Andrej Gnjot, novinar koga srpske vlasti žele da izruče Belorusiji: Plašim se za život, Srbiji ne treba beloruska krv na svojim rukama

Autor: Marko Čonjagić, Izvor: Danas

On ističe da je u Srbiji zatvorenik u kućnom pritvoru, a za odluku Višeg suda o mogućnosti izručenja, koja je doneta je 13. juna, kaže da je vrlo neprijatna i iznenađujuća.

„Sudu je dostavljeno ne samo moje svedočenje, već i nesporne činjenice: rezolucije Generalne skupštine UN o situaciji u Belorusiji, zvanična pisma o mojim političkim i novinarskim aktivnostima, koje diktatura priznaje kao ekstremističke, odluke Saveta Evrope da tužioca, koji je potpisao nalog za moj pretres i hapšenje, stavi na listu sankcija zbog sistematskog kršenja ljudskih prava i progona u političke svrhe“, navodi Gnjot.

Kako objašnjava, sudu je dao najmanje 78 dokaza, od kojih nijedan nije razmotren niti uzet u obzir.

„Ovo je u potpunosti formalna, mehanička odluka Višeg suda o mom izručenju, kao da je u pitanju kilogram krompira, a ne ljudski život“, naglašava Gnjot.

Naš sagovornik kaže da ne može da veruje da Srbija može da ga izruči, iako time krši sve evropske i međunarodne obaveze.

„Iskreno, ne razumem kako moderna Srbija, koja je za svoj put razvoja izabrala evropski pravac, može tako nešto da učini. Mi smo u centru evropske civilizacije, Vlada Srbije je usvojila inovativni program razvoja zemlje i do je odlično, ali nijedan iskorak nije moguć bez poštovanja ljudskih prava, garancija ljudske bezbednosti i poštovanja ljudskog života. Iskreno se nadam da je u pitanju neka greška, ljudski faktor Višeg suda, koji se ne može isključiti“, ukazuje Gnjot.

Gledajući Srbiju, on smatra da ima ogroman potencijal za napredovanje i razvoj i veliku budućnost.

„Ali odluka Višeg suda nije skok u budućnost, već pad u mračnu prošlost. I to je zastrašujuće. Zaista se plašim se za svoj život“, naglašava Gnjot.

Po njegovim rečima, nema sumnje da ga u Belorusiji čeka mučenje ili čak smrtna kazna.

„Režim je, na primer, udruženje sportista Belorusije stavio na listu ekstremističkih organizacija, te zvanično proglasio medije sa kojima sam sarađivao, Radio Slobodna Evropa, Real Time i mnoge druge – ekstremističkim. Čuvena atletičarka, plivačica, svetska sportska zvezda i ponos Belorusije Aleksandra Gerasimenija osuđena je u odsustvu (tj. bez njenog prisustva i njenih advokata) na 16 godina zatvora samo zato što je govorila protiv nasilja i kršenja zakona, samo zato što je bila član Slobodnog saveza sportista Belorusije“, objašanjava Gjot kakva je situacija u Belorusiji na čijem je čelu Aleksandar Lukašenko.

On dodaje da Gerasimenija živi u jednoj od zemalja EU, jer je tu bezbedno. Međutim, u Belorusiji je situacija potpuno suprotna.

„Ali da li je bezbedno za mene? Naravno da ne. U Belorusiji postoji smrtna kazna, svake godine se izvrši nekoliko smrtnih kazni – odnosno svake godine se ljudi streljaju“, ukazuje Gnjot.

Kako dalje objašnjava, siguran je da je bilo koja od ovih opcija apsolutno moguća i u njegovom slučaju.

Naš sagovornik naglašava da će se boriti za svoj život.

„Jednostavno, nemam izbora. Režim Belorusije me je već represirao: u zatvoru sam proveo više od sedam meseci, počeo sam da osećam velike zdravstvene tegobe, preteći da ću izgubiti polovinu tela – u zatvoru sam dobio delimičnu paralizu leve noge, iako nisam imao nikakvih povreda ili problema u prošlosti. Ne smem i ne mogu da prestanem da se borim ili će mi život sa manje od 42 godine biti prekinut. Imam još mnogo toga da uradim za sebe i za ljude“, ističe Gnjot.

Kako navodi, nepravedno bi bilo da tek tako odustane od života.

„Moj slučaj je primer i za stotine hiljada, ako ne i milione ljudi u Evropi i šire. Dobro mora pobediti zlo. Ruke beloruske diktature su oblivene krvlju, ali ne bi trebalo da bude beloruske krvi na rukama Srbije“, zaključuje Andrej Gnjot.

Tekst je prenet sa portala Danas.