10 globalnih ekonomskih trendova važnih za Srbiju

Piše: Mihailo Gajić, Urednik ekonomskog sadržaja talas.rs

Pored efekata rata, mnoge velike kompanije postavljaju pitanja o ovim trendovima jer će im odgovori na uprava ta pitanja omogućiti da se izbore sa konkurencijom i da svoje usluge prilagode potrošačima u narednom periodu.

U ovom tekstu razmatram neke trendove koji mogu biti važni za Srbiju i za Balkan, a na osnovu razgovora koje sam imao sa stručnjacima koji se bave takvim prognozama. Važno je imati u vidu da se radi ne samo o trendovima za tekuću godinu, već o kretanjima srednjeg trajanja. 

Budući da se naš region razlikuje u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike, ovaj izbor napravio sam isključujući one trendove za koje mi se čini da nemaju puno uticaja na nas, a usredsredio se na one najrelevantnije.

Preplitanje faktora u oblikovanju trendova 

Za početak, treba reći da  se radi o trendovima koji su već neko vreme primetni ali da njihova važnost raste sa protokom vremena toliko da su postali značajni. 

Neka kretanja značajna su već nekoliko godina zaredom, ali neka se pojavljuju i po prvi put, ili im se po prvi put pridaje pažnja u dovoljnoj meri. Takođe, ovi trendovi ne deluju izolovano jedno od drugog, već najčešće to rade u sinhronicitetu, bilo da imaju komplementarne bilo suprotstavljene efekte. U prvom slučaju, oni zajedno pojačavaju već postojeća kretanja, a u drugom mogu međusobno da se potiru. Ovi trendovi imaju različite karakteristike, i mogu se podeliti u društvene, tehnološke, ekonomske, političke i trendove vezane za životnu sredinu.     

Dobar primer delovanja više različitih faktora jeste to kako je Intel odabrao baš Olbeni, prestonicu države Njujork, kao mesto gde će izgraditi svoju novu fabriku za proizvodnju mikro čipova. 

Na to su uticali želja za većom kontrolom nad procesom proizvodnje što bi se uradilo skraćivanjem globalnog proizvodnog lanca – umesto da se čipovi prave na Tajvanu ili Japanu i potom šalju za SAD gde će se koristiti u industrijskoj proizvodnji; loši odnosi između Kine i SAD koji su poremetili svetsku trgovinu čipovima jer su SAD zabranile njihov izvoz za Kinu, što je ovu nateralo da krene da kupuje čipove iz trećih zemalja i pravi njihove zalihe; kao i buduća dostupnost vode. 

U proizvodnji čipova koristi se ogromna količina vode kojom se hlade i čiste silikonski kalupi, a klimatske simulacije pokazale su da će druge odabrane lokacije biti u velikoj opasnosti od pojave suša u naredne dve decenije, što bi usporilo ili onemogućilo rad ovakve fabrike, kao što je to nedavno bio slučaj u Tajvanu usled izostanka sezonskih monsunskih kiša.

Jačanje položaja radnika

Kretanja na tržištu rada mnogo su drugačija nego što je to bio slučaj pre samo jedne decenije. Kada je nezaposlenost bila 25%, bili ste srećni ako imate posao, naročito ako živite u nekom manjem gradu. Sada više to nije tako. Tačno je da je jedan od razloga za ovakvo stanje i visoka emigracija u inostranstvo, ali ne može se poreći da je to posledica i pozitivnih domaćih ekonomskih kretanja. 

Sa smanjenjem ponude radnika poslodavci moraju  radnike da plate više i da im ponude bolje uslove rada. Ovo je najviše primetno u onim granama gde je disparitet između otvorenih radnih mesta i nezaposlenih najveća – kao što su kvalifikovani radnici raznih profila, IKT inženjeri i slično. 

Rad od kuće usled pandemije takođe je ojačao ovaj trend – veliki broj kako radnika tako i poslodavaca otkrio je da ne mora da sedi u kancelariji da bi posao bio završen. Što je opet dalo priliku da radnici potraže nov angažman preko Interneta, a poslodavce da ga i ponude. Sada je mnogo jasnije nego ikada pre da ne morate da radite samo u mestu u kome živite, već da je za veliki niz zanimanja moguće pronaći posao i na globalnom tržištu gde su i konkurencija i plate više. Veliki broj ljudi u međuvremenu je odlučio da se okuša i u preduzetničkim vodama – ovaj globalni trend nešto je manje primetan u Srbiji, ali postoji i kod nas.

Tenzije između velikih sila

Dok su pogledi do nedavno bili uglavnom uprti u odnose SAD i Kine, sa ruskom invazijom na Ukrajinu pažnja je sada okrenuta ka Istočnoj Evropi. Ovoliko zaoštreni odnosi između Rusije i Zapada najverovatnije znače da će se međusobne ekonomske sankcije nastaviti čak i nakon rata, što mnoge kompanije može ostaviti bez posla, čak iako potiču iz neutralnih zemalja. 

