Kompanije preuzimaju liderstvo u borbi protiv klimatskih promena

Piše: Marta Vasić

Greta Tunberg, sedamanestogodišnjakinja iz Švedske, pokrenula je veliki broj marševa i protesta širom sveta sa zahtevom da se političari razvijenih zemalja ozbiljno uhvate u koštac sa problemom klimatskih promena. Većina učesnika ovih marševa su mladi, što govori da će ova tema biti od velikog značaja i u budućnosti. Nisu samo mladi ti koji žele da se ozbiljnije pozabavimo klimatskim promenama i različitim vidovima zagađenja – radnici velikih kompanija, poput američkog giganta Amazona, sve češće organizuju proteste i zahtevaju da se njihovi poslodavci posvete rešavanju ovih problema.

Kada govorimo o budućnosti planete, često čujemo da je kapitalizam naizgled nespojiv sa borbom protiv klimatskih promena. Pohlepa i bezobzirnost kompanija je navodno upravo ono što im onemogućava da budu lideri u borbi protiv klimatskih promena, ali brojni primeri pokazuju da je ovo daleko do istine. Bez državnog uplitanja i regulacija, kompanije širom sveta preduzimaju brojne mere u oblasti održivog razvoja i borbe protiv klimatskih promena, a prema svemu sudeći ovo je trend koji će se nastaviti i u budućnosti.

Ekologija i biznis – (ne)običan spoj?

Borba protiv klimatskih promena i zagađenja planete uključuje najrazličitije metode i sredstva. Ono što je najčešće prvi korak jeste da kompanija analizira emisije gasova sa efektom staklene bašte za koje je odgovorna, sa posebnom pažnjom na ugljen-dioksid. Na taj način kompanije mogu videti koje njihove aktivnosti najviše doprinose zagađenju, nakon čega se planiraju buduće akcije. Smanjenje potrošnje energije, veća energetska efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje otpada i optimizacija prevoza radnika samo su neke od mera koje kompanije sve više preduzimaju kako bi doprinele rešavanju problema klimatskih promena.

Sve više kompanija otvoreno i transparentno objavljuje svoje emisije ugljen-dioksida i analize energetske efikasnosti. Grupa velikih finansijskih institucija je tokom prošlog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu najavila da će smanjiti investicije u projekte koji imaju visoku emisiju ugljen-dioksida, navodi Njujork Tajms. Preko 140 najvećih svetskih kompanija je takođe na forumu u Davosu donelo odluku da će u svom poslovanju pratiti set zajedničkih standarda i smernica gde će veliku ulogu imati klimatska odgovornost i ekološka održivost.

Kompanija BlackRock, najveća svetska korporacija u oblasti investicionog menadžmenta, odlučila je da stavi klimatske promene u centar svoje investicione strategije i da postepeno smanjuje svoje emisije ugljen-dioskida. Lari Fink, izvršni direktor i osnivač ove kompanije, u godišnjem pismu investitorima naveo je da se nalazimo na pragu “fundamentalne promene finansija”, a da rizik klimatskih promena utiče na to da investitori preispituju ključne pretpostavke investiranja. Naftna kompanija Royal Dutch Shell takođe se pod pritiskom investitora i javnosti obavezala da će do 2050. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 50%, a plate direktora u različitim sektorima vezane su za ispunjenje ovog cilja. Poznata švedska kompanija Ikea uložiće preko 200 miliona evra kako bi postala “klimatski pozitivan biznis”, što uključuje veću energetsku efikasnost i ulaganje u pošumljavanje. Još jedna od kompanija koja je najavila ambiciozne planove za smanjenje emisija ugljen-dioksida je i Microsoft, a analize pokazuju da, od 500 najprofitabilnijih svetskih kompanija, oko 23% ima ambiciozne i konkretne planove u oblasti klimatskih promena i smanjenja zagađenja atmosfere. Veliki broj milionera širom sveta takođe samoinicijativno preuzima ulogu u rešavanju problema klimatskih promena – Džef Bezos, osnivač Amazona, nedavno je objavio da će u ove svrhe donirati preko 10 milijardi dolara.

