Miša Lukić: Dragan Sakan, čovek iz budućnosti

Priredio: Ekrem Dupanović, Media Marketing

Sašo Pešev, partner i direktor New Moment New Ideas Company Skoplje

U januaru 2015. godine radio sam intervju sa Sašom Peševim. U tom je razgovoru kazao kako su on i Saki još 1998. godine za cilj postavili osvajanje kanskog lava. Godinama su odlazili u Kan, sjedili na stepenicama Palea, a Saki bi govorio: “Sašo, jednog dana ćemo se i mi penjati ovim stepenicama da ‘uzmemo’ Lava.” Da li sam ja s tim intervjuom nešto namaštavao, da li mi je neka nadnaravna kosmička sila nešto dojavila, ne znam. Uglavnom baš te 2015. godine New Moment je počeo krotiti kanske lavove i puniti svoju menažeriju. Te godine je osvojen Titanijumski lav, a kasnije još njih sedam.

Ovo je sjećanje Saše Peševa na svog prijatelja i partnera Dragana Sakana.

Sašo Pešev

“Nikad ne zaboravljam datum kada je otišao Saki,  čovek koji me je prepoznao i uveo u ovaj biznis, ali pre svega on je 14 godina bio moj učitelj, moj partner i prijatelj.

Ima puno stvari koje bi mogle da se kažu o Sakiju. On je bio jedinstven. Ni pre toga, a ni do kraja života smatram da neću sresti čoveka sa tolikom emotivnom inteligencijom. On je jednostavno funkcionirao na višem nivou, ne klasično, ne verbalno. Njemu je trebalo samo par sekundi da prepozna situaciju. Bio je strašan psiholog, ali pre svega je bio veliki emotivac. Imao je sve karakteristike najboljih kreativaca. Obožavao je svoj posao.  I nije ga radio zbog novca. Zato sam ga i voleo. Zato sam i ostao da radim sa njim i kada su bila teška vremena, krize i bombardovanja, ali i kada se raspadao S Team Bates Saatchi&Saatchi.
Nije voleo mediske agencije, rabate i AVB-ove. Smatrao je da to skrnavi čistotu profesije i da guši kreativnost. Nažalost, živeo je na tržištima gde je pravu ideju bilo teško naplatiti, a njegovi učenici koji su se latili medija buyinga postali su milioneri. Zato je bolje komunicirao sa kreativcima. Bio je odličan i sa strancima. Oni su prepoznavali njegov iskren pristup ka profesiji.
O kakvom čoveku i psihologu se radi, ispričaću jedan primer.
Kada sam jednog dana rešio da mi je svega dosta jer smo izgubili najvećeg klijenta zbog globalnih igara, ja više nisam mogao. Nisam mogao po treći put u samo nekoliko godina da kratim plate, otpuštam ljude i sve ono što podrazumeva situacija kada izgubite 50% svog biznisa. Nisam mu rekao zbog čega dolazim u Beograd. Seo sam u auto i celim putem razmišljao kako ću mu reći da sam umoran, da je ovaj posao pretežak,  da sam pukao na psihičkom i emotivnom planu i da sam rešio da menjam profesiju.
Kada sam ušao u njegovu zadimljenu kancelariju, pogledao me je samo pet sekundi i bilo mu je jasno zašto sam došao. Nije puno pričao. Samo je rekao “Ja i ti radimo ovo zbog toga sto volimo ovaj posao, živimo da stvaramo. Ostali rade zbog novca. Ti si dobar biznismen i pored krize u koju si zapao, ali pre svega si kreativac. Ja verujem u tebe. I da ostanemo u Skoplju sa deset  ljudi bićemo najkreativnija butik agencija. Ti si napravio najbolji tim u regionu.”
I normalno da sam odustao od svoje namere da napustim profesiju. Iskreno, nikada nisam zažalio zbog toga. I kada smo osvojili prvog lava u Kanu, a to mu je bila velika neostvarena želja, ja sam na sceni nagradu i zahvalnost posvetio Sakiju”.

Miša Lukić, osnivač i predsjednik New Startegy

Pričao mi je Bane Brkljač da je došao kod Sakana da naruči kampanju za Kosmodisk prvog radnog dana Miše Lukića u New Momentu. Kada su dogovorili kampanju, Saki je pozvao Mišu i rekao: „On će voditi cijeli projekat“. Kampanja za Kosmodisk je u tom trenutku bila od životnog značaja za Baneta. Rekao je, otprilike: „Nemoj Saki molim te, daj mi nekog iskusnijeg“. A on mu je odgovorio: „Ili Miša, ili niko.“ Pokazalo se to odličnim izborom. Kampanja za Kosmidisk je postigla fantastičan uspjeh, a ni Banetov u kasnijoj karijeri nije bio ništa manji.

Tako je počela karijera Miše Lukića koju je završio na poziciji direktora Publicis One na 35 tržišta prije nego je osnovao New Staretgy i ponovo krenuo u osvajanje svjetskog tržišta.

Naredno poglavlje sjećanja na Sakija piše Miša Lukić.

„Prošlo je deset godina bez Dragana Sakana, a svakog trenutka imam osećaj da ću ga videti ili pročitati novi intervju sa njim. Čudan osećaj, a ja ga objašnjavam time što je Sakan uvek živeo u budućnosti, tako da ga tamo čovek i očekuje. Sve njegove vizije, ideje, stvaralaštvo su bile daleko ispred vremena u kojem je živeo. 

