Predsednik opštine podelio deci med za potenciju, a roditelji ljuti na medij koji je to objavio

Autorka: Marija Vučić, Izvor: Raskrikavanje

Početkom godine je inđijski portal In Medija objavio da su na prijemu kod predsednika opštine Vladimira Gaka uspešnim mladim karatistima podeljeni paketi u kojima su se nalazile i teglice meda. Ispostavilo se da je u pitanju „Fruškogorski Skočko – radost u kući” – lokalni brend meda koji se reklamira kao afrodizijak.

Sam tekst je izazvao nezadovoljstvo predsednika opštine koji je tvrdio da je reč o malicioznoj kampanji i da med nije za potenciju već za imunitet. Da bi to dokazao, portalu Republika je poslao deklaraciju proizvoda na kojoj je, pak, pisalo: „Odličan kao afrodizijak”.

Tada je izjavio i da su deca zloupotrebljena u političke svrhe i da su mu se čak roditelji „javili i tražili da dođu i daju izjavu, da se ograde”.

Na sajtu opštine je brže-bolje objavljen i odgovor predsednika Karate kluba „Sensei” Miloja Markovića u kome se on lično i u ime članova kluba ograđuje od „ogavnih tekstova pojedinih medija”.

„Želimo da se izvinimo predsedniku opštine što je negativno etiketiran od strane zlonamernih medija i što su naš klub uzeli kao sredstvo za politička prepucavanja”, stoji u odgovoru. „Istakao bih da se niko od roditelja nije loše osećao nakon posete dece predsedniku, već naprotiv izrazili su zadovoljstvo što opština prepoznaje i nagrađuje trud i zalaganje dece i trenera”.

Predsednik Karate kluba Miloje Marković je u razgovoru za Raskrikavanje rekao da je ovakvo saopštenje bilo njegov pokušaj da zaštiti klub i distancira se od politike. Kaže i da nema nikakve veze sa roditeljskim tužbama koje su ubrzo nakon toga počele da pristižu na adresu In Medije.

Dosad ih je stiglo sedam u ime osmoro maloletnika iz karate kluba.

Problem roditeljima je što je što je uz tekst o „Skočku” objavljena i fotografija na kojoj se vide lica maloletnika, čime smatraju da im je povređeno dostojanstvo. Fotografija je inače preuzeta sa sajta opštine, na kome se i dalje nalazi vest o ovom prijemu.

U svakoj tužbi se traži 200 hiljada dinara, što ukupno zasad iznosi 1,6 miliona dinara za duševnu bol osmoro dece.

Marinčić: Pokušavaju da otkriju ko je moj izvor

Glavna i odgovorna urednica In Medije Verica Marinčić kaže za Raskrikavanje da joj je informacija stigla od roditelja koji su videli šta je u paketu kada su se deca „zbunjena vratila kući” posle prijema kod Gaka. Poslali su joj i fotografiju teglice na kojoj piše „Skočko – Radost u kući”.

Marinčić navodi da je pre objave kontaktirala opštinu kako bi saznala ko je za odgovoran za propust, ko pakuje ove poklone i zašto opština uopšte nabavlja med za potenciju, ali su odgovori izostali.

Nakon objave teksta, u kampanju protiv In Medije, osim predsednika opštine i predsednika kluba, uključili su se i roditelji. Kaže da su je nazvale dve majke i rekle da nisu bile nezadovoljne poklonom opštinskog vrha, već time što je stvar izašla u javnost, te da se njihovoj deci sada smeju u školi. Želele su da znaju i ko je izvor.

„Insistirale su da kažem ko mi je rekao šta se u paketu nalazilo, a jedna od majki je rekla da oni istražuju u okviru kluba ko je medijima dao informaciju, i da sumnjaju ko bi to mogao biti. Rekle su da su to oni koji govore protiv vlasti „a rado sednu u kombi predsednika opštine kad njihovo dete treba da ode na takmičenje””, prepričava Marinčić.

Ponudila im je da dođu u redakciju i ispričaju svoju stranu priče, ali su, kako tvrdi, odbile.

Ubrzo su joj se javili i izvori koji su joj i ukazali na propust opštine. Bili su, kaže Marinčić, uznemireni i uplašeni, jer je postojao pritisak među roditeljima da priznaju ko je medijima odao informaciju o „Skočku”. Poslali su joj skrinšotove iz roditeljskih prepiski u kojima neki od njih obećavaju da će naći krivca.

