Koliko borba za prava životinja (ni)je zastupljena u regionu?

Izvor: givingbalkans.org

Doduše, borba za prava životinja na našim prostorima usled pandemije, siromaštva i drugih činilaca stvarnosti na neki način prirodno pada u zadnji plan. Zato je ovonedeljni pregled vesti o dobročinstvu posvećen dobrobiti životinja: jer je važno ukazati na dela koja pomažu njihovim pravima i pojedince koji širom regiona o njima svakodnevno vode računa.

Iskoristili smo podatke naše Giving Balkans aplikacije da bismo saznali koliko su naši susedi i sugrađani ulagali u dobrobit životinja tokom 2021. godine, a rezulati ukazuju na to da je Hrvatska bila najuspešnija: zabeležena davanja ukazuju na to da su Hrvati uložili okvirno 28.000 € u tu oblast. Iza se nalazi Srbija koja beleži 8.700 € donacija za dobrobit životinja. Sledi Bosna i Hercegovina sa 1.500 €, Albanija sa 340 € i Crna Gora sa 300 € tokom te godine.

Porodično imanje preraslo u zoološki vrt i mesto za edukaciju 

Poljoprivrednik iz naselja u Srbiji Kovilj, Đorđe Plavšić sa svojom porodicom dugi niz godina uzgaja domaće životinje, koje su na različite načine i iz različitih razloga dospevale na njegovo porodično imanje.

Sve što vidite ovde napravio sam, pre svega, zbog sebe i ljubavi prema životinjama koju sam nasledio od oca. Osim što mnogo volim životinje i imam potrebu da ih zbrinem, vremenom sam prepoznao i potrebu za edukacijom dece o životinjskom svetu, kao i njihovom zbližavanju s prirodom. Tako sam došao na ideju da napravim specifično mesto, na kom posetioci, naročito deca, osim što mogu da vide različite domaće životinje, mogu i da ih pomaze, a potom i nauče nešto o njima, kaže Đorđe za Dnevnik.

Ovaj zoološki vrt je po mnogo čemu drugačiji od ostalih, pa je tako jedna od njegovih karakteristika ta što je deci dozvoljen direktan kontakt sa životinjama. Tako najmlađi posetioci mogu da se druže sa prepelicom, zecom ili kokoškom ili da jašu ponija, a potom i da prođu kroz radionice malog edukativnog centra, što opet nije tipično za ovakva mesta.

Edukativni centar Bačkog zoo vrta podrazumeva učionice na otvorenom, i uključuje tri radionice koje vodi Đorđeva partnerka Tatjana Kojić. Radionice se odvijaju petkom i vikendom od 9 do 17 časova, a svako dete koje dođe u posetu vrtu, učestvuje u njima. Premda je u planu proširenje vrta, ali i samog edukativnog centra u vidu učionica na zatvorenom, uskoro će deca moći i zimi da uče, a vrt će i po završetku leta neometano moći da dočekuje svoje goste.

Na prvoj radionici deca imaju priliku da nauče kako izgledaju jaja morke, kokoške, gugutke. Kada se savlada prva lekcija, deca iz sanduka punog kukuruzovog zrna vade figurice životinja, pogađaju nazive istih, uče da prepoznaju zvukove koje one ispuštaju, kao i čime se hrane. Treća radionica podrazumeva slikanje, gde deca, nakon boravka u vrtu, prenose svoj doživljaj na papir. Dok se deca igraju, druže sa životinjama i uče, roditelji mogu da sednu na klupe pod krošnjama drveća i probaju neke od domaćih proizvoda kao što su sokovi od zove, višnje, bagrema.

Još jedna osobenost vrta je ta što su ovde svoje stanište pronašle isključivo domaće životinje, jer, kako smatra Plavšić, divljim životinjama nije mesto u zatvorenom prostoru, već u prirodi. Bački Zoo vrt trenutno broji oko 80 životinja, a to su prepelice, papagaji, kanarinci, kamerunske patuljaste koze, konji, poni i druge.

