Direktorova dimna zavesa

Piše: Branko M. Žujović, Vesti024.rs

Tokom pripreme intervjua objavljenog u ponedeljak, direktor Subotica-transa Dejan Ljubisavljević rekao mi je da je izložen pretnjama ćerke nedavno otpuštene radnice koja je za vreme bolovanja, navodno, boravila u Grčkoj.

Rekao je i da mu je sin istučen ispred gimnazije, što je povezao sa slučajem otpuštene radnice, smatrajući da u Subotica-transu postoje centri moći koji žele da mu naude.

Napomenuo je, takođe, da mu niko nikada nije skrenuo pažnju na nepravilnosti prilikom kupovine startera i da je za činjenice u vezi sa pomenutom kupovinom tog uređaja saznao iz mojih medijskih objava, kao i tokom razgovora koje smo u više navrata tim povodom vodili.

Da su mu kolege skrenule pažnju na vreme, pre nego što su mi se obratile kao novinaru, rekao je, postupio bi isto: vratio bi starter dobavljaču.

U četvrtak sam iz Ljubisavljevićevog javnog nastupa u gradskoj skupštini saznao da je starter vraćen zbog pritiska javnosti i navodnih pretnji koje su mu upućene.

Istini za volju, pritisak javnosti u vezi sa starterom postoji, ali isključivo zbog niza skandaloznih i nepobitno utvrđenih činjenica u vezi sa postupkom javne nabavke tog uređaja i te činjenice nisu ni u kakvoj vezi sa pitanjem otkaza pomenutoj radnici, a sledstveno tome ni sa napadom ispred gimnazije koji je Ljubisavljević pomenuo.

Sve i kada bi moje novinarsko istraživanje bilo zasnovano na informacijama dobijenim iz osvete od otpuštene radnice ili njenih prijatelja, što nije slučaj, ja ne bih imao pravo da ćutim o preplaćenom uređaju, a činjenica da je Subotica-trans u jednoj skandalozno sprovedenoj nabavci preplatio uređaj time ne bi bila izbrisana.

Prve informacije o starteru dobio sam u januaru, ali sam proveru nedeljama odlagao zbog serije virusa kojima sam bio izložen. Prva pitanja u vezi sa starterom Ljubisavljeviću sam prosledio 23. i 24. februara. Ljubisavljević na ta pitanja nije odgovorio skoro dve nedelje, do one sramne konferencije za novinare održane 7. marta.

Prva vest o aferi „Starter“ objavljena je 27. februara, a pomenuta radnica otkaz je dobila 3. marta.

Kako je otkaz radnici od 3. marta uzrokovao da informacije o starteru dobijem u januaru i na koji način su pitanja poslata 23. i 24, te objava vesti od 27. februara, uzrokovani pomenutim otkazom od 3. marta?

Guranje nespornih rezultata novinarskog istraživanja u kontekst navodnih pretnji Ljubisavljeviću nedopustiva je manipulacija i predstavlja nastavak spinovanja javnosti, odnosno nastavak bacanja dimnih bombi na aferu “Starter” i cenu koštanja uređaja.

Jedina osoba koja je pokušala da instrumentalizuje moje istraživanje je sam direktor Ljubisavljević koji mi je tokom razgovora, u jednom trenutku, predložio da “stavim tačku na priču“ i da će mi se on, ukoliko stavim tačku na svoje novinarsko istraživanje, “pošteno revanširati”.

Razume se da za svoju tvrdnju posedujem odgovarajući dokaz.

Odgovorio sam mu da jedino mogu da prihvatim njegovo i Bakićevo javno izvinjenje, uz pošteno pruženu ruku, što se nažalost nije dogodilo.

Ljubisavljevićevu nesuvislu ponudu razumeo sam tada kao nekontrolisanu reakciju na činjenice do kojih sam došao i koje sam mu tada predočio, ali nakon njegovog podjednako nesuvislog istupa u gradskoj skupštini više ne mislim da je posredi bila panika, već njegova izlazna strategija.

Afera “Starter” važna je iz najmanje dva razloga.

U užem smislu, ona je jasano, čak plastično, prikazala kako funkcionišu zloupotrebe u javnim preduzećima.