Organizacija CDP svake godine rangira kompanije prema njihovoj posvećenosti klimatskim promenama. Neke od kompanija koje su nedavno dobile najvišu ocenu A su H&M, Sainsbury’s i Lego. Modna kompanija H&M je najavila da radi na tome da do 2030. godine koristi isključivo reciklirane i održive materijale, a ova kompanija je takođe u nekoliko zemalja počela da nudi usluge iznajmljivanja odeće umesto kupovanja novih odevnih komada. Lego, kompanija poznata po igračkama za decu, počela je da proizvodi čuvene Lego kockice od održivih i recikliranih materijala, dok je britanski lanac prodavnica Sainsbury’s najavio da će prepoloviti upotrebu plastike u svojim radnjama.

Pored tradicionalnih kompanija koje pokušavaju da modernizuju svoj način poslovanja kako bi bio kompatibilan sa problemom klimatskih promena, sve je više kompanija koje kao deo svog brenda u prvi plan stavljaju odgovornost za zaštitu životne sredine. Patagonia, američka kompanija koja dizajnira sportsku odeću i obuću, već 40 godina poznata je po aktivizmu u oblasti očuvanja životne sredine – 1% godišnjeg profita ove kompanije izdvaja se direktno za različite ekološke ciljeve, a Patagonia takođe aktivno povezuje i organizuje aktivističke grupe. Kada je predsednik Tramp pre nekoliko godina smanjio porez na dobit, Patagonia je najavila da će sva sredstva koja su na ovaj način ušteđena donirati nevladinim organizacijama koje se bore protiv klimatskih promena.

Zašto kompanije sve više brinu o klimatskim promenama?

Uprkos žalopojkama da je u prirodi kapitalizma da doprinosi konzumerizmu i zagađenju planete, svedoci smo toga da sve veći broj kompanija odlučuje da u svoje principe poslovanja uvrsti brigu o životnoj sredini. Iako je ovo na prvi pogled iznenađujuće, postoje očigledni razlozi za promenu.

Prvenstveno, klimatske promene prete da ugroze profite i ustaljeni način poslovanja velikog broja kompanija. Sve češći požari, podizanje nivoa mora u raznim delovima sveta i drastične promene u temperaturi motivišu kompanije da traže rešenje u održivim izvorima energije i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Takođe, usled razvoja tehnologije, inovacije poput solarnih panela postale su jeftinije i pristupačnije velikom broju kompanija.

Pored finansijskog podsticaja, velike kompanije suočavaju se i sa sve većim pritiskom od strane potrošača. Mlađe generacije sve više brinu o klimatskim promenama i budućnosti planete, a ukoliko žele da privuku mlađe kupce i korisnike, kompanije moraju da pokažu da kupovinom njihovog proizvoda ili usluge pomažu ili makar aktivno ne štete životnoj sredini. Prema istraživanju iz 2017. godine, 63% ispitanika u SAD bi želelo da kompanije utiču na promene u društvu i životnoj okolini, a 87% ispitanika bi, ukoliko je moguće, kupovalo proizvode samo onih kompanija koje se javno zalažu za rešenje problema do kojih je i njima stalo. Tu je takođe i pritisak od samih zaposlenih, koji sve više vide radno mesto kao deo svog identiteta i usled toga zahtevaju da se menadžment kompanije jasno odredi po pitanju klimatskih promena.

Vreme će pokazati koliko će dobrovoljni napori kompanija uticati na klimatske promene i životnu sredinu, ali za sada možemo jednoglasno odbaciti tezu da će samo uz intervenciju države kompanije odlučiti da se ponašaju odgovorno i uvide značaj borbe protiv globalnih izazova kao što su klimatske promene.