To je kao kad pričate o velikim genijima kao što su Tesla, Ajnštajn, Stiv Džobs… Tuga i nostalgija nisu prve emocije kad ih pomenete, iako više nisu među nama, već baš naprotiv radost. Radost i uzbuđenje koje osetite kada pomislite na lepšu budućnost i sve nove stvari koje nas očekuju.

Svedoci smo da u životu neki ljudi samo prolaze, neki ljudi nažalost odlaze, a neki ljudi nam na sreću uvek dolaze i to baš iz pravca gde mi idemo. To su ljudi iz budućnosti. Njihov rad i ideje nikad neće postati deo prošlosti, jer nas i dan danas inspirišu i vode u budućnost. 

To je Dragan Sakan, čovek iz budućnosti!“ 

Marko Maršičević, New Moment

Marko Maršičević je deset godina bio uz Sakija. Bila je to zadnja decenija Sakijevog života u kojoj je uz Markovu asistenciju napravio velike stvari. Iz tog perioda Markova sjećanja su vrlo značajna.

„Deset je godina od Sakijeve smrti. Čudno je to kako neki ljudi deluju tako prisutno i kada ih nema. Tako je i sa Sakijem.

Bio sam mu jedan od najbližih saradnik u njegovoj poslednjoj fazi od 2001 do 2010 godine. U fazi kada je nastajalo njegovo testamentno delo – New Moment, danas jedna od vodećih regionalnih agencija.

Taj život je bio magičan i nestvaran.

Sa Sakijem je posao delovao kao zezanje, ali je ispod tog utiska bio vrlo mukotrpan i ozbiljan rad. Work hard – Play hard. To je bio samo jedan od njegovih životnih postulata. Radio je tačno onako kako je i živeo.

Dream pleace for dream creators

 Ideas Campus bi ove godine napunio 20 godina.

Saki je sa Nastjom Mulej i Milicom Katić 2000. godine, započeo prvi eklektični dogadjaj novog doba na prostoru bivše YU. Posle se u regionu razvio veliki broj festivala, konferencija i dogadjaja ali ovaj je bio prvi. Butik festival kreativnosti, pet dana u jadranskom raju Piranu sa najvećim svetskim i regionalnim imenima iz sveta muzike, teatra, advertajzinga, filma … Saki je u region dovodio ljude kao što su Žak Seguela, Edvard De Bono, Majkl Najman, Donald Gan, Endru Rolins, Bob Garfild … Ričard Brenson je poželeo sreću na Campusu 2003 ali nije mogao da dođe, pošto je išao u Amazon sa porodicom na odmor. Ser Martin Sorel je pozdravio sve učesnike festivala 2010. Džo Pitka mu je rekao u Kanu na festivalu da dolazi u Piran i uopšte se više nije javio do trenutka dok nije sleteo svojim privatnim avionom u Veneciju.

Dogovor je dogovor. Tako je i Saki funkcionisao i živeo.

Nestvarno vreme i dalje je živo upisano u sećanja.

Naš prvi (2001) i poslednji (2010) razgovor se ticao Ideas Campusa. Prvi, kada me je pozvao da budem deo tima, i poslednji kada mi je rekao da smo posle 10 godina uspeli da dogovorimo da Ideas Campus bude svake godine organizovan za WPP, najveću svetsku komunikacijsku kompaniju. Rekao je samo: „Markoni uspeli smo, od sledeće godine imamo sve“. Ja sam otišao na more, a on je umro 3. oktobra 2010 godine.

Per aspera ad astra

Da dodam još nešto za New Moment.

Kada je sve propalo i kada je Saki krenuo ispočetka, sedeli su on, Tetka i Deda na šanku u Hilandarskoj 14 i pušili cigare.

Saki je razmišljao da otpusti noćnog čuvara, pošto para nije bilo. To se dešavalo svega nekoliko godina posle legendarne, prve pobede neke domaće agencije u Portorožu na Golden Drum festivalu, kada je sa celim svojim Drim timom, Saatchi & Saatchi Balkans, izabran za agenciju godine.

Ubrzo posle te pobede sve se bukvalno srušilo i raspalo. Saki je krenuo iz početka. Novi početak, novi tim, novi ljudi. Sam je selektovao čitavu novu generaciju. Imao je posebnu školu za sve nove ljude u agenciji.

Sve što je radio u životu je radio temeljno. Saki je bio stara škola. Takva metodičnost je nestala na našim prostorima i živi samo kroz ljude koji su takvu školu prošli. Oni su danas, baš kao i prethodne generacije iz Hilandarske 14, vodeći ljudi u komunikaciji na prostoru čitave bivše YU.

Imao je dva sna koja je sanjao, a nije doživeo.

Prvi san je bio Kanski lav. Generacija koju sam spomenuo, predvođena njegovim sinovima Žarkom i Lazarom, osvojila je ne jednog, već osam lavova na najvažnijem svetskom advertajzing festivalu.

Drugi san je bio nova zgrada u Hilandarskoj 14, koju je ta ista generacija počela da gradi danas poprima već jasne oblike.

Značaj Dragana Sakana za našu sredinu je nemerljiv. Njegova dostignuća su svetska. Njegovo mesto u istoriji našeg društva je još uvek neadekvatno. Jedino mu je voljeni Piran sagradio spomenik i još ga za života proglasio počasnim građaninom.

Imao sam jedinstvenu privilegiju da za mentora imam takvog extraordinary čoveka, kakav je bio Saki.“