„Tokom noći pred kraj januara pozivali su me (izvori, prim. aut) i rekli da su pred nervnim slomom i u „predinfarktnom stanju” jer im je rečeno da će se povodom „Skočka” obratiti i predsednik Vučić i da će oni iz ovih stopa otići da priznaju da su oni to rekli”, navodi urednica In Medije. Kaže da ih je smirivala i obećala da neće nikome otkriti njihov identitet.

Prema njenim saznanjima, ovo je u stvari pokušaj da se otkrije izvor po sistemu „ko ne tuži, taj je rekao”.

Iz kabineta predsednika opštine Vladimira Gaka ne odgovaraju na pitanja da li su vršili pritisak na roditelje da pokrenu postupke. Predsednik Karate kluba Miloje Mirković negira da je i on to činio.

Odšteta dovoljna da zatvori medij

Od februara do danas je sukcesivno stiglo ukupno sedam tužbi koje su pokrenuli roditelji u ime osmoro maloletnika. Sve ih zastupa advokat Vladimir Ališić iz Inđije, a svakom od tužbi se od Marinčić i In Medije traži po 200 hiljada dinara. Roditelji smatraju da je Marinčić prekršila članove Zakona o javnom informisanju koji se tiču zaštite maloletnika.

„Kako je maloletni tužilac učinjen prepoznatljivim (objavom fotografije na sajtu In Medija, prim. aut), postao je predmet ponižavajućih komentara u javnosti, kako neposredno u školi i sredini u kojoj se kreće, tako i putem mreža. (…) Predmetni novinski članak tužioca dovodi u vezu sa upotrebom sredstava za potenciju i (…) sa seksualnom aktivnošću”, piše u jednoj od tužbi i dodaje se da je tekst stvorio velike neprijatnosti detetu i njegovoj porodici, „izložio javnoj poruzi, lascivnim i neprimerenim komentarima na mrežama, školi i u javnosti”.

Tužbe su, inače, gotovo istovetne. Iako se pojedine razlikuju u određenim detaljima, svuda su u suštini istaknuti isti navodi – da su deca bila izložena poniženju i neprijatnostima u svojoj sredini, u školi i na društvenim mrežama, i dovedena u vezu sa seksualnim aktivnostima.

Verica Marinčić smatra da, ukoliko je prekršila zakon, to nije učinila sama jer je tekst prenelo još medija. Reč je o događaju koji je javno zabeležen, a tekst i fotografije sa ovog prijema i dalje postoje na sajtu opštine.

Ovi postupci, prema njenom mišljenju, imaju sve elemente SLAPP tužbi – strateških tužbi protiv javnog delovanja. U pitanju je, podsetimo, sve popularniji način razračunavanja sa novinarima budući da cilj nije zadovoljenje pravde već pritisak na medij kako bi prestao da se bavi određenim temama.

„Cilj SLAPP-a je i da se zastraši tuženi medij ili novinar, što za posledicu ima cenzuru i autocenzuru – u ovom slučaju i roditelja koji su informaciju dali”, navodi Marinčić.

Još jedan od argumenata da se radi o strateški isplaniranoj akciji, Verici Marinčić je i to što je na istu temu podneto više tužbi umesto jedne objedinjene, što dodatno iscrpljuje redakciju, finansijski i vremenski.

„Podneto je više tužbi, protiv istih tuženih, povodom istog slučaja. U pitanju su roditelji dece iz istog kluba, u pitanju je ista situacija, ista tema, predmet je isti tekst, isti im je dokazni materijal, a razvukli su tužbe na nekoliko meseci”, kaže ona.

Advokat koji zastupa maloletne tužioce i njihove roditelje, Vladimir Ališić, nije želeo da odgovara detaljno na pitanja Raskrikavanja o ovim slučajevima, jer je reč, kako navodi, o parničnim postupcima u kojima su tužioci maloletni.

Ipak, tvrdi da nije bilo moguće pokrenuti jedan objedinjeni postupak, a na pitanje da li ove tužbe smatra SLAPP tužbama, Ališić kaže da naš zakon taj pojam ne poznaje.

