Zvezda Sajma knjiga

Autorka: Marija Mandić, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Kako nam govori Uzajamni elektronski katalog na sajtu Narodne biblioteke Srbije, u protekloj 2023. godini, Šešelj je objavio 12 knjiga – to znači da je svakog meseca pisao po jednu knjigu. U 2022. je prema Katalogu objavio 10 knjiga, u 2021. 7 knjiga itd. Od kada je počeo da objavljuje, već početkom 1980-ih do današnjih dana, Šešelj je objavio više od tri stotine monografija. Šešeljeve knjige uglavnom izazivaju pažnju šire javnosti zbog krajnje uvredljivih naslova koji se odnose na one kojima su kao psovačko-denuncijantsko-ogovaračko-klevetnički pamfleti posvećene. Pozabavimo se ovogodišnjom produkcijom. Koga je ove godine denuncirao i vređao, a naša javnost dopustila da taj sirovi govor mržnje bude upakovan u tvrde korice, zaveden s CIP-om u Katalogu Narodne biblioteke Srbije i pušten u javni prostor? U ponudi su sledeći naslovi, koji se mogu svrstati načelno u nekoliko grupa:

a) Vređanje i klevetanje dojučerašnjih saveznika i saboraca

(1) Milanko Mihajlica u krađi identiteta Srpske radikalne stranke;
(2) Tomislav Nikolić odlikovao ustašku kurvu Mariju Crnobori;

b) Haški ciklus

(3) Haška šiptarska uzdanica Ben Emerson;
(4) Kako sam sudio svojim sudijama;
(5) Brutalno me izbaciše iz robijašnice Ševeningen;
(6) Krvožedni ubica Goran Ivanković: lažni haški svedok;

c) Vređanje i klevetanje političkih protivnika

(7) Marginalni izdajnički potrčko Bojan Tončić;
(8) Raskalašni bračni par Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović;
(9) Srpski izdajnik Aleksandar Sekulović: jebao mu pas mater;
(10) Novopečeni šolakovac Dragomir Anđelković izdao i Rusiju i Srbiju;
(11) Raspomamljena rospija Aida Ćorović;
(12) Montenegrinska kurveštija Draginja Vuksanović.

Kako Šešelj vređa i diskvalifikuje? Optužuje za krađu, izdaju, saradnju sa „srpskim neprijateljima“, zločine, društvenu nebitnost, homoseksualnost, nemoral, promiskuitet. Posebno omiljene u njegovom ideološkom i verbalnom repertoaru su etikete izdajnik i kurva (kurveštija / profuknjača). Mete su ove godine čak tri žene – Marija Crnobori, Aida Ćorović i Draginja Vuksanović Stanković. Podsetimo, kao kurva (kurveštija / profuknjača) svojevremeno su etiketirani Karla del Ponte (uz nju i Vojislav Koštunica), zatim Nataša Kandić, Sonja Biserko i Aleksandra Jerkov, s tim da su dobile i emfatički atribut ustaška – u knjigama: U čeljustima kurve del Ponte (2004), Politički ortakluk kurve del Ponte i kurve del Koštunice (2007), Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić (2007), Ustaška profuknjača Sonja Biserko (2018), Ustaška kurva Aleksandra Jerkov (2020). Žene je vređao i etiketirajući ih kao demonska bića i živinu, npr. Veštica iz Tolstojeve ulice (1994), Očerupana haška ćurka Kristina Dal (2008), Izlapela rimska karakondžula Flavija Latanci (2016). Naše anestezirano društvo, u kome je svako nasilje, a posebno verbalno, i svaki poziv na nasilje normalizovano – nije reagovalo na Šešeljeve knjige. Srpska javnost većinski bira ili da ne primećuje ovu Zvezdu Sajma knjiga ili se sprda s njegovim naslovima u brojnim kvizovima, kao što je na primer NJUZ-ov kviz Koja si knjiga Vojislava Šešelja?

Vratimo se na ovogodišnju produkciju Zvezde Sajma knjiga. Šta znamo o Mariji Crnobori? Rođena je u Istri, 1. oktobra 1918. Glumačku akademiju je završila u Zagrebu, glumila je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i u Rijeci. U Beograd je prešla 1947, na poziv Bojana Stupice i igrala u Jugoslovenskom narodnom pozorištu od njegovog osnivanja do svoje penzije. U tom pozorištu je bila Sofoklova Antigona, Rasinova Fedra, Šekspirova Ledi Magbet, Geteova Ifigenija i dr. Sa Markom Fotezom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnjih igara. Nagrađivana je i odlikovana najvećim priznanjima za posebna ostvarenja i životno delo kao što su Sterijina nagrada (1968), Oktobarska nagrada grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada za životno delo (1974), Dobričin prsten (1992). Objavila je knjige odabranih eseja Svijet glume (1991) i Životić: eseji, kazališni i ini (2011). Preminula je 21. oktobra 2014. godine, u 97. godini u svom stanu u Beogradu. A evo kako Šešelj svojim pristalicama, u novembru 2014. (mesec dana nakon njene smrti), na Mitingu SRS-a, govori o svom nekadašnjem prvom saradniku (izdajniku) i ovoj glumici (prepoznaćete u ovom iskazu zaplet njegove buduće knjige):

