Infrastrukturni plan EU za Zapadni Balkan – šta je planirano za Srbiju?

Piše: Mihailo Gajić

Ovo je prisutno i u predizbornoj kampanji SNS-a što slikovito prikazuje i jedan od centralnih slogana kampanje – dela govore. Razlog ovakvog političkog fokusa jeste činjenica da je loša infrastruktura jedan od ključnih razvojnih problema Srbije dugi niz godina.

Srbija će za unapređenje infrastrukture u narednoj deceniji raspolagati sa 885 miliona evra. Jedna trećina ove vrednosti jesu bespovratna sredstva EU (300 miliona), nešto više od polovine iznose krediti međunarodnih finansijskih institucija (preko 450 miliona) dok će se preostali deo finansirati direktno iz republičkog budžeta.

Jednu od ključnih uloga na ovom polju ima WBIF što je skraćenica za Western Balkan Investment Framework – finansijska platforma pokrenuta od strane Evropske unije 2009. za finansiranje projekata na teritoriji Zapadnog Balkana.

Koji su projekti trenutno najznačajniji kako za Srbiju, tako i za EU? Zašto je Srbija dobila najveći broj grantova i koliko su ovi grantovi značajni?

Šta je tačno WBIF i koje su ključne oblasti interesovanja?

Glavni cilj EU jeste da se ovakvom platformom ubrza ekonomski rast i razvoj zemalja u ovom regionu, da se poveća povezanost i saradnja među zemljama regiona kako bi se time smanjile političke tenzije i mogućnost izbijanja novih sukoba u regionu.

Ova teza počiva na standardnom uverenju u liberalni mir koje je još u XIX veku izrekao francuski novinar i ekonomista, Frederik Bastija, da ’’ako roba ne prelazi granice, prelaziće ih vojska’’. Veća ekonomska saradnja i povezanost znači i veće ekonomske gubitke lokalnim akterima ako bude došlo do ovakvog scenarija, pa će više stejkholdera biti zainteresovano za mir nego za rat. Ili barem tako kaže teorija.

Preko WBIF-ove platforme se dodeljuju grantovi – bespovratna sredstva – za odabrane projekte koje EU smatra posebno važnim. Po pravilu, ova bespovratna sredstva čine samo deo, i to manji, ukupnih troškova nekog projekta: ostatak finansiraju same države u kojima se infrastruktura gradi, a za to obično EU obezbeđuje i kreditna sredstva preko svojih evropskih banaka kao što su EBRD ili EIB, sa kamatama koje su niže od tržišnih.

Od osnivanja ove inicijative 2009. pa do kraja 2021. godine, u regionu je finansirano ukupno 212 projekata, čija vrednost je procenjena na 23,1 milijardu evra (prosečna vrednost nešto preko 100 miliona evra po projektu). Od ove sume, bespovratna sredstva iznose 1,4 milijardi eva (ili 6% ukupne sume), a povoljni zajmovi još 6,5 milijardi (još 28% ukupnih sredstava). Dakle, i sa ovim sredstvima, jasno je da države iz regiona snose lavovski deo troškova (94%), naročito imajući u vidu da su u zadnjih nekoliko godina kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu dosta niske pa se praktično istopila premija koja je ranije postojala između kredita međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih kredita.

Nedavno je u Briselu predstavljen novi Ekonomski i Investicioni plan (EIP) za Zapadni Balkan koji će tokom naredne decenije da se koristi za finansiranje prioritetnih projekata u ovom regionu po sličnom principu kao i dosadašnji preko WBIF-a. Glavne oblasti interesovanja su:

-održivi saobraćaj
-čista energija
-životna sredina i klima
-digitalna budućnost
-ljudski kapital

Pored toga, izdvojena su sredstva podrške privatnom sektoru za izdavanje garancija za kredite za investicije. Ove garancije smanjiće rizik vraćanja kredita, što znači da će i kamate na takve kredite biti niže, i da će banke biti spremnije da učestvuju u finansiranju takvih projekata. Najavljene procene kažu da će preko ovih garantnih šema biti obezbeđeno investiranje u visini od 20 milijardi evra, tokom naredne decenije.

Sedam ključnih projekata u Srbiji: od Univerzitetske dečije klinike do pametnih brojila

Rukovodstvo WBIF-a je predstavilo 21 ključni projekat u regionu koje će finansirati. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi 3,2 milijarde evra, od čega će 1,1 milijardu iznositi bespovratna sredstva donatora, a ostatak finansiranje samih država. Najveća pažnja data je saobraćaju, sa ciljem da se poveća povezanost unutar regiona i sa EU, sa 12 projekata vrednih 2,7 milijardi evra.

