Sud naložio Beogradu da ponovo razmotri odbijeni projekat Pištaljke

6. November 2019.
Град Београд мораће поново да одлучује о пројекту Пиштаљке о истраживању корупције који је 2017. године одбијен на медијском конкурсу јер „није од интереса за јавност“. Управни суд је по тужби Пиштаљке 5. септембра ове године поништио решење Управе града Београда којим је одбијен захтев Пиштаљке за суфинансирање пројекта и предмет вратио на поновни поступк и одлучивање.
logotip_-_vertikalni.jpg

 

Град Београд мораће поново да одлучује о пројекту Пиштаљке о истраживању корупције који је 2017. године одбијен на медијском конкурсу јер „није од интереса за јавност“. Управни суд је по тужби Пиштаљке 5. септембра ове године поништио решење Управе града Београда којим је одбијен захтев Пиштаљке за суфинансирање пројекта и предмет вратио на поновни поступк и одлучивање.

Град је до сада три пута одбијао пројекте Пиштаљке за истраживање корупције у градској управи са истим образложењем – да такво истраживање није од интереса за јавност. Од 2017. године до данас Пиштаљка је објавила више од 50 текстова само о незаконитостима у граду, а јавности су најпознатији они о скривању имовине бившег градоначелника Синише Малог и намештеним тендерима за новогодишњу расвету. Пиштаљкино откриће о незаконитом постављању пластичне јелке од 83.000 евра пренели су сви значајни медији у свету.

Пиштаљкин пројекат под називом „Истраживање корупције и сукоба интереса у извршним органима града Београда и градских општина” био је један од 74 колико их је 2017. године пријављено на конкурсу за суфинасирање медијских пројеката. Новац на конкурсу су добила 24 пројеката којима је подељено 73.900.000 динара.

Градска комисија која је оценила да истраживање корупције није у интересу јавности била је састављена од „медијских стручњака“ непознатих широј јавности, а у тој комисији није било места за кандидата Удружења новинара Србије, највећег новинарског удружења у земљи.  Комисија је чак трећину новца на овом конкурсу доделила Студију Б и фирмама које су повезане са њим, као и таблоидима који су опомињани због кршења новинарског етичког кодекса, што би требало да их елиминише из конкуренције. Комисија је одбила пројекте неких од највећих медија у земљи , као што су агенција Бета, Блиц и Данас да би новац доделила фирмама које су осниване чак после расписивања конкурса.

Истичући да пројекат Пиштаљке није прихваћен зато што наводно не испуњава конкурсне услове, Секретаријат за информисање је, између осталог, у одбијајућем решењу навео и да се он „базира на истраживањима које не садрже јасне чињенице које би биле од интереса за грађане Београда, као и да у пројекту нису јасно идентификоване  и дефинисане потребе циљних група”.

Пиштаљка је у тужби истакла да је она једина понудила пројекат који је укључивао истраживачко новинарство и истраживање корупције и који је задовољавао задате критеријуме, а да је новац за финансирање медија додељен „музичарима, рекламним кућама и појединим фирмама које чак нису ни постојале пре расписивање конкурса”.

У тужби је такође наведено да је Секретаријат за информисање неправилно применио Закон о јавном информисању и медијима и Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, којим се прописује да је за сваки пројекат који разматра комисија у обавези да сачини образложење и наведе разлоге за прихватање или неприхватање пројекта.

„Комисија није дала никакво образложење у предлогу одлуке због чега се неки пројекат прихвата или не прихвата. Управно супротно, комисија је у Предлогу одлуке о расподели средстава само навела да за одређене пројекте није предложила финансијску подршку, јер је проценила да нису на нивоу услова наведених у конкурсу. На основу оваквог предлога комисије руководилац органа који је расписао конкурс није могао да донесе правилну и закониту одлуку”, написано је још у тужби.

Управни суд је уважио аргументе адвокатског тима издавача Пиштаљке, Удружења Еутопија, и утврдио да у образложењу решења није истакнуто „који критеријуми су примењивани код доношења одлуке и како су ти критеријуми оцењивани, а конкретно код доношења одлуке у погледу пројекта тужиоца на основу којих чињеница је донет закључак да пројекат који се бави истраживањем корупције и сукоба интереса у извршним органима  и у граду није од интереса за грађане града Београда”.

Управни суд је такође одлучио да тужени орган (Секретаријат за информисање) у поновном поступку донесе „ново, на закону засновано решење, придржавајући се примедби суда…”

Članak je prenet sa portala Pištaljka.

Članak je prenet sa portala Pištaljka.

Click