Zabrana tranzita energenata ruskih kompanija kao deo EU sankcija može da pogodi srpske kompanije ni krive ni dužne, imajući u vidu da 70% domaćeg tržišta čine naftni derivati koje u svojim rafinerijama proizvodi NIS, a koji je većinski u ruskom državnom vlasništvu. Politički odnosi između velikih sila nastaviće da imaju potencijalno veliki uticaj na preduzeća, grane pa čak i celokupne nacionalne privrede

Nearshoring

Želja za smanjenjem rizika u poslovanju, ali i rastući troškovi transporta, naveli su veliki broj kompanija da skrate lance proizvodnje, i da ih približe mestima gde se njihovi konačni proizvodi i koriste. Ovo znači veliku mogućnost za nove investicije u zemlje koje su geografski bliske zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike, ali koje imaju niže troškove za zarade. Tako je CEO Benetona krajem oktobra prošle godine najavio da će u roku od par godina prebaciti svoju celokupnu proizvodnju iz Istočne Azije negde bliže Evropi, posebno pominjući Hrvatsku, Srbiju, Egipat i Tunis kao ključne destinacije. Region Balkana će usled ovog trenda postati još primamljiviji za strane investicije, što će sa sobom povući i brži rast plata jer je stopa nezaposlenosti mnogo niža nego ranije.

Spojena trgovina

Pandemija kovida je dovela do brze digitalizacije trgovine, i eksplozije kupovine preko Interneta. Istovremeno, onlajn trgovina nije zamenila u potpunosti kupovinu u prodavnicama, nego je postala njen komplementaran deo: prvo vidimo kako nešto izgleda uživo u radnji, a potom to kasnije kupimo.

Zato male radnje i izložbeni prostori neće nestati, ali će malo promeniti svoju funkciju. Takođe, došlo je do izvesne saturacije digitalnim marketingom među potrošačima jer je ograničen prostor koji se može popuniti reklamama na njihovim telefonima i kompjuterima. Marketing stoga mora postati efikasniji i pametniji, da cilja potrošače ne samo poželjnim proizvodom nego i da to u radi u dobrom trenutku i putem adekvatne platforme.

Medicina

Traganja za vakcinama protiv kovida i ogromni napori ali i novac uloženi u te poduhvate, sa sobom su doneli nove proboje u medicinskoj nauci vezano za mRNA vakcine. Trenutno se ova nova tehnologija koristi za istraživanja koja obećavaju uspešnu prevenciju mnogih bolesti, od sojeva tradicionalnog gripa, preko virusa HIV-a, do pojedinih vrsta kancera i multipleskleroze.

Promena energetskog miksa

Svake godine postavljaju se novi rekordi vezano za promenu energetskog miksa, i prelazak sa generisanja struje iz uglja i nafte ka obnovljivim izvorima energije. Srbija u tome daleko zaostaje za drugima, što samo znači da će uskoro morati da se ubrza – ne nužno jer mi to želimo – trovanje spaljivanjem uglja izgleda nikome puno ne smeta,  zbog inostranog pritiska, od uvođenja evropskog mehanizma oporezivanja emisija CO2 i preuzimanja međunarodnih obaveza.

Energetska efikasnost i promena načina na koji generišemo električnu i toplotnu energiju postaće (ponovo) važne teme. Procena je da će globalna proizvodnja baterija sa poraste sa 95,3 GW u 2020, na 410,5 GW u 2024. godini. Za to je potreban litijum, i omogućiće veće skladištenje obnovljivih izvora energije. Ali ovo znači i kraj jeftine struje, što će pogoditi kako domaćinstva tako i industriju.

Migracije

Nedostatak domaćih radnika u nekim granama doveo je i do toga da agencije već uvoze određeni broj iz inostranstva, ali ovo je samo početak. Ovaj trend se neće zaustaviti samo na dostavljačima hrane ili građevinskim zanatlijama. Istovremeno će se nastaviti i domaće migracije – prvo ka inostranstvu, ali takođe i iz manjih mesta u velike gradove, prvenstveno Novi Sad i Beograd.

Čitavi delovi zemlje se prazni, ili u njima ostaju da žive samo stariji ljudi. Ali sada dolazi i do kretanja u suprotnom pravcu koje je omogućio rad preko Interneta: iz prenatrpanih gradskih jezgara postoji trend povlačenja u manje prigradske celine. Manja mesta u blizini Beograda i Novog Sada najviše će profitirati od ovoga.      

Politička nestabilnost i ratovi na kratak rok će nastaviti da ubrzavaju migracije ka Evropi, ali najveći privlačni uticaj i dalje će biti ekonomske razlike. A sve starija razvijena Evropa ima i sve veću potrebu za novim radnicima.