Različiti su načini na koje su one dospevale u ovo domaćinstvo, a jedan od najčešćih je udomljavanjem nezbrinutih životinja ili spasavanjem od loših uslova za život. Neke životinje su poklonjene vlasniku, pa su na taj način u domaćinstvo prispeli kanarinci, holandske beloćubaste kokoške, zečevi. Jednom prilikom iz Despotova stigao je jarac, a potom kao poklon Poljoprivredne škole iz Rume stigla je i sjarena koza da mu pravi društvo. Prošle godine je sa beogradskog hipodroma u vrt pristigla i kobila Lutka. Ona se najčešće druži s kobilom Dunjom, koja je ove godine napunila 28 godina.

Ima i onih životinja koje dolaze same u goste. Tako je mužjak rode Đura odnedavno stalni gost u vrtu. On svako jutro ovde doručkuje, a usput se i osveži na malom zelenom jezeru, kojim plivaju domaće i divlje patke.

Ipak, najčešći način na koji životinje prispevaju u koviljski zoološki vrt jeste dobra volja našeg sagovornika da ih udomi, spase od loših uslova za život, bolesti, pa čak i smrti. Tako je ovde stigao i magarac Pikaso i vrlo brzo postao glavna zvezda vrta. Pikaso je stigao sa jednog salaša na kom su životinje živele u užasnim uslovima. Kada nas je kontaktiralo jedno udruženje za zaštitu životinja i zamolilo da ga udomimo, odmah smo pristali. Srećom, nije imao velike zdravstvene probleme. Morali smo samo da mu podrežemo kopita i da ga očistimo od parazita, navodi sagovornik.

Osim pomenutih životinjskih vrsta posetioci ovde mogu da vide i morke, ćurke, holandske beloćubaste i domaće kokoške, mangulice. Još jedna od prednosti ovog zoo vrta u odnosu na ostale je ta što se ulaz ne naplaćuje, ali svaki posetilac ima mogućnost da ostavi donacije u vidu hrane za životinje ili novca.

Troškovi su veliki, ali mi smo poljoprivredno gazdinstvo koje ima svoju zemlju, te ih hranimo onime što sami proizvodimo, otkriva Plavšić, koji za brigu o imanju odvaja dvanaest sati dnevno, dodajući da su ljudi sve više zainteresovani da doniraju novac i hranu. Osim što su u toku radovi na proširenju vrta, vlasnici ove oaze planiraju da u septebru upriliče multikulturalno veče, koje će, nesumnjivo podići na noge Kovilj, ali i okupiti sve ljubitelje životinja, prirode i kulture na jedno mesto.

Konjički klub i zoo vrt na Smetovima pred gašenjem: Kako možemo pomoći 

Nakon dva mjeseca obećanja, Gradska uprava i gradonačelnik Zenice u Bosni i Hercegovini Fuad Kasumović i šefica kabineta gradonačelnika odlučili da Zenici ne treba konjički klub i mini zoo vrt i uskratili su obećanu pomoć, kaže vlasnik i osnivač Amer Beganović.

Ukoliko uskoro ne skupimo sredstva za hranu za zimu počet ćemo sa gašenjem i zatvaranjem zoo vrta koji je radost djece i mladih pa i odraslih grada Zenice i šire. Još jednom apelujem na dobre ljude da oni, ako neće Grad, pomognu da preživimo zimu, dodaje Beganović.

Podrži ih uplatom na:

• Amer Beganović
• Devizni račun BA393060292700404829
• Račun u KM 3060292730265309
• Kod Addiko banka DD Sarajevo
• Ili na Konjički klub i mini zoo vrt Smet Zenica
• 1346681007038077 Kod ASA banke DD Sarajevo

U Galiji otvorena humanitarna izložba u organizaciji Udruge SOS Šape Poreč 

Humanitarna izložba likovnih radova umetnice Istre Lazarić Toner otvorena je u galerijskom prostoru Udruge umirovljenika Klub Galija Poreč u Hrvatskoj, a u organizaciji Udruge za zaštitu životinja SOS Šape Poreč i uz pomoć Likovne udruge Poreč koja tu deluje.

