Da li će Evropska komisija tražiti od vlasti u Srbiji da ponovo raspiše konkurs za Savet REM-a?

Autor: Marija Stojanović, Izvor: European Western Balkans

Ponavljanje procedure izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), što zahtevaju i studenti i građani koji od prošle sedmice blokiraju Radio-televiziju Srbije, i dalje je pod znakom pitanja, budući da se ni zvaničnici Srbije ni Evropska unija ne izjašnjavaju o tome. Od Evropske komisije naš portal nije dobio direktan odgovor na pitanje da li će zvanični Brisel uputiti takav zahtev zvaničnom Beogradu, iako je uspostavljanje nezavisnog REM-a jedan od kriterijuma iz Reformske agende, od čijeg ispunjavanja zavisi da li će naša država dobijati sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Iz EK poručuju da očekuju će “medijski regulator REM u potpunosti ispunjavati svoj mandat”, ali ostaje nejasno da li to podrazumeva i poziv nadležnima u Beogradu da raspišu novi javni konkurs za izbor Saveta Regulatora.

Podsetimo, Srbija od 5. novembra 2024. nema Savet REM-a. Procedura izbora novih članova Saveta pokrenuta je sa višemesečnim zakašnjenjem, a u februaru 2025. sedmoro kandidata povuklo je kandidature zbog, kako su naveli, brojnih kršenja procedura.

Odluka o povlačenju doneta je u trenutku kada je trebalo da kandidature budu stavljene na dnevni red Narodne skupštine. Pre povlačenja, za svako od devet mesta u Savetu REM-a bila su predložena po dva kandidata, u skladu sa novim Zakonom o elektronskim medijima. Jedan od kandidata koji se tada nije povukao iz “trke” jeste  Dejan Vuk Stanković, novoizabrani ministar prosvete.

Studenti koji od 13. aprila blokiraju zgrade RTS-a u Beogradu poručuju da će blokada trajati “dok se ne raspiše novi konkurs za članove Saveta REM-a”.

“Ključ za otključavanje ulaza u zgrade RTS zapravo je u rukama Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Svojim nečinjenjem Odbor blokira i REM i RTS u neometanom funkcionisanju“, naveli su studenti, koji su pozvali građane da potpišu peticiju za raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a.

Zahtev studenata podržao je i deo opozicije, koji je najavio da će od Odbora za kulturu i informisanje tražiti da se održi sednica sa dve tačke: poništavanje prethodnog postupka i pokretanje novog procesa izbora članova Saveta REM-a. Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta, izjavio je za Cenzolovku da je “sedmoro nezavisnih kandidata, stručnjaka, povuklo svoje kandidature… ceo proces je u suštini propao”.

“Drago mi je što su studenti prepoznali važnost ove teme. Studenti u blokadi postavili su izbor novih članova REM-a kao jedan od svojih zahteva, dakle prepoznali su to kao jedno od ključnih pitanja”, rekao je Lazović.

Nasuprot tome, Olivera Zekić, portparolka REM-a, i nekadašnja predsednica Saveta Regulatora, konstatovala je  za TV Kurir da je zahtev studenata “pravno neutemeljen”.

“Zakonski ne može. Konkurs nije završen, ali nije ni prekinut. Skupštinski plenum treba da izglasa članove”, kazala je Zekić.

Ona, takođe, tvrdi da su pojedini kandidati koji su se povukli iz “trke” za Savet REM-a to učinili protivzakonito.

“Ne možeš da učestvuješ, pa kad ti se ne sviđa, da se povučeš i tvrdiš da konkurs nije bio transparentan. Učestvovali su u svim fazama, a onda su rekli da kandidati nemaju kvalifikacije”, ocenila je Olivera Zekić.

 

Evropska komisija: Izbor Saveta REM-a treba da bude u skladu sa Zakonom o elektronskom medijima i Reformskom agendom

Govoreći na temu REM-a, iz Evropske komisije za EWB ponavljaju stav koji je nedavno iznela komesarka za proširenje EU Marta Kos da izbor članova Saveta regulatora treba da bude sproveden na “transparentan i sveobuhvatan način”. Kako ukazuju u EK, potrebno je da izbor bude obavljen u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i u skladu sa “obavezama Srbije iz usvojene Reformske agende”, a EK će “detaljno pratiti procedure i funkcionisanje REM-a”.