„Odlikovao je Nikolić i onu ustašku profuknjaču Mariju Crnobori. Ko je Marija Crnobori? U toku II Svetskog rata bila je prvakinja Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, bila je članica Ustaške mladeži, radila je za hrvatski Gestapo i bila ljubavnica ustaškog generala Meškova. Posle rata su uhapšeni, ustaškog generala su streljali, htjeli su i Mariju Crnobori a onda se neko sažalio zbog njene fizičke lepote i poslali je u Rijeku. Iz Rijeke ju je Bojan Stupica doveo u Beograd, a onda na kraju životnog veka odlikovao ju je bivši četnički vojvoda Tomislav Nikolić visokim odlikovanjem – Sretenjskim ordenjem III reda. Time je ponizio Srbiju.“

Dakle, šta radi Zvezda beogradskog Sajma – spisatelj i islednik Šešelj – koji tako brine za ugled Srbije? Putuje 60 godina unazad, ulazi u krevet i zavlači se pod posteljinu 20-godišnje glumice i tamo u zasedi čeka da uhvati golog ustašu Meškova. I onda se istim vremeplovom vraća 60 godina ka nama da nam kaže kako ima dokaze. Šešelj ili već neko blizak njemu je to video svojim očima, morate mu verovati na reč. I naravno, ako verujemo najvećem rodoljubu, moralisti i prepoštenom Šešelju, najvećem borcu za ugled Srbije, ona je jednostavno uvek i zauvek samo jedna ustaška kurva. Ukoričeno i cipovano.

Aida Ćorović je mirovna aktivistkinja, borkinja za ljudska prava, novinarka i političarka. Vodila je dvadesetak godina nevladinu organizaciju „Urban in“ (do 2013) u Novom Pazaru, kroz čije programe je prošlo više od 3.000 mladih. Bila je poslanica Demokratske stranke u Desetom sazivu Skupštine Srbije (2014–2016). Piše za dnevne listove, magazine i veb-portale u Srbiji i regionu. Za svoj aktivizam dobila je više značajnih priznanja, među kojima su nagrada ambasade Danske, Povelja za građansku hrabrost „Dragoljub Stošić“, „Osvajanje slobode” Fonda „Maja Maršićević Tasić” (2011). Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, 9. novembra 2021, u znak protesta, sa aktivistkinjom Jelenom Jaćimović, bacila je nekoliko jaja na mural u Beogradu na kojem je prikazan general Ratko Mladić, zbog čega je privedena i kažnjena 2023. u sudskom postupku sa 100.000 dinara zbog „remećenje javnog reda i mira“. Šešelja je ova epizoda s Mladićem očigledno izuzetno iznervirala, pa je gostujući u jednoj emisiji TV Kopernikusa, zajedno s Dragoslavom Bokanom, izjavio kako bi joj slomio nogu: „To se vešto radi, kao ja se spotakao i slučajno joj nagazio nogu, ono puca ko da je od stakla kost.“ A Bokan dodaje: „I onda drugi padne i treći.“ I svi se u studiju smeju. To isto je ponovio u jutarnjem programu TV Pink-a, televizije s nacionalnom frekvencijom: „Meni je samo žao što se nije našao jedan policajac dok su hapsili i privodili Aidu Ćorović što joj nije nogu polomio… Prilikom hapšenja policija ima pravo da primeni silu. A ja da sam bio policajac, ja bih onako na kvarno, ja bih se spotakao, nagnječio je i polomio joj nogu.“ A kada voditelj Predrag Sarapa pokušava da retorički smiri Šešelja: „Ipak je u pitanju žena… Ne možemo da pozivamo na nasilje“, Šešelj nastavlja: „Šta znači žena? Toliko zlo u jednoj ženi. Što nije išla tamo da zasipa jajima Aćif Efendiju, Hitlerovog sledbenika. Možemo [da pozivamo na nasilje]. Pustite vi šta ne možemo šta možemo.“ Zvezda Sajma knjiga i koalicioni partner aktuelnog predsednika i vladajuće stranke etiketira jednu ženu kao raspomamljenu rospiju i poziva da joj se lomi noga. E sad, treba pročitati knjigu, odmaći se dalje od naslova i videti kako on nastavlja da preti, kleveće i vređa Aidu Ćorović.