Lazarić Toner živi i radi u Engleskoj, a posvetila je život umetnosti, ali i ljubavi prema prirodi i životinjama, pa je odlučila porečkoj Udruzi za zaštitu životinja SOS Šape, organizatoru događaja, da donira deset svojih dela, a sav prihod od prodanih slika biće iskorišćen za zbrinjavanje životinja. Stoga je i moto izložbe „Kupi sliku i spasi život“.

Umetnica često boravi u Istri pa je tako ovih dana došla i u Poreč povodom izložbe, gde se susrela sa predstavnicima udruge SOS Šape, LUP-a i gradonačelnikom Lorisom Peršurićem koji joj je zahvalio na ovom gestu i izrazio zadovoljstvo saradnjom tri porečke udruge u organizaciji ove humanitarne izložbe.

Lazarić Toner predavala je psihologiju kreativnosti na Liverpool Hope Univeristy College-u, diplomirala je istoriju umetnosti i bavi se slikarstvom. Studirala je umetnost i dizajn na institutu Northeast Wales, a od 2003. specijalizirala je modeliranje i slikanje na staklu, arhitekturno staklo, vitraž i radove na staklu. Član je ULIKS-a u Puli, Grupe umjetnika pri LHUC u Liverpulu, kao i Deeside Art Group u West Kirby-ju.

Azil za konje „Staro brdo” primer nesebične humanosti 

Redakcija portala Srbija danas prenela je primer plemenitosti Željka Iličića i Violete Jović, osnivača i volonterke azila za životinje „Staro Brdo”.

Azil za konje „Staro brdo” je prvi i jedini azil za konje u Srbiji i na Balkanu. Pre ovog azila nije postojalo nijedno mesto za organizovani prihvat konja koji su bivali zlostavljani, zanemarivani, izgladneli, odbačeni, već ako je do nekih akcija spašavanja i dolazilo, bilo je to u retkim slučajevima.

Osnivač azila Željko Iličić od 2012. je počeo sa samostalnim spasavanjem konja, a od 2015., uz inicijalnu podršku engleske organizacije za pomoć životinjama Serbia’s Forgotten Paws, azil je zvanično počeo sa radom.

Kako navode Željko i Violeta, glavni problem taj što su konji svima ostali ispod radara  Zakon o dobrobiti životinja ne predviđa mere nakon oduzimanja konja od strane veterinarskog inspektora (gde bi konj nakon oduzimanja bio smešten, od kojih finansija, uz čiji rad i ostalo). Konj je uvek nečije privatno vlasništvo, napuštenih konja nema, a zlostavljanje i zanemarivanje nažalost često prođe bez reakcija, jer problem nije sistemski i zakonski regulisan.

Otvaranje azila za konje je način da se situacija makar donekle promeni na bolje. Neverovatno je da u azilu poslednjih godina aktivno radi uglavnom samo dvoje, nekad troje ljudi, bez ijednog dana odmora.

Na pitanje koliki broj životinja azil zbrinjava, s obzirom na to da nemaju nijedan dan odmora, Violeta kaže: Kroz azil je do sada prošlo oko 80 spašenih konja i magaraca, od kojih je većina srećno udomljena, za neke je, nažalost, bivalo prekasno, dok su neki i dalje u azilu, zbog godina i zdravstvenog stanja. Osim konja i magaraca, u azilu su spas pronašle i brojne napuštene mačke i psi, petlovi, odbačenih sedam svinja, patuljaste koze i vodeni bivo koji je ostao bez majke, a u ovom trenutku ukupno oko 60 životinja. 

I pored velikih troškova, uspevamo da ispunimo našu misiju

Seno za konje je najskuplja stavka u našem budžetu, jer za ishranu 12-13 konja i magaraca, koliko ih prosečno u azilu bude, treba oko 400 bala sena mesečno, a cena sena je naglo skočila poslednjih godinu dana i teško se može naći ispod 300 dinara sa prevozom. Pored sena, potrebna nam je i prekrupa (zrnasta hrana) za starije i konje u oporavku (oko 20 kilograma dnevno, takođe poskupelo skoro duplo), potrebna je slama za prostirku, a pored troškova hrane tu su i svi ostali redovni i vanredni troškovi – veterinar, orezivač, gorivo, popravke, materijali, transport…

Ako želite da pomognete njihovom radu, kontaktirajte azil za konje “Staro Brdo”.