“Sloboda medija je jedan od suštinskih temelja demokratskog društva i osnovnh sloboda u EU. Stoga, predstavlja ključni element u procesu pristupanja Srbije EU i važan kriterijum u okviru Poglavlja 23 u pregovorima o članstvu. Očekujemo da Srbija uspostavi podsticajno okruženje u kojem će slobode medija i izražavanja biti sprovođenje bez prepreka. Od suštinske je važnosti da se novinarima omogući da obavljaju svoj posao bez pretnji od nasilja, uznemiravanja i zastrašivanja, kako bi obezbedili da građani imaju pristup svim informacijama”, navode u Evropskoj komisiji.

Iz EK naglašavaju da takođe očekuju da se “visoki zvaničnici (Srbije) uzdrže od verbalnih napada i pretnji novinarima”.

“To uključuje i veće napore da se uspostavi medijski pluralizam i raznolikost u medijima, što podrazumeva i transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja, kao i omogućavanje pristupa različitim političkim glasovima i mišljenjima glavnim medijima. Stoga, očekujemo da medijski regulator REM počne da u potpunosti ispunjava svoje zadatke”, navode u Evropskoj komisiji za naš portal.

 

Tamara Filipović Stevanović: REM trenutna vladajuća garnitura doživljava kao ključnu polugu za kontrolu medija

Prema mišljenju Tamare Filipović Stevanović, generalne sekretarke Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), ponavljanje izbora članova Saveta REM-a je “ne samo realna već i neophodna opcija, imajući u vidu da je dosadašnji proces bio kompromitovan i sproveden u atmosferi političke manipulacije i proceduralnih nepravilnosti”.

“Povlačenje nezavisnih kandidata i kandidatkinja iz procesa, činjenica da je jedan od potencijalnih kandidata postao ministar, kao i potpuno izostajanje transparentnosti, ukazuju na još jednu zloupotrebu regulatornog tela u političke svrhe. Dodatno, ne može se ignorisati činjenica da su i Narodna skupština koja trenutno donosi odluke, i aktuelna Vlada formirane na osnovu izbora za koje su brojni domaći i međunarodni akteri, uključujući ODIHR, ocenili da su bili neregularni i nedemokratski. U tom smislu, legitimitet potencijalnog novog konkursa i izbora clanova i clanica Saveta REM-a je dodatno narušen”, konstatuje Tamara Filipović Stevanović za EWB.

Naša sagovornica ocenjuje da izlaz iz ćorsokaka “postoji, ali on podrazumeva ne samo ponavljanje izbora članova i članica Saveta REM-a, već i ozbiljan politički i institucionalni zaokret ka povratku demokratskim procedurama”.

“REM trenutna vladajuća garnitura doživljava kao ključnu polugu za kontrolu medija i bez njegove stvarne nezavisnosti nema slobodnih i pluralističkih medija”, zaključuje Filipović Stevanović.

 

Saša Mirković: Vlast još uvek vaga kako će razrešiti problem vezan za izbor Saveta REM-a

Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koji je u februaru povukao kandidaturu za člana Saveta REM-a, navodi za European Western Balkans da odgovor na pitanje da li je realno očekivati da će biti raspisan novi konkurs za Savet Regulatora “treba tražiti u razgovoru koji je pre četiri nedelje vođen na radnoj večeri između predsednika Srbije, predsednice Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta”.

“Samo oni znaju šta je tačno dogovoreno po pitanju izbora za Savet REM-a. Ponešto zaključujemo na osnovu izjave predsednika Vučića koji je nakon pomenute radne večere rekao da u ‘narednih mesec dana po tom pitanju može da dođe do velikih pomaka’. Tih mesec dana upravo ističe a da se ništa konkretno nije desilo. To nas navodi da zaključak da vlast još uvek vaga kako će razrešiti problem vezan za izbor Saveta REM-a”, konstatuje Saša Mirković.

Mirković smatra da “vlast očito nastoji da izbegne raspisivanje novog Javnog poziva i takav stav poslednjih dana zastupa PR REM-a, doskorašnja predsednica Saveta Regulatora, koja se otovoreno zalaže za nastavak započetog procesa”.

“Sa druge strane, cenim da nedavna izjava komesarke EU za proširenje o ‘transparentnom i inkluzivnom procesu koji uključuje sve relevantne činioce prilikom izbora Saveta REM-a’ znači da Brisel od srpskih vlasti očekuje raspisivanje novog Javnog poziva.  Svaki drugačiji scenario ne bi bio transparentan, inkluzivan i isključivao bi sve predlagače i kandidate koji su zbog nezakonitosti pre tri meseca napustili taj proces”, poručuje Saša Mirković.

 

Tekst je prenet sa stranice European Western Balkans.