Konačno, knjiga koja je naišla na najveći odjek u javnosti i osudu, na žalost ne u našoj nego crnogorskoj, jeste ona posvećena Draginji Vuksanović Stanković. Tu je opet pribegao svojoj omiljenoj etiketi kada su žene u pitanju – kurveštija, samo je umesto ustaška tu sada emfatički atribut montenigrinska. Draginja Vuksanović Stanković je crnogorska pravnica, političarka i profesorka prava na Univerzitetu Crne Gore. Dugogodišnja poslanica u Skupštini Crne Gore i predsednica Socijaldemokratske partije. Prva predsednička kandidatkinja na izborima 2018. godine u istoriji Crne Gore. Šešelj je najpre u telefonskom uključenju u jutarnjem programu TV Happy, naravno s nacionalnom frekvencijom, kod Milomira Marića, u januaru 2022. godine, izjavio: „Što se tiče Draginje Vukasanović Stanković, ona je u ranoj mladosti bila toliko promiskuitetna da je obećala da će se udati za svakog stotog muškarca s kojim bude u seksualnim odnosima. Dosad se triput udavala i sad treba četvrti put. A ja spremam knjigu pod naslovom Montenigrinska kurveštija Draginja Vuksanović Stanković… Tako su sve Cetinjanke bile dame sa italijanskim vojnicima.“ Na to Marić interveniše: „Pa ne možeš tako. Ipak je ona dama. Pa bolje da su bile s latinskim ljubavnicima od stila, a ne s primitivnim Crnogorcima da im kao Mima Karadžić stave na glavu nešto.“ (Smeh drugih gostiju u studiju – uključujući i čuvenog avangardnog režisera Ljubišu Ristića.) I Šešelj završava svoje telefonsko gostovanje, komentarišući fotografiju Vuksanović Stanković: „Vidiš ono zlo iz očiju što izbija. Vidiš li?“ Ovo gostovanje je uticalo da se emitovanje niza emisija sa TV Happy zabrani u Crnoj Gori na šest meseci. I naravno, ne samo zbog ove emisije.

Savjet Agencije za elektronske medije Crne Gore je ukazao na „pogrdno, uvredljivo ili uznemiravajuće izražavanje koje podstiče intenzivne negativne emocije, iskazivanje neprijateljstva ili želju za diskriminacijom, kao i omalovažavanje ili obezvrjeđivanje pripadnika crnogorske nacionalnosti, negiranjem njihovog nacionalnog identiteta i posebnosti“ u nizu emisija TV Happy. Nakon objavljivanja Šešeljeve knjige i njene promocije na beogradskom Sajmu knjiga, čitava crnogorska javnost osudila je knjigu kao primer mizoginije i govora mržnje na nacionalnoj osnovi. To su naravno uradili i politički protivnici Draginje Vuksanović Stanković. Gradonačelnica Podgorice Olivera Injac (Evropa sad) ocenila je da: „Uprkos razlikama u političkim stavovima i uvjerenjima koje imam sa gospođom Draginjom Vuksanović Stanković, izražavam javno svoj revolt i osuđujem Šešeljevu seksističku i mizoginu publikacije o njoj. Mizogina Šešeljeva retorika, kojom vrijeđa dostojanstvo gospođe Draginje Vuksanović Stanković, zaslužuje javnu osudu!“ Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je Šešeljevu knjigu-pamflet nazvao „nevjerovatnom gadošću političkog marginalca“ i dodao: „Postavlja se pitanje kako država Srbija dozvoljava da tako nepristojna stvar može da dođe u javni etar. Ja sam zgrožen. Mislim da je to jedna nevjerovatna gadost, nemam drugu riječ.“

Ipak, greše kritičari kada ga nazivaju marginalcem. On je jedan od vodećih političkih aktera i funkcionera od kada je počeo parlamentarni život u Srbiji, on je Zvezda Sajma knjiga, njegovo lice gleda nas u ovom trenutku s brojnih bilborda u gradovima Srbije, on je koalicioni partner vladajuće stranke sa realnim izgledima da opet sedi u parlamentu i dobije neku značajnu funkciju – možda ministarsku. Budući da javnost u Srbiji nije javno osudila ovog političara i „spisatelja“, te da nije procesuiran po zakonima države Srbije, koji kažnjavaju govor mržnje i pozive na nasilje, ostaje nam samo sledeće. Pazite, ako ne budete poslušne i poslušni, možda se budući ministar saplete na kvarno ili pošalje nekog da vam polomi noge i ruke, možda počne da izdaje moralne legitimacije ko sme da vam uđe u krevet i pod kojim uslovima. Videli smo to već u istoriji pre osamdesetak godina. On je tu školu dobro izučio. U međuvremenu možemo da se zapitamo, po ko zna koji put, kako smo stigli do ove tačke da nam je sve ovo nebitno ili smešno.

Tekst je prenet sa portala Peščanik.net.