Albanka iz Švajcarske pomaže uličnim psima u Albaniji 

Naizgled nespektakularan događaj u Valoni, u Albaniji, podstakao je gospođu Miler da se dobrovoljno prijavi za dobrobit napuštenih životinja u Albaniji. Nešto što je počelo kao unutrašnji poziv i ljubav prema životinjama postepeno se pretvorilo u profesionalni rad za progresivniji suživot između životinja i ljudi, a to je udruženje za zaštitu životinja koje je osnovala Milerova: „JETA Tier und Mensch“ (ŽIVOT, životinja i čovek).

Kao osoba koja poznaje švajcarski i albanski jezik i kulturu, nemam pristrasan pogled na teške uslove skloništa za životinje u Albaniji. Pa ipak dobijam svojevrsni kulturni šok kada uporedim sredstva i mogućnosti skloništa za životinje u Albaniji sa onima u Švajcarskoj. Međutim, ono što me je istovremeno fasciniralo u „Zaštiti me Albanija“ je dobrovoljno angažovanje lokalnog osoblja. Uz minimalna sredstva, malo ili nimalo poštovanja od strane društva i politike, radnici se svim srcem posvećuju svakoj napuštenoj životinji.

Aktivnosti udruženja za zaštitu životinja možete pratiti na njihovoj Facebook stranici.

U Severnoj Makedoniji pokrenuta akcija za ulično mače 

Na severnomakedonskoj crowdfunding platformi eCrowd pokrenuta je akcija prikupljanja sredstava za izlečenje Klija, četvoromesečno ulično mače koje se bori sa bolešću.

Kako je istaknuto u kampanji, četvoromesečno ulično mače Klio je pronađeno na ulici i pošto su joj oči bile inficirane, zbrinuta je kako bi joj našli dom. Vid joj je spasen, ali joj je nedavno dijagnostikovan mokri FIP (infektivni peritonitis).

Smatramo da, iako je ulična, iako nije rasna, iako nema vlasnika, iako nemamo dovoljno sredstava da obezbedimo dragoceni lek, i dalje zaslužuje šansu za život. Pomozite nam da joj pružimo tu šansu! 

Upoznaj prihvatilište za ugrožene životinje u Vršcu 

Za godinu dana rada Privremenog prihvatilišta za ugrožene divlje životinje u Vršcu, koje funkcioniše u okviru JKP „Drugi oktobar”, spaseno je stotinak povređenih ptica, koje bi, da nisu bile zbrinute u tamošnjim volijerama, sigurno uginule ili trajno ostale invalidi.

To pokazuje da formiranje ovog rehabilitacionog centra, drugog u Vojvodini, ima nemerljiv značaj, naročito što je među „pacijentima” mnogo zaštićenih vrsta.

Trenutno su tu na lačenju tri mlade i neuhranjene rode, koje su se povredile usled pada iz gnezda. Pitanje je da li će ove jeseni uopšte poleteti na jug. Takođe, tu je i jedan gačac, sova utina sa teškom povredom krila, kao i dva strogo zaštićena orla mišara, koji su zahvaljujući adekvatnoj nezi uspeli da prežive, ali, nažalost, više nikada neće moći da polete.

Svedoci smo velikog broja stradanja divljih životinja, njihovog trovanja i ranjavanja, pogotovo kada je reč o pticama. Ljudi ih često pronalaze povređene i iznemogle negde u ataru ili u gradskom jezgru. Te povrede najčešće nisu teže prirode, ali ako se ne zaleče, jedinke uglavnom ugibaju. Zato su ovakva prihvatilišta izuzetno važna, jer posle samo male nege, one budu spremne da se ponovo vrate u prirodu, kaže, za „Novosti”, Milivoj Vučanović, vršački rendžer i ornitolog-amater.

Mile ptičar, kako Vrščani zovu Vučanovića, doskora je sam, a odnedavno ima veliku pomoć koleginice iz drugog sektora Slađane Ćosić, koja se volonterski uključila.

