Dejan Ljevnaić: Jahorina je puna od decembra do kraja marta

5. januar 2020.
Direktor Olimpijskog centra Jahorina, za Oslobođenje govori o novitetima na ovoj ljepotici, kao i planovima za naredne sezone.
Jahorina_-_ogorjelica_-_2011_-_panoramio

Piše: Adem Džaferović, Oslobođenje

Aktivno ste radili tokom godine kako biste sezonu dočekali što spremniji. Osim gondole s kojom je javnost upoznata, šta su još noviteti na Jahorini?

– Pored gondole koja je najznačajniji infrastrukturni projekat, postoje i tri nove staze koje su izgrađene ispod gondole. Sve tri staze su plave kategorije, a jedna od tih staza je pokrivena sistemom za osnežavanje. Ono što je važno za skijaše jeste da danas, kada su malo teži uslovi za skijanje, rade gondola i novi lift. Izgrađen je i novi lift na Poljicama koji je kapaciteta 1.200 skijaša, što je za četiri puta više nego na starom. Urađeno je pet kilometara rasvete na stazi Poljice, kao i nova akumulacija jezera na Poljicama.

Helikopterski servis

Urađen je i ovaj olimpijski bar u kojem sada sedimo, te Alpine coaster koji kreće iz olimpijskog bara, a koji nam je najznačajnija letna atrakcija. Uradili smo i olimpijski plamen koji je svečano upaljen na otvaranju sezone i koji je vratio olimpijski sjaj planini. Promenjena je kompletna ski-data, sve kapije na polazu svih žičara, koja omogućava webshop, koja je omogućila da na preko 600 Petrolovih pumpi na prostoru bivše Jugoslavije možete da kupite Ski pass Jahorine. Urađene su i tri nove staze koje nisu pored gondole, koje idu prema Prači. Mogu da najavim da će uskoro doći helikopterski servis na Jahorinu – dva pilota i dva lekara koji će da dežuraju 24 sata, kako bismo podigli bezbednost. Uveli smo nove autobuske linije iz Novog Sada i Beograda na zahtev skijaša, tako da mislim da je urađeno više nego što smo mogli. Sve ovo koštalo je 33 miliona maraka.

Možete li već sada prognozirati kakva će sezona biti, da li će nadmašiti prethodne?

– Na današnji dan, prihodi su duplo veći u odnosu na isti period prošle godine. Mi smo potpisali strateški jake ugovore sa novim sponzorima. Prva tri vikenda u decembru su bila preko 96 posto popunjenosti planine. Planina je apsolutno puna do kraja marta.

Možemo li reći da Jahorina već sad ima dovoljno sadržaja kojima će privući turiste i kada nema snijega?

– Ne. Na tome mora da se radi zajednički. Imamo mi sadržaja tipa dečijeg poligona, vožnje ratrakom, tjubinga, ali moramo biti svesni da nismo savršeni. Mislim da nam treba jedna staza za pešačenje, trotoar. Plan nam je da ovaj put do olimpijskog bara osvetlimo, koji će biti najlepša staza za šetanje, kroz najlepši deo Jahorine. Hoteli bi mogli više da ulažu u spa-centre, mislim da to nemaju svi hoteli. Jednostavno, ta dodatna ponuda postoji, prelep je provod na Jahorini, ali mislim da bi trebala i jedna hala za sport, jedna dobra teretana. To su sve detalji na koje bi ja kao direktor apelovao da se urade.

Poznato je da sarađujete s regionalnim centrima, no, ima li saradnje s centrima u BiH? Hoće li ona biti značajnija u narednim sezonama?

– Da, intenzivno sarađujemo sa svim centrima u regionu. Što se tiče saradnje sa ski-centrima u BiH, da, ona postoji. Da li treba da bude bolja? Da. Ne zavisi od nas, iskreno. Mi smo i prošle i pretprošle godine, ako se pitanje odnosi na Bjelašnicu, slali ponude i predlagali, međutim nije bilo saradnje. Ove godine smo je prvi put napravili sa novim direktorom. Mislim da je novi direktor (Kenan Magoda, op.a.) dobar momak. Ima veliku želju da unapredi poslovanje i evo, krenuli smo od toga da ove sezone važi sezonski ski pass sa Bjelašnicom. Ali, postoje tu i Vlašić i Ravna planina, ima BiH dosta ski-centara. Mislim da bismo u budućnosti trebali biti uvezani svi u jedan ski pass.

Kakva je saradnja sa sportskim klubovima iz zemlje i regije? Ima li tu prostora za napredak, kada je riječ o pripremama, za šta je ova planina izuzetno pogodna?

– Kako da ne. Evo, danas su Grci na pripremama na Jahorini. Uskoro će doći reprezentacija Kipra, dogovorili smo puno klubova iz Srbije, iz regije, ali i iz Kine. Mislim da smo najbolji u smislu odnosa cena – kvalitet u ovom delu Evrope i to ide odlično. Klubovi znaju kako mi radimo, ja sam s njima sarađivao više od 10 godina, dok sam radio u Srbiji i sada se samo pratimo.

U posljednje vrijeme učestali su i koncerti na Jahorini. Razmišljate li o nekoj vrsti festivala i hoće li dobre zabave biti i tokom ljeta?

– Obavezno. To je moranje. Ova planina mora da živi više leti nego zimi. Leti je lepša. Biće festivala, planiramo, da budemo iskreni, koncerte pored jezera. Jezero na Jahorini će leti biti centar okupljanja svih ljubitelja planine. Ovaj bife će se širiti, biće još jedna terasa koja ide skroz do jezera. Oko jezera ambijentalno uređenje u trećoj fazi podrazumeva da kad ovde pogledate, oči vam ostanu na tom jezeru, koliko će biti lepo. I sad je lepo, ali biće još lepše.

Zabraniti gradnju

Ta pešačka staza će raditi i noću, sa vrha planine kroz čitavu ravnu Jahorinu do centra. Jednostavno, radićemo na tome, a već sad pripremamo od trail trka, nekih sponzorskih trka do nekih događaja i koncerata. To je nama obaveza.

Postoji li potreba za proširenjem smještajnih kapaciteta i radite li nešto po tom pitanju? Posljednje dvije godine gotovo je nemoguće naći smještaj tokom zimskih praznika.

– Ne. Kao direktor smatram da treba zaustaviti gradnju na Jahorini. Iako Olimpijski centar još nije nadležan za to, ali mislimo da broj ležajeva koji je usvojen planskim dokumentom treba ograničiti i da treba zabraniti dalju gradnju po svakom pitanju na Jahorini. Nije poenta i vrednost planine u velikom broju ležajeva, nego je vrednost planine u sadržaju i da zaštitimo baš tu planinu. Dakle, mi imamo drugi koncept, mi želimo da se ne širi ta gradnja. Ko je dobio dozvolu – dobio je. Ima tu još velikih objekata koji će se raditi, kao što je Galens firma koja je kupila hotel Jahorina, kao Batagon koji je kupio Bistricu. Oni grade objekte od 72.000 kvadrata, to je ogromno. Imate još jedno šest hotela koji su u izgradnji i sve to kad se izgradi, biće previše za Jahorinu. Jednostavno, gradnju treba zaustaviti, a treba graditi infrastrukturu i dodatne sadržaje.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.