Centar za zaštitu tražilaca azila: Političari u Srbiji koriste temu migranata za političke ciljeve
Đurović je na konferenciji za novinare u Beogradu kazao da takvo stanje sistema u Srbiji koriste radikalno orijentisani političari za svoje političke ciljeve.
On je ukazao da mnogi migranti izgube život u sve rizičnijim pokušajima da pređu severne granice Srbije, podsetio na slučaj pogibije šestoro migranata na Dunavu i dodao da registorvano 20 smrti migranata u Srbiji, ali on smatra da je taj broj veći.
Osvrnuo se na loše stanje na graničnin prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom, istakao da nedeljno u Mađarsku uđe tek deset ljudi, a da sa hrvatskim graničarima komunikacija ne postoji.
Govoreći o migrantima koji žele da ostanu u Srbiji, kojih prema podacima CZPT ima 300, đurović je rekao da je najbitniji korak da ti ljudi isele iz kampova, da im se omogući integracija u društvo – nauče jezik i da mogu da se zaposle.
Đurović je kazao je boravak migranata u Srbiji treba drugačije regulisati, da su mnogi van smeštaja i istakao sistem azila u Srbiji loš što je, kako kaže, odraz stava institucija da migranti samo prolaze kroz Srbiju.
“U kampovima su uslovi jako teški. U nekim kampovima ljudi žive u šatorima, dok u kampu u Bujanovcu nema tople vode i grejanja”, rekao je on.
Psihološkinja iz CZPZ Jana Stojanović istakla je da posebno velike probleme imaju deca-migranti bez roditeljske pratnje i staratelja, migranti s mentalnim problemima i invaliditetom, i žrtve nasilja u porodici.
Stojanović je kazala da je od početka ove godne do kraja oktobra u Srbiji registrovano 640 dece, a da je dece bez roditeljske pratnje u Srbiji, prema istraživanju CZPT, oko 1.400.
“Od 640 registrovane dece, 25 je podnelo zahtev za azil u Srbiji, dok je tek jednom detetu azil odobren”, rekla je ona.
Istakla je da je potrebno izgraditi posebne centre za decu, jer većina dece živi u velikim centrima, što može da utiče na njihovu bezbednost i razvoj.
“Deca koja putuju bez roditelja ili staratelju su najranjivija. Zebeleženi su slučajevi dece od devet i deset godina, a prosek starosti je između 14 i 17 godina”, kazala je Stojanović.
Dodala je da je potrebno bolj soposobiti osoblje koje se bavi zbrinjavanjem dece, poboljšati znanje o zakonima, odgovornosti i ovlašćenjima.
Rekla je da migranti s mentalnim problemima imaju samo kratkoročnu profesionalnu pomoć, nakon čega se vraćaju u kampove, gde se ponovo suočavaju sa suicidnim mislima i pokušajima.
“Stopa prijavljivanja nasilja je niska. Žene i deca, koji su najpodložniji seksualnom i porodičnom nasilju, ne veruju da će biti zaštitćeni, niti vide dugoročno rešenje problema”, upozorila je ona.
