Rebrendiranje Srbije kroz inovacije – putokaz i lekcije iz Izraela

Piše: Vuk Velebit

Inovacije i tehnologije postaju naš prepoznatljiv trademark u ovom delu Evrope, dok se Beograd uspešno pozicionirao kao regionalni hab za razvijanje startapa. Prema izveštaju Startup Genome na čijoj listi se nalazi oko 300 ekosistema globalno, Srbija se sa svojih nekoliko stotina startapa našla na ovoj listi i prepoznata je kao najbrže rastući ekosistem u fazi aktivacije kao i u pristupačnosti talenta. 

To je veliki uspeh za zajednicu koja se aktivnije razvija poslednjih desetak godina, ali je u budućnosti neophodno ubrzanje razvoja ekosistema i njegovog globalnog povezivanja i pozicioniranja. Kako srpsko tržište nije dovoljno veliko da bi se na njemu prodavao lokalno razvijen proizvod, najveći broj startapa je orjentisan na tržište SAD, EU i država regiona.

Srpski IT sektor sa svojim kompanijama izvozi usluge vredne preko 1,7 milijardi evra beležeći godišnji rast od 30%. Neki bi rekli da je to veliki učinak s obzirom na okolnosti i mladost domaće IT industrije, dok je prostor i potencijal za napredak ogroman. 

Razvoj i jačanje startap zajednice treba da se postavi kao najveći nacionalni interes i u skladu sa tim donositi sve odluke koje će dovesti do globalnog pozicioniranja Srbije kao zemlje inovacija i novih tehnologija. 

Izraelska priča o uspehu i šta možemo da naučimo

Domaći razvoj IT industrije i njeni potencijali podsetili su me na izraelsku priču o uspehu i stvaranju modernog Izraela kakvog danas poznajemo. Jevreji kada su stigli na zemlju gde danas žive nisu imali ništa, ni plodnu zemlju ni naftu, ali su te nedostatke pretočili u svoju misiju za uspehom. Nezahvalno je u tom smislu praviti poređenja između Izraela i Srbije, ali postoje lekcije koje možemo preuzeti od Izraelaca koji su svoju državu stvorili ni iz čega.

To što nisu imali ništa podstaklo ih je da stvore nešto. U nedostatku prirodnih resursa bili su upućeni na razvoj i upotrebu znanja i kreativnosti. Izraelci su na vreme shvatili da je znanje najmoćnije sredstvo za oblikovanje sadašnjosti i budućnosti pa su znanju davali mnogo više na značaju nego mišićima. Naši inženjeri koji su u velikom broju napustili Srbiju tokom devedesetih godina ostvarili su velike karijere u Americi i Kanadi zahvaljujući svom znanju i odluci da krenu napred koja je više bila nužnost a ne izbor. U tome vidim sličnost, doduše u suprotnom smeru, sa Jevrejima koji su u Izrael dolazili i išli napred iz nužnosti, a ne iz izbora. 

Naš moto treba da bude – Da biste uspeli nije potrebno da odete iz Srbije 

Razvojem IT industrije u Srbiji tokom poslednjih deset godina po prvi put smo mogli da čujemo priče o uspehu bez potrebe da se ode van Srbije kako bi se uspelo. Zato je danas možda trenutak da naši uspešni ljudi iz inostranstva počnu da razvijaju svoje ideje ili ulažu u ideje naših ljudi u Srbiji koji imaju veliku šansu da postanu globalno prepoznati na polju tehnologija i inovacija.

Snalažljivost i srpski inat se često koriste kao objašnjenje za uspeh naših ljudi napolju, ali možda je bolje govoriti o samouverenosti i odvažnosti da se postigne uspeh. To nam treba i u Srbiji. Talenta imamo, ali treba da poradimo na dodatnom učvršćivanju preduzetničke kulture koja nije ni imala kada da se razvija zbog perioda socijalizma i njegovog nasleđa. Upornost i spremnost preuzimanja rizika jesu karike koje treba učvrstiti i ohrabriti ljude da ulaze u poduhvate koji mogu da donesu mnogo i njima i zajednici.

