Bolje nekome pomoći, nego organe zatrpati u zemlju
Autor: Milan Gajić
Kada se stanje pogoršalo, nas porodicu je pozvao konzilijum lekara. Bilo je tamo neurologa, hirurga, anesteziologa i saopštili su nam da su šanse za njegovo buđenje iz kome veoma, ali baš veoma male. Lekari su nas tada pitali da li bismo donirali njegove organe.
Tada sam prvi put čuo za opciju doniranja organa, do tada sam to video samo na filmu. Nisam znao da organi mogu da se doniraju i nekome pomognu. Znao sam da su lekari učinili sve da mog oca spasu. Urađene su mu bile tri veoma teške operacije na glavi, ali njemu spasa nije bilo.
Majka, sestra i ja smo se u sekundi dogovorili i potpisali da očevi organi budu donirani. Činjenica je da je bolje nekome pomoći, nego organe zatrpati u zemlju. Donirani su bubrezi i srce. Velika je glupost ne donirati organe, jer ako telo nema šansu da preživi, pomozi nekome kome ti organi mnogo znače. Ako mom ocu nije bilo spasa, daj da spasimo nekoga kome taj bubreg znači novi, normalan život. Nikada se nisam raspitivao kome su organi donirani, stvarno me to nije interesovalo, važno je samo da su nekome pomogli.
Dosta vremena kasnije počeo sam da radim na hemodijalizi. Na hemodijalizu dolaze ljudi kojima su bubrezi otkazali ili jako slabo rade. Hemodijalizom se odstranjuju otpadni produkti iz krvi. Takvi pacijenti su u obavezi da dolaze svaki drugi dan na hemodijalizu. Hemodijaliza traje četiri sata i pored nje vama organizam propada. Tada sam shvatio koliko ljudima donacija organa znači. Oni sa novim bubregom imaju priliku da se vrate normalnom životu, kao da nikada nisu ni bili na dijalizi.
Danas kada pričam sa ljudima o donaciji organa uvek apelujem da ako se nađete u takvoj situaciji bez razmišljanja potpišete i donirate organe. Nekome taj novi organ spašava život, a nekome pomaže da se vrati normalnom životu, koji žive zdravi ljudi. Po meni je to najnormalnija stvar i apelujem na sve da to obavezno urade, ako se nađu u sličnoj situaciji.
