delegata i posmatrača iz 41 udruženja i sindikata novinara iz Evrope.

U znak podrške okončanju nekažnjivosti zločina nad novinarima i targetiranja novinara u Srbiji
Predložili NUNS, UNS, SINOS i GS KUM Nezavisnost 

Iako je Republika Srbija preduzela određene konkretne korake, bezbednost novinara nije poboljšana, brojni napadi i pretnje novinarima kontinuirano se beleže, a postojeći mehanizmi zaštite nisu se pokazali adekvatnim i dovoljno efikasnim.

Najvažniji i najefikasniji mehanizam razvijen je u okviru multisektorske Stalne radne grupe za bezbednost novinara, sa razvijenim sistemom kontakt tačaka za brzo evidentiranje i praćenje incidenata protiv novinara, praćenje pokrenutih postupaka i reagovanja u slučaju nepravilnosti.

Nezavisni novinari i mediji izloženi su raznim vrstama pritisaka, targetiranja i kampanjama blaćenja od strane javnih funkcionera i provladinih medija, što često dovodi do uznemiravanja i ozbiljnih pretnji od strane običnih građana, pre svega putem društvenih mreža.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS) u 2022. godini zabeležili su oko 140 slučajeva napada i pritisaka. U 2023. godini NUNS je zabeležio 57 slučajeva napada i pritisaka (11 verbalnih napada, 6 fizičkih napada i 40 pritisaka).

Prema evidenciji Republičkog javnog tužilaštva, u 2022. godini javnim tužilaštvima je podneta 81 krivična prijava. U 26 slučajeva doneta je odluka o odbacivanju krivične prijave ili je izdata službena zabeleška da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka. U pet slučajeva izrečena je osuđujuća presuda, a u jednom slučaju presuda je bila oslobađajuća. Takođe, pred sudom je u toku 6 predmeta. U pet slučajeva počinioci su nepoznati, a 40 predmeta je u nekoj fazi postupka pred tužilaštvom.

Republičko javno tužilaštvo je do kraja marta 2023. godine evidentiralo 14 novih predmeta, od kojih je u četiri slučaja doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave ili je izdata službena zabeleška da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka, a 10 predmeta je još u predistražnom postupku.

Konačno, još nema sudskih epiloga u slučajevima ubistva novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije. I pored desetogodišnjeg rada Komisije za istraživanje ubistava novinara i dve prvostepene presude na 100 godina tadašnjim najvišim funkcionerima tajne policije u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, novinarska zajednica je zabrinuta zbog svih okolnosti u kojima živimo.
Ova presuda trebalo bi da prekine lanac nekažnjivosti i da pravda konačno bude zadovoljena. Ako se to ne desi, biće ubijena svaka nada za profesionalno i zdravo novinarstvo u Srbiji.

U slučaju novinara Milana Jovanovića, čija je kuća razorena u podmetnutom požaru 2018. godine, suđenje takođe nije okončano. Za sada je izrečena presuda na prvostepenom sudu.

Broj SLAP tužbi je u porastu u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2021. i 2022. godini bilo je 40 tužbi koje se mogu okarakterisati kao SLAP.

Analiza zabeleženih slučajeva pokazuje da su mete SLAP tužbi istraživački mediji i mediji koji kritički izveštavaju o radu javnih funkcionera, privrednika, kriminalu i sl., kao i evidentno neosnovanim tvrdnjama. Tužioci su uglavnom javni funkcioneri, političari, privrednici i kompanije.

Evropska federacija novinara na svojoj Generalnoj skupštini 11. i 12. maja u Hagu poziva:

• Pravosuđe u Srbiji da sprovede brze, nepristrasne, temeljne i efikasne istrage u svim slučajevima ubistava, napada, uznemiravanja i zastrašivanja novinara u oflajn i onlajn sferi, te obezbedi kažnjivost počinilaca;
• Visokepredstavnice izvršne vlasti, poslanike Narodne skupštine i druge državne i lokalne funkcionere da prestanu sa targetiranjem i upotrebom uvredljivog narativa i na taj način izazivaju kampanje blaćenja uperene protiv istraživačkih i nezavisnih novinara i medija;
• Donosioce odluka dapreduzmu sve neophodne mere kako bi pravni okvir predvideo dodatne neophodne mere zaštite za rešavanje očigledno neosnovanih ili  zloupotrebljenih sudskih postupaka protiv učešća javnosti;
• Pravosuđe da obezbedi dodatnu obuku za sudije kako bi se unapredilo njihovo znanje i kapaciteti u otkrivanju i rešavanju očigledno neosnovanih ili zloupotrebljenih sudskih postupaka protiv učešća javnosti.