Veran Matić za RTV: Oslobađajuća presuda za ubistvo Ćuruvije predstavlja odbranu celokupne Državne bezbednosti (VIDEO)

Izvor: RTV

Matić je, gostujući u emisiji “Pravi ugao”, rekao da tvrdnja iz presude Apelacionog suda, da je Ćuruvija sve vreme bio praćen po propisima, nije tačna, jer je takvo praćenje, koje je trajalo oko godinu dana, sa zaduženim operativcem i zavođenjem dokumentacije, završeno 26. marta, uz konstataciju da je počelo bombardovanje, a da je Ćuruvija svakako prestao da objavljuje svoj list.

“A onda dolazi do smene unutar Državne bezbednosni, Radonjić postaje šef beogradske filijale državne bezbednosti i naređuje nastavak praćenja”, objašnjava on.

Matić kaže da tokom suđenja nekoliko puta pominjan argument, koji se pominjao i u tekstu koji je prethodio ubistvu, da je “Ćuruvija dočekao bombe” i da se jako često pojavljivao taj lajt motiv, o čemu je govorio jedan od advokata, da je Ćuruvija bio izdajnik i strani plaćenik, i da je zaslužio ono šta mu se dogodio.

“To je ono što ja čitam iz ovog skraćenog obrazloženja presude, da se ustvari brani celokupna Državna bezbednost. To je bila i poenta odbrane svih aktera, da su oni radili za državu, da su izvršavali naređenja, da su patriote i da je sve što su radili bilo potpuno ispravno”, ističe on.

Matić je, komentarišući činjenicu da se država koja isporučila svog predsednika Haškom tribunalu sada upinje da zaštiti četiri službenika Državne bezbednosti, rekao da je u vreme izručivanja Miloševića Hagu kružila mantra da je Milošević “sada njihov problem”.

“A svi smo svesni da bi jedino suđenje Miloševiću u Beogradu moglo da dovede do suočavanja sa prošlošću, nekim pročišćenjem. Snaga kojem je međunarodna zajednica tada pritiskala vlast u Srbiji je bila jaka i dolazilo je do isporučivanja. Sada nije bilo tog pritiska i to se osetilo u sudnici, gde smo, uz pripadnike Državne bezbednosti i porodicu Ćuruvija, bili prisutni samo urednik Cenzolovke i ja”, navodi on.

Matić dodaje da je nedostajala podrška društva i naše profesije da se izgura ovaj slučaj i podseća da je predstavnicima Državne bezbednosti omogućeno da prikriju dokaze, jer je nakon 5. oktobra nekoliko meseci Radomir Marković i dalje bio šef Državne bezbednosti, odakle je izneto jako puno dokumenata i dosijea.

“Radomir Marković je pretio da će objaviti 15 dosijea “koji će baciti Srbiju na kolena”. To je bilo 2013. godine. Komisija za istraživanje ubistava novinara je imala jednog prikrivenog člana, šefa bezbednosti u zatvoru Zabela, koji je bio u komunikaciji sa Markovićem. Tom čoveku se Marković žalio na ponašanje šefa radne grupe Dragana Kecmana, koji je došao ispred Tužilaštva”, objašnjava on.

Matić dodaje da je u nekoliko navrata Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednik Komisije za pomilovanja, posećivao Radomira Markovića u zatvoru.

“Dobili smo informaciju da su pripremali pomilovanje za Markovića, a ako ne uspe, onda zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je trebao da prođe, jer je sve bilo dogovoreno. Ja sam o svemu obavestio tužioca Miljka Radovanovića i potpredsednika vlade Aleksandra Vučića i izneo sam podatke u javnost, a onda su prestali odlasci Olivera Antića u zatvor”.

Matić kaže da mu u glavi odzvanja rečenica Radomira Markovića “Bacićemo Srbiju na kolena”, te da mu se ona čini kao stalna pretnja Državne bezbednosti, da ona dolazi iz kruga glavnih aktera 90-ih godina.

“To taj patriotizam, to koliko su oni radili za državu. Oni tim dosijeima ucenjuju sve građane Srbije i samu državu”, ističe on.

Odgovarajući na pitanje zbog čega konačna presuda Apelacionog suda tvrdi da suđenjem nije dokazano da su četiri pripadnika Državne bezbednosti organizovala ubistvo Slavka Ćuruvije, Matić podseća da su dve prvostepene presude tvrdile upravo suprotno, da jeste dokazano njihovo učešće, da samo nije dokazan samo trenutak egzekucije i ime izvršioca, te je zbog toga ubačeno NN lice u optužnicu, što je bilo pogrešno.

“Jako dugo se razmišljalo kada će se objaviti presuda. Odluka je doneta još 19. aprila 2023. godine. Krajem aprila sam dobio informaciju od izvora iz suda da je presuda oslobađajuća. Bio sam iznenađen i odmah sam poslao dopis sudu sa pitanjem da li je to tačno, a u maju sam dobio odgovor da je doneta odluka, ali da nje otpravljena. Od tada je trebala da prođe nekakva procedura, ali ne više od dva meseca. Pomišljao sam da se čekao jul ili avgust, da krenu godišnji odmori, ali smo tada imali masovne demonstracije svake nedelje i to je nešto što je odložilo to prvo objavljivanje. Onda su došli izbori. Sada su odabrali ovaj period vakuma između dve vlade”, smatra on.

Tekst  je prenet sa portala RTV.