Aida Hozić: U Americi se rasa i klasa poklapaju

“Po svemu što kažu posmatrači i moje kolege koje se bave empirijskim istraživanjima i brojanjem ljudi – izgleda da mogu; protesti su mnogo više rašireni i dešavaju se na mestima na kojima ih do sada nije bilo, a demografski su mnogo raznolikiji nego ranije. Direktna veza sa pandemijom je u tome što ima mnogo više nezaposlenih ljudi, prema tome ima mnogo više ljudi koji su bukvalno slobodni i mogu da izađu da protestuju. Ili ima onih koji sada rade od kuće pa mogu da naprave pauzu da izađu da protestuju što ne bi mogli tako lako sa radnog mesta. Ali postoji i druga veza koja je sociološko-psihološka, a to je da se mnogo veći broj ljudi odjednom našao u situaciji u kojoj se osećaju ranjivim, povredljivim, uznemirenim i preplašenim, tako da mislim da je taj nivo identifikacije među belcima sa nasiljem koje se vrši nad crncima u ovom trenutku veći nego što je bio ranije. Iskreno rečeno, u ovim ubistvima koja su se sad desila nema, nažalost, ničeg novog. To se dešava konstantno, svake godine, ali ljudi to sada više primećuju. Ja to vidim i po našim poznanicima i prijateljima koji sada odjednom ovo vide na potpuno drugačiji način nego ranije zato što su i sami uplašeni.”

Profesorka Hozić naglašava da niko ne zna hoće li ovoga puta protesti protiv policijske brutalnosti dovesti do suštinskih promena. “Mislim da su sada sve opciie otvorene. Moguće je da će Kongres reagovati ali je veliko pitanje da li će i Senat, koji je u rukama Republikanaca, [učiniti isto]. Ja čisto sumnjam da će oni pristati na bilo kakve velike promene. Kako i na koji način se ti zahtevi za istinskim i institucionalnim reformama mogu sprovesti u delo, pogotovu na federalnom nivou, to niko ne zna. Nije dovoljno nekome pokazati video [na kursu] i očekivati da če to rešiti problem predrasuda. Osim toga, vidimo da su razlike od mesta do mesta ogromne. Policija deluje drugačije od mesta do mesta. To je ono što meni daje nadu – da će tenzije moći da se smanje ako su lokalne reforme napravljene, bez obzira na to šta se dešava na federalnom nivou. Drugo, trenutno je nešto manja opasnost od vojne intervencije na strani Trampa koju je on pokušao [da dobije] pa je to zaustavljeno reakcijom penzionisanih generala. Da li će vojska ostati neutralna – to mi ne znamo. Mene iz jugoslovenskog iskustva jako plaši što je ovde veliki broj naoružanih ljudi, ovde ima veliki broj privatnih firmi za obezbeđenje, ima paravojnih organizacija koje mogu isto tako da se mobilišu na neke volšebne načine tako da se nasilje nastavi i rasplamsa.”Aida Hozić. Foto: Radio Karantin

Poput pitanja kontrole posedovanja oružja, koje se otvara posle svakog masovnog ubistva u nekoj američkoj školi, tako i ovo pitanje policijske brutalnosti ozbiljno deli američku javnost, smatra Aida Hozić i dodaje: “Sada je veći broj belaca i pripadnika srednje klase koji su na strani žrtava nasilja i više je pristalica reforme policije nego što je bilo ranije, ali ovo definitivno i dalje polarizuje [javnost]. Zato je i teško predvideti na koji način će se stvari dalje odvijati. Da nije pandemije, da nije Tramp na vlasti, da nisu izbori za 4-5 meseci, ovo bi verovatno završilo tako kao ti protesti protiv masovnih ubistava. U ovoj situaciji sve postaje mnogo delikatnije i daleko opasnije.”

Aktuelni protesti u Americi imaju i socijalnu dimenziju, naglašava profesorska Hozić, “zato što se u Americi rasa i klasa poklapaju tako da je ovo velikim delom nezadovoljstvo ljudi koji su na socio-ekonomskoj margini i koji su daleko više bili izloženi pandemiji zato što su radili poslove u kojima nisu mogli da se izoluju i nisu mogli da odu kući, ili su izgubili poslove zato što su se zatvorile ustanove u kojima rade a oni nisu mogli da ostanu kod kuće i rade preko kompjutera, ili su nastavili da rade pa su jako bili izloženi virusu. Postoji i drugi nivo te socio-ekonomske dimenzije a to je da se već dugo u Americi socijalni mir i društveni poredak kupuju jeftinim proizvodima, potrošačkim društvom i visokim nivoom zaposlenosti. Ja kad o tome pričam sa prijateljima iz bivše Jugoslavije, mi svi čekamo da vidimo na koji način će se manifestovati ta nenaviknutost Amerikanaca na to da nemaju brašna u radnji jer se oni nikada sa time nisu suočili. Mislim da je to i egzistencijalna nesigurnost, i nezaposlenost i nedovoljna socijalna davanja tako da se ta nezaposlenost učini koliko-toliko prihvatljivom. A ti ventili koji su na neki način kupovali mir – sad više nisu tu. Nema sporta, nema kupovine, nema koncerata, nema restorana, nema posla i to kod ljudi koji na to nisu navikli potpomaže krizu.”

Podkast Radio Karantin o životu u pandemiji postavlja nove epizode jednom nedeljno a u međuvremenu objavljuje i lične priče slušalaca iz celog sveta o životu u pandemiji.