Centar za mlade – u maju nema termina

Autor: Veran Matić

Stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje angažovani su u ovom Centru.

Godinu dana posle strašnih masovnih zločina ovo je prva institucija za podršku mentalnom zdravlju mladih u Srbiji.

Danas na početku radnog dela meseca maja pogledao sam stranicu za zakazivanje i svi ne postoje termini u maju.

Ovo je mesec u kojem je mladima vanredno potrebna podrška. Ne samo zbog godišnjice od tragičnih ubistava dece i mladih u Ribnikaru i Malom Orašju i Duboni, već i zbog kraja školske godine, rešavanja nagomilanih problema, perspektive za one koji se upisuju u više rangove školovanja. A i inače, zbog zaista zapuštenog mentalnog zdravlja, sveukupno u društvu a posebno su mladi prepušteni mnogo više institucijama koje vrlo štetno utiču na njihovo vaspitanje i obrazovanje a posebno mentalno zdravlje, od institucija koje bi rešavale ove probleme.

CEZAM je zamišljen kao neformalni prostor za razgovor sa stručnjacima o problemima sa kojima se mlada osoba suočava.

Ako su već danas svi termini u maju zauzeti, šta će raditi mladi kojima je potrebna podrška a imaju negativno iskustvo sa pokušajima da nekim regularnim putevima dođu do podrške, ili žele neki neformalniji način. Kako uopšte živimo bez podrške mentalnom zdravlju stanovništva Srbije? Institucionalno, kroz domove zdravlja, kroz bolnice za mentalno zdravlje i slične institucije, očigledno je da je nemoguće zadovoljiti sve potrebe. Čak i ne znamo kolike su potrebe, osim kroz dramatične incidente, nasilje, femicid i vršnjačko nasilje…

Od izuzetnog značaja su institucije kao što su društveni centri za podršku mentalnom zdravlju koji se osnivaju uz saradnju zadravstvenih institucija, lokalne samouprave, socijalnog sektora… gde se može svratiti i bez zakazivanja, anonimno kada je to jedino moguće… onda kada ti je zaista potrebno… i da dobiješ trenutnu podršku i organizovanu podršku u drugim institucijama.

U Bosni i Hercegovini postoji više od 70 Centara za podršku mentalnom zdravlju. U Srbiji ne postoji više od dva tri takva centra, a po potrebama dovoljno govori i činjenica da ovaj jedini u Beogradu nema slobodnih termina.

Nedavno je pokrenuta inicijativa za osnivanje Dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju.

Za sada jedina takva instuticija u nastajanju vezana je Centar za nestalu i zlostavljanu decu, koji je osnova Igor Jurić, tata ubijene Tijane Jurić, a u kojem odnedavno radi i Slobodan Negić, tata Sofije Negić koja je ubijena u masakru u OŠ Vladislav Ribnikar.

Godinu dana posle užasnih zločiina, Srbija nije uspostavila ni elementarne standarde podrške mentalnom zdravlju svih a posebno mladih. Elementarne i za zemlju bez masovnih zločina.

Svaka opština, svako mesto u Srbiji mora da ima centar za podršku mladima u koji je moguće doći i bez posebnog najavljivanja i dobiti razgovor, stručnu podršku, sistemski pristup.

To je put ka prevenciji, ka činjenju svega što može društvo da uradi kako bi se na vreme prepoznali problemi i kako bi se u odnosu na njih reagovalo ne samo zdravstveno već i uz učešće svih segmenata društva.