Prvi projekat predstavlja vađenje potopljenih brodova iz Dunava, blizu luke Prahovo u Đerdapu. Ovo su ostaci nemačke rečne flote iz Drugog svetskog rata koja je tu potopljena da bi sprečila korišćenje Dunava za kretanje trupa SSSR-a sa Balkana. Projekat je procenjen na 29,1 milion evra, od čega je 15,9 miliona čini grant EU, a 13,2 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB). Vađenjem ove dvadeset jedne olupine napokon bi se raščistilo zagušenje rečnog saobraćaja u dužini od pet kilometara.

Drugi projekat predstavlja rekonstrukciju pruge na Koridoru X, između Stalaća i Đunisa, u dužini od 17,7 km. Vrednost projekta procenjena je na 275,9 miliona evra, od čega 80,2 čine bespovratna sredstva EU, uz već prethodno izdvojenih 1,2 miliona, kredit EIB u iznosu od 122,1 miliona, dok iz našeg budžeta treba da se doda još 72,4 miliona evra.

Treći projekat je isto vezan za prugu: podrazumeva izgradnju železničke obilaznice oko Niša na novoj pruzi Niš – Dimitrovgrad, u dužini od 22 km. Vrednost projekta je 275,8 miliona evra, od čega grant iznosi 34,4 miliona, prethodni grantovi EU 78,3 miliona, 134 miliona kredit EIB a 29,1 sredstva iz državnog budžeta.

Četvrti projekat odnosi se na izgradnju Transbalkanskog energetskog koridora za daljinski prenos električne energije između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, i podrazumeva izgradnju 84 km dalekovoda između Bajine Bašte i granice sa ovim zemljama. Ukupna vrednost projekta je 40,8 miliona evra, od čega grant WBIF iznosi osam miliona, prethodna sredstva EU 2,1 miliona, a kredit nemačke razvojne banke KfW 27,8 miliona. iz budžeta je za ove namene izdvojeno 2,4 miliona.

Peti projekat je vođenje sistema za daljinsko očitavanje struje, u iznosu od 40,1 milion evra. Ova sredstva će se iskoristiti za uvođenje pametnih brojila u Čačku, Kraljevu i Nišu koja će se daljinski očitavati. Projekat je procenjen na 40,1 milion evra od čega grant EU čini 7,8 miliona, a kredit EBRD 32,2 miliona dok iz budžeta nisu izdvojena sredstva za ove namere.

Šesti projekat je izgradnja širokopojasne Internet konekcije između 1,600 škola i javnih institucija koje se nalaze u zonama koje nemaju pristup toj mreži i nalaze se u ruralnim sredinama. Ova inicijativa treba da dovede brzi Internet u one sredine gde ga sada nema, i da tako smanji jaz između gradova i sela u digitalnoj pismenosti i mogućnostima i omogući povezivanje u modernu ekonomiju delova zemlje koji su do sada iz nje bili isključeni. Sredstva za ovaj projekat su procenjena na 106,5 miliona evra, od čega 33 miliona čini EU grant, 70 miliona kredit EBRD, a 3,5 miliona dolazi iz državnog budžeta.

Sedmi projekat je izgradnja i opremanje nove zgrade Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj. Projekat je vredan 116,5 miliona evra od čega 35 miliona iznosi grant EU, 54 miliona kredit Banke Saveta Evrope, dok 27,2 miliona dolazi iz državnog budžeta.

Trećina ključnih projekata za 2022. nalazi se u Srbiji (7/21) što i nije puno začuđujuće jer je Srbija i po teritoriji i po broju stanovnika najznačajnija zemlja Zapadnog Balkana. Ali je zanimljivo da su jedini projekti iz oblasti ljudskog kapitala i digitalne infrastrukture upravo u Srbiji. Kao i 2/5 projekata iz oblasti energetike, sa 2/3 ukupnih sredstava namenjenih ovom delu portfolija.

Kada se sve sabere i oduzme, ukupna vrednost svih projekata koji će se finansirati u Srbiji preko ovog programa EU iznosi 885 miliona evra. Od toga, jednu trećinu čine bespovratna sredstva EU (gotovo 300 miliona), dok država direktno ulaže 15% (135 miliona) iz budžeta.

Na to treba dodati i kredite međunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, Banke Saveta Evrope) u iznosu malo preko polovine ukupne sume (preko 450 miliona evra). Takođe je važno napomenuti da ovo nisu projekti koji su pali na pamet EU da ih ona finansira i sprovodi, nego su naše državne institucije predale listu projekata koje su već svakako planirale da finansiraju, pa je sa te liste WBIF odabrao da finansijski pomogne one koji su se najbolje uklopili sa njegovim prioritetima.

Na kraju, daleko je od toga da se ovi projekti dobijaju za džabe – država ulaže svoj novac, i još će u buduće vraćati preuzete kredite za njihovo finansiranje, ali ipak jedna trećina sredstava je direktan poklon, dok su ti krediti sa niskim kamatnim stopama, ispod tržišnih, što jeste velika pomoć.