Nikola iz Srbobrana spasava životinje, a Snupi jedan je od njih 

Nikola Stojković iz Srbobrana se od svoje osme godine bavi spasavanjem različitih pasa. Kako one koji su se našli u nevolji, tako i one koje su napustili vlasnici. On ima svoj azil i prihvatni centar za smeštanje i udomljavanje pasa gde ih verno čuva, a kasnije im pronalazi nove gazde. Ovaj humani posao je upravo izabrao jer želi da pomogne onima kojima je ljubav najpotrebnija, a u ovom slučaju ostavljenim kućnim ljubimcima. Sa sobom je doveo i predivnog psa Snupija sa kojim nas je upoznao i koji ima svega dva meseca i isto toliko kilograma.

Snupija sam pronašao pre deset dana na ulici zajedno sa njegovim bratom “Sašom”. Bio je mokar, uplašen i gladan. Neko ih je ostavio u kutiji pored prometnog puta. I tako sam odlučio da ih ponesem kući jer se bavim spasavanjem životinja. Snupi je pas mešanac i biće srednjeg rasta i želimo ovaj put da mu pronađemo dom tokom ove emisije, kaže Nikola.

Posao pronalaženja izgubljenih i ostavljenih životinja obavlja po prijavi vlasnika, ali i zabrinutih građana koji ne znaju šta da rade kada ugledaju napuštenu životinju.

Ja svoj posao pronalaženja i udomljavanja psa radim po prijavi vlasnika. Javljaju mi se i vlasnici koji su izgubili pse, ali i oni koji žele da se reše svojih životinja. Obično se javljaju i zabrinuti građani koji ne znaju kako da se ponašaju kada vide napuštenu životinju  pa me kontaktiraju da dođem po nju, ili da im dam savet kako da se ponašaju kada naiđu na takvu jednu životinju, priča on.

Nakon akcije spasavanja, životinja odlazi na pregled kod veterinara, sve troškove, kako kaže, pokriva sam, ali i uz pomoć članova svoje porodice, kao i prijatelja koji su voljni da pomognu.

Nakon što spasim psa, ja ga šaljem kod veterinara. Veterinar radi sve potrebne testove. Za potrebne testove za jedno štene potrebno je platiti između sedam i osam hiljada dinara. To su obično testovi protiv zaraznih bolesti, ako je štene zdravo čistimo ga od parazita, kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih. Nakon toga, pas prima prvu vakcinu i onda on može biti smešten i sa ostalim životinjama. Trenutno u mom smeštaju ima šezdeset i dva psa. O njima brinem zajedno sa svojom porodicom i troškove pokrivam zajedno sa njima, kao i prijatelja koji su tu za nas, tvrdi Nikola.

Nikola je takođe udomio i ženku Ruskog terijera Galinu koja je inače osvojila šampionat. Kako kaže, vrlo se lepo slaže sa ostalim psima, mačkama i decom.

Ona nam je stigla iz Pančeva. Jedna gospođa me je kontaktirala i nije bila u mogućnosti iz opravdanih razloga da brine o njoj, kada mi je poslala slike i kada sam video kako je to jedan lep pas, pomislio sam da bi bila prava šteta da završi u nekom šinteraju i na ulici. Zbog toga sam odlučio da i nju dovedem kod mene. Galina je prelep pas i ima sedam godina. Crni ruski terijer. Dresirana je i slaže se sa psima, mačkama i sa decom. Ko god poželi da je udomi može da pogleda njene fotografije na mojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama, objašnjava Nikola.

Ljudi obično slabije udomljavaju crne pse zato što veruju u priče o crnim mačkama, pa tako misle da i crni psi donose nesreću. Oni misle da je to istina, međutim to su samo predrasude. Crni psi su kao i svaki drugi psi srećni i veseli i mogu da nam budu najbolji prijatelji. Samo je bitno da ih volimo, a oni će nam ljubav strostruko vratiti, zaključuje Nikola.

Ako ste izgubili psa ili drugog kućnog ljubimca možete kontaktirati Nikolu Stojkovića na Facebook profilu udruženja Animal Rescue Nikola i kontakt telefonu +38160/700-0446.