Novogodišnji FOMO

Piše: Mina Ćirić, Remarker

1. Upoznaću ljude pored kojih prolazim svaki dan a ne znam ko su.

Najviše se odnosi na to što živim u maloj zgradi (tri sprata, 12 stanova) ceo život, a ne poznajem svoje komšije. Ni ljude iz zgrade prekoputa, a moja terasa je baš blizu njihovih prozora. Oko praznika me uvek stegne potreba za pripadanjem pa valjda zato, malo i na silu, pridajem značaja svakom kontaktu i pogledu. Pre neki dan sam se gledala s komšinicom iz zgrade prekoputa dok sam hranila golubove. Komšinica je otvorila prozor, a ja sam se iskezila, spremna da razmenim par vedrih, pretprazničnih rečenica o tome kako sam super osoba što hranim golubove svaki dan. Međutim, ona se prodrala da joj je drago da je napokon „uhvatila na delu ludaču koja gaji leteće pacove“.

2. Davaću ljudima drugu šansu za prvi utisak.

Valjda zbog grčevite želje da ne zapalim stavku broj jedan sa novogodišnjeg spiska, nastavila sam da se kezim: „a ne, komšinice, ja hranim vrapčiće, a golubovi… mislim, leteći pacovi, sami dođu. Šta da se radi!“ Komšinica je istog momenta promenila izraz lica. Ne znam više da li je stvarno tako bilo, ali skoro da mogu da se zakunem da joj je glas postao robotski: „Ako hranite vrapce to je u redu. Naš gradonačelnik Zoran Radojičić je napravio kućice i hranilice za vrapce. Izvinite. Samo nastavite. Vrapci su u redu.“

3. Izbrisaću stavke pod jedan i dva. Patentiraću test za proveru da li je neko bot ili osoba.
4. Neću posećivati kulturne događaje koji su propaganda vlasti. Kad smo već kod botova.

U Domu omladine je otvorena izložba Izgubljene godine koja „podseća građane na sve afere prethodne vlasti“. Zamenik gradonačelnika Zoran Vesić obišao je izložbu i prokomentarisao da su predstavljeni „samo neki od najizražajnijih primera, među kojima seča platana na Bulevaru kralja Aleksandra, izgradnja mosta na Adi, kako je izgledalo vojno naoružanje tada, protesti povodom hapšenja Radovana Karadžića i njegove predaje Haškom tribunalu u kojima je poginuo Ranko Panić…“

Navodim komentar koji je izvesni Zoki ostavio ispod vesti o izložbi Izgubljene godine:

„Samo se pitam kao mlada osoba u ovoj državi, dokle više da se bavimo prošlošću!? Pa zato i odlaze ljudi, jer im je muka da se bave prošlošću! Hoćemo budućnost, ’alo ne zanima me ko je šta radio, zanima me metro kada ćete da radite, kada će biti povećanje plata, kada će raditi institucije kako treba, kada će svi putevi biti sređeni, kada će vazduh biti čist!“

Lajk i srce za Zokija.

Izložbu je priredila organizacija „STUB“. Opis sa Fejsbuk stranice organizacije navodim u celosti i boldujem najvažnije:

„Organizacija STUB je novo udruženje mladih ljudi koji žele pozitivne promene u društvu kroz drugačiji pristup od drugih političkih opcija, služeći se pozitivnom kritikom, zdravim patriotizmom i davanjem primera kako se može društvo promeniti na bolje bez agresivnih, antišovinističkih taktika kojima se koriste mnoge političke opcije koje tvrde da žele promene. Dajemo poseban akcenat na našu želju da postavimo mlade i obrazovane ljude na odlučujuće pozicije u društvu i generalno se zalažemo za bolje sutra mladih.“

Šta, znači vi ste prošovinisti?

