Ukinut PDV na doniranu hranu, ali ne u Srbiji

Piše: Mihailo Gajić, Glavni urednik Talasa

Izmene Zakona o PDV-u treba da se efekturiraju u naredna dva meseca izmenama podzakonskih propisa. Ovime se Bosna i Hercegovina pridružila velikoj većini evropskih zemalja koje ne oporezuju PDV-om donacije u hrani; nažalost Srbija nije među njima.

PDV na dobročinstvo

Postojeći poreski propisi nalažu da kada donirate nešto, bilo kao fizičko ili pravno lice, vi na tu robu ili uslugu morate da obračunate i platite porez na dodatu vrednost. Ovo efektivno znači da plaćamo porez na dobročinstvo.

U praksi, ovo donacije čini skupljim. Prilikom doniranja kao preduzeće snosite troškove proizvoda koji ste kupili ali onda morate još da na to platite i porez kao da ste taj proizvod i prodali umesto poklonili. Zbog toga je manje preduzeća spremno da se uključi u filantropiju i doniranje.

Iako veliki broj preduzeća u Srbiji donira, kako u svojim proizvodima tako i u novcu, i njima u praksi više odgovara doniranje proizvoda. Za to postoji nekoliko razloga. Likvidnost privrede je prilično niska, zbog sporih sudskih postupaka.

Tako da je lakše tolerisati kasnu naplatu potraživanja nego to uraditi preko suda. Potom sistem odloženih plaćanja građana prevaljuje se na najslabiju kariku u lancu (a to su mali proizvođači), ali i zato što se PDV naplaćuje prilikom izdavanja fakture, a ne prilikom naplate.

Ovo preduzeća stavlja u nezgodan položaj jer ne samo da čekaju na naplatu, nego moraju unapred da plate i porez, što im smanjuje likvidnost i otežava da plaćaju svoje obaveze. Kada doniraju svoju robu, oni mnogo lakše upravljaju tim procesom, jer to mogu da urade kada imaju višak zaliha, i to nema posledica na njihovu likvidnost.

Velike potrebe

Zbog toga bi ukidanje obaveze plaćanja PDV-a na doniranu robu povećalo interesovanje preduzeća da doniraju. Ovo je posebno važno u slučaju doniranja hrane. U Srbiji živi veliki broj ljudi koji ne mogu da priušte adekvatnu ishranu, a među njima posebno su pogođena deca. Prema poslednjim podacima iz 2021. u Srbiji živi oko 415,000 ljudi u apsolutnom siromaštvu (6,2% stanovništva).

Postoji velika potreba za pomoći u ishrani, što realizuju narodne kuhinje. Ipak, one ne samo da ne postoje u svakoj opštini, već je i njihovo finansiranje neuredno i nedovoljno, pa veliki broj onih koji se kvalifikuju za ishranu u njima na kraju ne dočekaju besplatan obrok. Ovde pomažu brojne privatne filantropske inicijative, od Srpske pravoslavne crkve do brojnih nevladinih organizacija, kao što je Banka hrane.

Ove potrebe su još povećane u prethodne dve godine imajući u vidu visok rast cena hrane (oko 25%) koji je skoro dvostruko viši od zvanične stope inflacije.

Kako je kod drugih

Srbija ima ista pravila o naplati PDV-a na doniranu robu kao i Evropska unija. Ipak, EU je stvorila mogućnost da zemlje članice oporezivanje donirane hrane oslobode PDV-a. Ovo je bazirano na mišljenju Evopskog Parlamenta, koji je zauzeo stav da se hrana najčešće donira pred istek roka trajanja, i da kao takva praktično nema vrednost, pa se PDV na nju i ne može naplatiti.

Zbog toga je najveći broj evropskih zemalja u svoja pravila oslobođanje plaćanja PDV-a na doniranu hranu. Dok 19 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu, ova obaveza ostala je u njih 9. To su Španija, Austrija, Rumunija, Letonija, Kipar, Luksemburg, Švedska i Finska.