Dekriminalizacija droga

Novi talas dekriminalizacije će se nastaviti. U Evropi se Nemčka priključila nekolicini zemalja koje su dekriminalizovale kanabis; ovo je najveća evropska zemlja po broju stanovnika, i najveća privreda, pa rezultati ovog poteza neće ostati neprimećeni za koju godinu. 

Francuska je sprovela zvanično nacionalno istraživanje sa ciljem da vidi kako bi ovo uticalo na ponašanje mladih, što je ranije bilo nezamislivo. Verovatno će i druge evropske zemlje ponukane nemačkim primerom početi sa sličnim koracima, što znači smanjenje prihoda i moći organizovanog kriminala, rasterećenje sudova i policije, veće budžetske prihode i usmereniju politiku kontrole narkotika i zavisnika.

Superapps

Super aplikacije su platforme koje funkcionišu kao jedna stanica za druženje i komunikaciju, pristup medijskom sadržaju, zabavi, ali i finansijama, zdravlju i mnogim drugim oblastima. Kina je do sada bila globalni lider u razvoju ovih aplikacija, kao što su Ali Pay i We Chat. Društvene mreže, prvenstveno nekadašnji Fejsbuk a današnja Meta, sve više će imati pristupa i kontrolu nad tome šta radimo onlajn. Ovakve aplikacije će u potpunosti poremetiti sada postojeće tradicionalne modele marketinga, komunikacije i prodaje na male u brojnim branšama.

Automatizacija poslova

Automatizacija za sada nije uspela da opravda velika obećanja od pre jedne decenije, ali jeste dosta napredovala. Sada je jasnije da su očekivanja (ili strahovanja) da će najveći broj radnika usled automatizacije ostati bez posla bila neosnovana, i da će zamena biti postepena, i da će se više odnositi na automatizaciju pojedinih repetitivnih delova našeg posla, a ne celokupnom zamenom, slično tome kako su računari i Internet, kao i smart telefoni, olakšali poslovanje i značajno povećali produktivnost. Investicije u AI i automatizaciju će nastaviti da se povećavaju, naročito u špediciji i logistici.

Wildcard events – događaji sa malom verovatnoćom i visokim uticajem

U odnosu na Talebov koncept ’’crnog labuda’’, ovi događaji imaju višu verovatnoću pojavljivanja ali je ona i dalje mala, jer džinovski mrav je i dalje relativno mali. Ali ovi događaji imaju po pravilu veoma dalekosežne posledice. 

Od ovih događaja možda je najlakše izdvojiti rusku agresiju na Ukrajinu – pre samo nekoliko meseci, ovakav rat je bio više u domenu fantazije, nego realnih očekivanja. Danas više nije tako, a njegove posledice, i to ne samo po direktne zemlje učesnice (Ukrajinu i Rusiju), prilično su vidjive i na globalnom nivou, i to čak po veoma udaljene zemlje koje sa tim konfliktom nemaju ništa. Pored toga, treba izdvojiti i:

Sajber ratovanje – organizovani napadi na kritičnu infrastrukturu od strane državnih agencija za sada nisu kao svoje ciljeve imali civilne objekte kao bolnice ili komunalnu infrastrukturu, ali se to može promeniti. Ovi napadi mogu da nanesu štetu istog ili višeg reda u poređenju sa konvencionalnim ratnim dejstvima, kao što je gađanje raketa iz aviona ili bespilotnih letilica.

Mineralni nacionalizam – različite vrste minerala postaju sve važniji resurs usled njihove strateške upotrebe za nove tehnologije kao što je proizvodnja mikro čipova ili električnih baterija (među njima je i litijum) pa se neke zemlje mogu odlučiti ili za zabranu njihovog izvoza ili za sklapanje sporazuma kojima će se samo nekim kompanijama ili državama dati pristup ovim resursima. Kina je već ranije ograničila izvoz nekih od ovih minerala da bi tako ohrabrila investicije u nove tehnologije kod sebe, dok je u sklopu međusobnih ekonomskih sankcija Rusija zabranila izvoz ovakvih minerala.

Novi soj virusa – šta ako se usled mutacije pojavi novi soj virusa SarsCov2, koji će biti smrtonosniji od trenutnog ili koji će se lakše prenositi, i najgore od svega, na koji postojeće vakcine više neće pružati imunitet?

Energija iz fuzije – iako je električna energija dobijena fuzijom već nekoliko decenija ’’samo na par godina’’ od nas, nedavno je došlo do novih proboja u ovoj oblasti što može da znači korišćenje ovog čistog izvora energije bliže nego ikada. Ovakva tehnologija promeniće celokupnu dinamiku trenutne energetske politike, čineći ne samo ugalj, već i prirodni gas, nuklearke i obnovljive izvore nepotrebnim. 

Karingtonovi događaji – geomagnetne oluje sa Sunca mogu da načine veliku štetu komunikacionim sistemima na Zemlji, i da nas preko noći vrate u XIX vek, barem u ovom domenu.