Isplivala je skandalozna nabavka uređaja po višestruko skupljoj ceni, zatim činjenica da uređaj nije posedovao pisanu garanciju proizvođača koju smo Ljubisavljević i ja utvrdili zajedno i za šta takođe postoji adekvatan dokaz, kao i niz drugih važnih propusta Subotica-transa, poput „sitnice“ da prilikom kupovine startera nije potpisan ugovor sa dobavljačem.

Na koncu, kako se dogodilo da tri firme, od kojih se jedna bavi prodajom računarske opreme, dostave istog dana tri ponude sa istovetnim greškama u nazivu proizvođača i pritom ponude isti, u ponudi proizvođača nepostojeći uređaj?

Stoga, ne stoji ni Ljubisavljevićeva tvrdnja izrečena u gradskom parlamentu da je uređaj, ipak, imao garanciju na osnovu koje je vraćen. Ljubisavljević je izneo neistinitu tvrdnju.

Sam me je tokom razgovora uveravao da je puka faktura dobavljača sasvim dovoljan dokument u javnoj nabavci, a da je Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje garanciju od godinu dana prilikom svake isporuke, dovoljna garancija za isporučeni uređaj, te da izostanak pisane garancije proizvođača nema nikakvu važnost.

Uzgred, starter je iz Subotica-transa pretprošlog petka iznet na sličan način na koji je i unet: bez puno protokola i formalnosti.

U širem smislu, afera “Starter” važna je zbog toga što je pokazala da subotička javnost ipak nije nemoćna pred zloupotrebama i njihovim bahatim protagonistima. Bahati protagonisti su u ovom slučaju, ma koliko njihov krizni pi-ar imao dimnih bombi na raspolaganju, primorani na povlačenje i lizanje prethodno saopštavanog.

Sada na delu imamo poslednje pokušaje trapavog izvlačenja gradonačelnika i direktora iz čitave priče, kako zbog afere “Starter” njih dvojica ne bi snosili političku i krivičnu odgovornost. Otuda raniji Bakićevi pokušaji da moje novinarsko istraživanje prikaže kao politički napad na svoju sadašnju stranku koja nigde u tekstovima koje sam objavio nije pomenuta.

Bakića smo ove nedelje u gradskoj skupštini čuli kako pominje svoju ljutnju i najavu onoga što bi moglo da se dogodi ako se naljuti. Neko ozbiljan bi zaista trebalo da se pozabavi tom vrstom indirektnih pretnji koje skreću pažnju javnosti sa suštine afere „Starter“. Od javnog interesa nije da budemo zaplašeni mogućnošću da se Bakić naljuti, već da saznamo zašto je starter plaćen višestruko skuplje.

Na kraju, vredi istaći još jednu činjenicu.

Ne verujem da je Subotica-trans samo ljuštura nekadašnjeg javnog preduzeća, kako je to direktor Ljubisavljević pokušao da predstavi u intervjuu. Tamo još uvek postoji nekakav stručni kadar.

To je činjenica u koju duboko verujem.

Dozvolite da sada i ja malo pretpostavljam, na osnovu činjenice koju sam izneo.

Ljubisavljevića su, izvesno, u to sam potpuno ubeđen jer je to zakonomerno predočenoj činjenici, zaposleni na vreme obavestili o skandaloznim činjenicama u vezi sa nabavkom uređaja i to čim je uređaj prispeo u Subotica-trans, krajem prošle godine.

Zbog toga smatram da ne stoji njegova tvrdnja da bi starter vratio ranije, da je o svemu bio „na vreme“ obavešten. Ljubisavljević je, izvesno, bio obavešten o starteru od samog početka, a najkasnije odmah po prispeću uređaja u Subotica-trans.

Ako ništa drugo, koja bi to subotička gradska vlast, ne samo ova, već decenijama unazad, propustila da se pred kamerama pohvali da je dobila „donaciju“ vrednu oko milion dinara?

Ljubisavljević je uređaj vratio tek kada ga je javnost informacijama i činjenicama saterala uza zid. Iz te vrste klinča moći će da se izvuče jedino ako bude dosuđen „faul“ javnosti nad njim.