„U našem zakonodavstvu ne postoje SLAPP tužbe i ne postoje kolektivne tužbe. Tužioci traže naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, tako da je i svaki postupak svojstven ličnosti pojedinog tužioca. Činjenice o kojima se raspravlja nisu iste u slučaju svih tužilaca”, tvrdi Ališić. „Smatram da upravo iz ovih razloga nije moguće objedinjavanje postupaka u jedan parnični postupak, što ni tužena strana nije predlagala na dosad održanim ročištima”.

On ne smatra problematičnim visinu odštetnih zahteva – 200 hiljada dinara po detetu, odnosno ukupno 1,6 milona dinara. Toliki iznos je, kaže ovaj advokat, uobičajen u ovakvim i sličnim parnicama koje se vode po Zakonu o javnom informisanju, „sa posebnim naglaskom da se mora imati u vidu činjenica da su tužioci maloletna lica”.

Verica Marinčić se ne slaže – njen stav je da je visina odštete za duševnu bol dece „nesrazmerno visoko postavljena”.

Naime, ukoliko izgubi na sudu, to će za njen medij značiti – kraj.

„Ta količina novca je za nas misaona imenica. Finansiramo se delom projektno a u međuvremenu iz sopstvenih sredstava, dakle sve rashode plaćamo iz ličnih kredita. Novac od marketinga nemamo, jer nema oglašivača. In Medija ne zarađuje ni dinara. Sav posao novinari obavljaju besplatno”, kaže Marinčić.

Istorija nasilja i zastrašivanja

Inače, novinarka i urednica In Medije Verica Marinčić zbog svog rada već godinama trpi napade, uvrede, pretnje i zastrašivanja.

Poslednji u nizu napada desio se aprila ove godine kada je čovek iz obezbeđenja doslovno izgurao iz zgrade Opštine Inđija, a ovaj skandal je zabeležila kamera N1. Njoj je tada bilo zabranjeno da uđe na sastanak vlasti sa meštanima naselja Čortanovci koji su protestovali zbog ukidanja železničke stanice.

Marinčić ni prethodnih godina nije bila rado viđena u prostorijama opštine odakle je nisu pozivali ni na kakve događaje i konferencije, što su medijska udruženja 2022. godine okarakterisala kao diskriminaciju medija, inače zabranjenu zakonom.

Zbog svog rada targetirana je i od strane „običnih” građana. U novembru 2022. godine je jedan čovek iz Beočina osuđen na godinu dana uslovne kazne zatvora jer joj je na Fejsbuku poručio: „Veruj mi, ujutru ćeš imati rok od 20 minuta da sve negiraš i izbrišeš, jadnice. Vidimo se ujutru”. Komentar je poslao nakon teksta In Medije o svešteniku koga je policija zbog nedoličnog ponašanja iznosila iz lokalnog marketa.

Neki drugi zabrinjavajući slučajevi, međutim, nisu imali ovakav epilog. Tužilaštvo u Staroj Pazovi je 2019. godine vodilo postupak protiv čoveka osumnjičenog da ju je mesecima pratio i zastrašivao, dolazio ispred kuće u kojoj živi i u prodavnicu u kojoj je radila, jurio automobilom i motorom pored nje, vraćao se u rikverc, trubio. Kako je Marinčić govorila, povod je bio to što je objavila fotografiju njegovog bahato parkiranog automobila. Tužilaštvo je posle nekoliko meseci ustanovilo da nema ugrožavanja sigurnosti pa je krivična prijava odbačena.

Zanimljivo je i da su tada portalu Cenzolovka, koji je pratio slučaj, iz Osnovnog javnog tužilaštva u Staroj Pazovi rekli da Marinčić „zapravo i nije novinarka”, a novinarski status joj je tih dana osporio i poslanik vlasti Marijan Rističević nazivajući je „inđijskom prodavačicom”.

I pre toga, 2018. godine, Marinčić je doživela neprijatnost nakon teksta o vozaču koji je velikom brzinom prošao kroz crveno u centru Inđije, kada se pored nje na ulici parkirao automobil u kome su bila dvojica muškaraca. Kako je rekla, vikali su na nju, psovali i govorili da znaju gde živi.

Tekst je prenet sa portala Raskrikavanje.