Srpski IT je najzdraviji proizvod koji danas imamo i koji se razvio pre svega zahvaljujući inženjerima koji su počeli da rade kao podizvođači velikih kompanija gde su se uspostavile dobre poslovne veze, a onda su i neke poznate kompanije počele da otvaraju svoja predstavništva u Srbiji da bi sve to rezultiralo i stvaranjem digitalnih proizvoda u Srbiji koji se prodaje na stranim tržištima. Možda je i jedan od ključnih razloga za uspeh domaćeg IT-ja što nije imao veze sa Srbijom i domaćim tržištem. 

Ipak, država je vremenom prepoznala značaj ove grane industrije i postala saveznik domaće zajednice u jačanju kapaciteta, privlačenju investicija i fondova koji bi ulagali u domaće startape. Izrael je na početku razvoje svoje tech industrije prepoznao glavne potrebe koje su uključivale spremnost ljudi (preduzetnika) da svoje ideje pretoče u startape i preuzmu rizik, zatim da se obezbede finansijeri za razvijanje ideja, ali i da se radi na privlačenju multinacionalnih tehnoloških kompanija od kojih bi se dodatno preuzimao know-how koji bi u budućnosti doprineo jačanju domaće IT scene.

To su negde i glavne potrebe domaće scene u Srbiji koja i dalje radi na jačanju svojih kapaciteta, povećanju broja ljudi koji su spremni da se upuste u izgradnju startapa i da napuste svoje sigurne poslove, a onda i da dobiju finansijsku podršku za početni rad na idejama. 

Amerika kao naš glavni partner u globalnom pozicioniranju

Za potrebe jačanja startap ekosistema u Izraelu su uspostavljene firme za finansiranje poduhvata čiji cilj nije bio samo finansiranje startapa već i davanje smernica kako se vodi kompanija, kako se razvija i kako se izlazi na globalno tržište sa proizvodom. U razgovoru sa domaćom zajednicom u Srbiji jedan od glavnih izazovi sa kojim se suočava jeste nedostatak upravo biznis znanja pa bi ovaj model mentorstva doprineo kvalitetu razvoja startapa i mogućnosti da pređu iz početne u fazu globalizacije. U Srbiji postoji ogroman talenat sa prvom klasom inženjera, ali nedostaje non-tech znanja u techu što bi moglo da se reši kroz nekoliko modela, a ovo je jedan od tih. 

Pri izlasku na globalno tržište uvek je dobro da postoji partner koji poznaje to tržište, kako dišu klijenti, koje su potrebe i ciljna grupa proizvoda. S obzirom da naši startapi uglavnom izlaze na američko tržište, a neki od njih su prodati velikim američkim kompanijama, dok najveći broj naših inženjera radi za američke kompanije, logično je da glavni partner Srbije u razvijanju ekosistema budu Sjedinjene Američke Države.

Izrael sa svojih osam miliona ljudi danas broj preko šest hiljada startapa što ukazuje na potencijal za razvoj domaćeg ekosistema u Srbiji. Ipak, neophodno je da se još više promeni legislativa u korist ekosistema, da se ojačaju kapaciteti i znanje, da se izvrše reforme u obrazovanju koje će ojačati preduzetničku kulturu. To sve zajedno bi trebalo da doprinese povećanju broja i kvaliteta srpskih startapa, a neophodno je i partnerstvo sa liderima startap sveta.

Kao što je Izrael imao fondaciju za industrijsko istraživanje i razvoj dve nacije što je bio zajednički fond SAD i Izraela preko koga su izraelske kompanije tražile američke partnere za izlazaka na američko tržište, tako su i  zajednički ulagali u inovacije, marketing i prodaju. To bi mogla da bude još jedna razvojna šansa za jačanje domaće IT zajednice kroz jačanje srpsko-američkih odnosa. Srbija, danas, ima veliku priliku da se rebrendira i ojača svoju poziciju u svetu kroz predstavljanje sebe kao zemlje inovacija. 

Inovacije ne gledam samo kao sredstvo za rešavanje problema već kao inspirativni princip koji zahteva sopstveni način razmišljanja. – Šimon Peres, bivši premijer i predsednik Izraela.