5. Nastaviću da budem ovi drugi mladi što se „antišovinističkim taktikama“ bore za promene. „Agresivno“ ću to da nastavim.
6. Organizovaću tradicionalni pretpraznični Hari Poter filmski maraton i tako ću bar na nekoliko sati pobeći od vesti koje mi kvare raspoloženje.

Ili ne?!

Maja Forstater iz Velike Britanije izgubila je posao poreske ekspertkinje u Centru za globalni razvoj zato što je na društvenim mrežama izjasnila neslaganje sa razmatranjem britanske vlade da dopusti ljudima da menjaju oznake za pol u dokumentima. Koristila je diskriminatorni jezik, što je dovoljan razlog za otkaz: Maja Forstater tvrdi da osobama treba da se obraća u onom rodu u kome ona smatra da treba, a ne u onom u kome se izjašnjavaju.

Jednostavnije rečeno, ona smatra da trans žene nisu žene.

Na društvenim mrežama je pisala da se zalaže za demokratiju i slobodu mišljenja, i da je nečuveno da neko bude otpušten zato što je iskazao svoj stav.

Iako je stav da neki drugi ljudi ne treba da imaju prava na nešto.

Popularnost Maje Forstater znatno je porasla kada ju podržala spisateljica Dž. K. Rouling. Autorka Hari Poter romana je tvitovala: „Oblači se kako god hoćeš. Nazivaj sebe kojim god imenom želiš. Spavaj s bilo kojom odraslom osobom koja pristane da spava s tobom. Živi svoj život u miru i sigurnosti. Ali kako neko može da otpušta žene zbog izjave da je pol stvaran?“ („that sex is real“). Bukvalno je na svom Tviter nalogu sa 14 650 736 pratilaca ispromovisala neprihvatanje već dovoljno nevidljivih grupa, kao što su transrodne i interseks osobe.

Sećate se kad su katolički sveštenici u Poljskoj palili Hari Poter knjige? Bilo ove godine u aprilu. Kapiram da se sad bacaju u plamen da ih izvuku.

Neke od najpotresnijih komentara na Dž. K. Rouling pisali su pripadnici LGBTQI+ zajednice: da su se pre autovanja poistovećivali s likovima Hari Poter romana i da je Hogvorts za njih bio sigurno mesto.

7. Naći ću vremena za prijatelje iz detinjstva.

I ja sam se s drugarima igrala Hari Potera. I nije bilo bitno ko je Hari a ko je Hermiona. Svi smo krali mamin kreon za oči da bismo nacrtali ožiljak u obliku munjice i trčkarali smo parkom tako iscrtani k’o budale.

8. Vrišteći ću da pobegnem na pusto ostrvo, prestaću da gajim očekivanja od ljudi, a pogotovo od idola iz detinjstva. Svakako nikad više neću da napišem ni jednu listu novogodišnjih odluka.
9. Prekršiću prethodnu stavku. Ionako nikad nisam htela da budem ni jedan lik iz Hari Potera. Okej, dok sam se igrala s prijateljima, bila sam ili Hermiona ili Hari. Ponekad Hermionina mačka. Ali kad sam se igrala sama (jedinica sam, šta ću), uvek sam bila – Voldemorova ćerka. To je samo moj lik, nije iz knjige! I mnogo je kul, baš jeste! Voldemorova ćerka je devojčica koja je bila između dva sveta: tata Voldemor ju je odbacio zato što je dobra, a Hari i drugari je nisu voleli zato što su mislili da je zla. Ona je morala da dokaže Hariju da je dobra i da ga nauči da stvari nisu crno-bele. I da mora da razume svačiji ugao, inače će i on biti isti kao Voldemor.

Ne znam zašto sam podelila ovo za Voldemorovu ćerku. Ali baš mi je drago što sam je se setila.

Srećna Nova! ☺

Podeli sa prijateljima

* FOMO – skraćenica od „Fear of Missing Out“. Strah od propuštanja. Preplavljujući nemir usled naleta misli o tome da se negde drugde dešava nešto zanimljivije, bitnije, veće nego meni, ovde, sada.