Ove zemlje zato imaju druge poreske propise kojima se podstiču donacije time što se vrednost donacija oduzima od poreske osnovice za plaćanje poreza na dobit. U Rumuniji je ovo slučaj sa 100% rashoda za donacije, u Letoniji 75%, a u Španiji 35%.

Zemlje bez PDV-a na donacije u hrani često imaju neka druga ograničenja da bi sprečila zloupotrebe. To može biti obaveza da se hrana donira isključivo licenciranim organizacijama koje su aktivne kao Banke hrane, ili da ukupna suma vrednosti donirane hrane ne prelazi postavljeni limit (u Hrvatskoj 2% godišnjih prihoda, u Bugarskoj 0,5%).

Jeftinije je baciti, nego pokloniti

Zbog toga dolazimo u paradoksalnu situaciju u kojoj je preduzećima jeftinije da hranu bace umesto da je poklone. Kako se PDV ne plaća na hranu kada joj istekne rok trajanja, ali se plaća ako se pokloni, ovo je prirodna posledica takvog rešenja.

Ovo je posebno upadljivo kada se hrana povlači sa rafova u prodavnicama jer je proizvođač promenio amabalažu. Tada proizvod više nije za prodaju, ali se proizvođaču više isplati da sačeka da ovoj hrani istekne rok trajanja i da je baci nego da je pokloni narodnoj kuhinji.

Oznake hrane

Prvo, treba da ukinemo obavezu plaćanja PDV-a na doniranu hranu. Ako je neophodno uspostaviti neka pravila da bi se sprečile zloupotrebe, možemo da prepišemo dodatna pravila od zemalja iz okruženja, kao što su Hrvatska, Slovenija ili Bugarska.

Na primer, preduzeća bi bila oslobođena plaćanja PDV-a samo na iznos donacija do 2% njihovih poslovnih prihoda, i mogla bi da doniraju hranu samo registrovanim organizacijama. Podrazumevano je da bi ovo bili Banka hrane ili Crveni krst, ali postoji I veliki broj malih lokalnih organizacija koja se bave ovim aktivnostima u svojim zajednicama.

Drugo, treba promeniti sistem oznaka hrane, tako što bi se dozvolilo doniranje hrane sa oznakom ‘’najbolje upotrebiti do’’. U ovom trenutku postoje dve vrste oznaka hrane: ‘’upotrebiti do’’ i ‘’najbolje upotrebiti do’’. Prva označava da hrana nakon nekog datuma postaje mikrobiološki i hemijski neispravna (kolokvijalno rečeno, pokvarena) te da više nije za upotrebu i ova hrana se ne može donirati. Pomislite na jaja, meso ili mlečne proizode koji dugo stoje.

‘’Najbolje upotrebiti do’’ znači da hrana do datog datuma zadržava svojstva i kvalitete navedene u deklaraciji, iako je i nakon tog datuma mikrobiološki i hemijski ispravna pa je i dalje pogodna za ljudsku upotrebu.

Na primer, promeni se boja ili ukus proizvoda – pomislite na mlečnu čokoladu koja je pobelela od dugog stajanja. Kod nas za sada nije dozvoljeno doniranje hrane ukoliko joj je istekao rok trajanja – ali zbog različite politike vezane za obeležavanje proizvoda onemogućavaju doniranje hrane u praksi.

Šta ako ovo uradimo?

Pošto se i Bosna pridružila klubu zemalja koja je ukinula plaćanje PDV-a na doniranu hranu, kao prva od zemalja regiona (ne računajući Hrvatsku i Bugarsku koje su u EU) postavlja se pitanje šta mi da radimo.

Koalicija za dobročinstvo, koja okuplja nekoliko nevladinih organizacija (Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Smart Kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje) koje se zalažu za promociju prakse doniranja izradila je analizu o mogućim poeldicama ovakve odluke.

Prema tim podacima, ukidanje obaveze plaćanja PDV-a na doniranu hranu dovelo bi do povećanja donacija u hrani za najmanje 30%, ili za oko 160 miliona dinara. Ovo je ekvivalentno broju od 1,2 miliona obroka u narodnim kuhinjama.