Devet donora spaslo 44 života. Na donore čeka oko 40 dece
Izvor: Hemofarm
Branka je bila zdrava žena, radila je u Medicinskoj školi, pomagala slepim i slabovidim ljudima, volela život. Umrla je iznenada. Porodica se od tuge i šoka nije ni snašla, a već su bili pred odlukom – da li da ispoštuju njenu želju da bude donor?
Odluka Brankinog supruga Zorana Dragišića, poznatog javnosti kroz posao eksperta za pitanja bezbednosti, spasla je četiri života. On sam je više puta naglasio da ni uz svu tu bol oni, kao njena porodica, nisu imali ni najmanju dilemu.
“Donirano je njeno srce, jetra, bubrezi, rožnjače. Molim se Bogu da su ti ljudi dobro, da su im ti organi pomogli da nastave život. U trenutku tog velikog bola, velikog šoka, od koga se nisam ni oporavio i neću do kraja života, uteha mi je da neki ljudi žive sa njenim organima i da ona tako nastavlja da živi kroz druge ljude”, objasnio je Dragišić.
Kada bi desetoro ljudi, na milion stanovnika, odlučili da budu donori organa – nestala bi lista čekanja. Statistika je surova, ali nije ni život blaži – šansa da nam zatreba organ, 20 puta je veća od one da budemo donor.
Od početka godine, u Srbiji je obavljeno 44 transplatacija. Tih 44 života spaslo je devet donora. 21 porodica odbila je da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt – nije teško izračunati koliko je to propuštenih šansi za nečiji život.
U susednoj Hrvatskoj, potpuno druga priča. Oni su na drugom mestu po broju donora. Na osnovu Zakona o pretpostavljenom pristanku, svaka preminula osoba se smatra mogućim donorom organa, osim ako se tokom života nije izričito izjasnila suprotno. Iako zakon ne propisuje obavezno traženje pristanka porodice, u praksi se, ipak, poštuje želja porodice preminule osobe. U Srbiji su to izuzeci, poput porodice Zorana Dragišića, i na prste izbrojanih primera drugih pojedinaca.
Važno je upoznati svoje najbliže sa sopstvenim željama i stavom o doniranju organa. Ali važno je i da najbliži taj stav razumeju i vide ga kao čin humanosti i solidarnosti.
Veliki uticaj na visok broj donora u Hrvatskoj je stav katoličke crkve po kojoj: „Sve što može poslužiti živome, greh je zakopati“. Većina religija podržava doniranje organa kao čin plemenitosti, ljubavi prema bližnjem i lični izbor.
Srpska pravoslavna crkva, kao institucija kojoj se veruje, nedavno je istupila javno i saopštila da se Crkva „saglašava sa transplantacijom organa ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe, a donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost.“ Ovo sve važi, ističe Crkva, „s tim da je smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom.“
Na listama čekanja na transplataciju u Srbiji se nalazi oko 2.000 ljudi, među njima je i oko 40 dece. Svi čekaju Najvažniji poziv u životu. Budimo bolji ljudi. Postani donor.
