Kako je dečak iz romskog kampa postao Ljiljanin „lek za dušu“

Autorka: Sanja Sovrlić, Izvor: N1

„Moj suprug i ja smo dugo godina išli na vantelesne oplodnje i pokušavali da postanemo pravi biološki roditelji. Ne kažem da sada nismo, uvek se trudite da imate nešto što je vaše, vaš gen. Kada sam pronašla Šećerka (kako ga zove), to je bilo u tadašnjem vojnom remontu gde su bili smešteni Romi, raseljeni sa južne strane”, počinje priču za N1 Ljiljana Dražević.

U trenutku kada ga je pronašla, nalazio se, kako kaže, u jednom žbunu. “Videla sam da sa detetom nije nešto kako treba, baš je bio bolestan, sićušan. Mislila sam da nema više od tri godine, ali je tad imao pet. Bio je zaostao u razvoju, verovatno izgladnjen”, objasnila je.

Ubrzo nakon toga, saznali su da je napušten, odnosno da njegov biološki otac nije brinuo o njemu.

“On je bio lek za moju dušu, majčinska potreba je izbila na videlo. Ipak, nisam odmah imala hrabrosti da ga uzmem, ali sam imala veliku želju. U razgovoru sa njegovim ocem – njemu je verovatno laknulo da će neko brinuti o njegovom detetu”, objasnila je.

Navodi da je bilo teško ostvariti pravo na starateljstvo jer je dečak imao žive roditelje, ali i jer žive na Kosovu.

„Radili smo na vaspitanju i obrazovanju. Sad je on zreo momak koji je završio fakultet i sada je na master studijama. Šećerko je od milošte. U tom periodu je slabo govorio i srpski i albanski, ne samo da je bio napušten, nego i malo čak i zaostao. Bio je prepušten ulici, niko se nije njime bavio“, rekla je.

Dodala je i da kada je prvi put ušao u njihovu kuću – prvi put se susreo sa toplom vodom, kupatilom, kupanjem.

„Iz ove perspektive kažem sebi da sam bila hrabra. Bilo je teško, nisam bila shvaćena od svojih sugrađana i često sam nailzila na pitanje – šta ti je to trebalo“, kaže.

Navodi i da je njeno „srce otišlo kod njega“ i da je ljubav sve pobedila. „Niko nije uspeo da me pokoleba u mojoj borbi da pobedimo Šećerko i ja. I mi smo pobedili“, istakla je Ljiljana Dražević.

„Ponosna sam na njega što se izborio sa predrasudama, bavi se muzikom, govori engleski, slušao je i radio na sebi. Uvek sam mu govorila da Ciganin nije pogrdna reč, ali da kada se ovde kaže – misli se na pogrdno. I da ga to ne vređa. Rom kada se prevede znači čovek – da treba da bude dobar čovek i gospodin u pravom smislu te reči: kulturan, obrazovan, vaspitan, da ume da se druži sa ljudima i da bude širokouman“, navodi sagovornica N1.

Tekst je prenet sa portala N1.