Svetlana Slapšak – Šesti januar u Beloj Kući
Autor: Svetlana Slapšak, Izvor: Peščanik
Juče je u Beloj kući bio šesti januar, dan pokušaja puča na Kapitolu pre četiri godine: ovoga puta, puč je uspeo. Glavni doduše nije nosio rogove i ratničke boje, ali pokazao je ko je glavni. Drao se na drugog šefa države, vređao, ponavljao uvrede, lupetao; njegov potpredsednik je, bez protokolarnog obraćanja, podsticao šefa i još opominjao trećega – da ne viče. Dva prostaka, lažljivca i kriminalca (jedan osuđeni) su, pošto onaj treći nije pravilno/dovoljno zahvaljivao i hvalio gospodare, samo izvela siledžijsku scenu, jer su se prethodno ionako dogovorili sa Putinom o podeli Ukrajine. Dan-dva ranije rogati je nazvao Makrona dobrom mušterijom, a engleskom premijeru nije dao da dođe do reči. Zelenskog je tretirao kao krpenjaču. Nezapamćena sramota za SAD, kraj diplomatije, početak američkog nacifašizma, nazovimo to trampizmom. Po kultu ličnosti i čistkama, mogao bi se nazvati i neostaljinizmom. Na CNN, gde su sa nevericom, kao i ceo svet, gledali neviđeno događanje, pozvali su Kristijanu Amanpur, direktno kući: odgovorila je sa glavom u rukama, izbezumljena, uspela je da kaže da ništa slično nije nikada videla. Docnije, pri drugom javljanju, uspela je da kaže i nešto suvislo. Šta god mislili o njoj, činjenica je da je intervjuisala najgore u svim kategorijama i okolnostima.
Paralela Zelenski, koji uskače u SUV, praktično bežeći iz Bele kuće, i Čemberlen, koji maše papirom na aerodromu je strašna. Nevil Čemberlen, za svoj dogovor u zemlji kojoj su velike sile odsekle dobar deo, a da sama Čehoslovačka nije mogla biti prisutna pri dogovaranju, dobio je pohvale u Parlamentu, čak i Čerčilove. Citirao je Sofoklovu Antigonu, onaj čuveni monolog u kojem ona kaže da je za ljubav stvorena. Tada se u engleskom Parlamentu poslednji put čuo starogrčki. Ukrajina je otpisana, prostaci nisu imali ni toliko strpljenja da Zelenskom nešto daju da potpiše. Štedi se na papiru! Pre toga je Tramp vojnu pomoć proglasio pozajmicom, što je u međunarodnoj politici nezapamćeno, i tražio od napadnute zemlje da je vrati pre kraja rata. Uzgred, američkoj pomoći dodao je i celokupnu dosadašnju evropsku; ajd’ na brzaka još malo siće…
Svet je pao na glavu, SAD su doživele najveću sramotu u svojoj istoriji. Evropa, koja se već osramotila i u Ukrajini i u Gazi, ali ima mnogo dužu istoriju, sada mora da pronađe novi put, na kojem se treba bojati krvi. Ali za rogatoga Evropa ipak nije kriva.
EU je sa mnogo pompe i novca 2013. slavila Utrehtski mir (1713-15) kojim su, kako to istoričari danas tumače, mnogim međusobnim i grupnim ugovorima smanjene francuske ambicije Luja XIV da osvoji Evropu (bar do Napoleona), ukinuta je mogućnost da jedan kralj vlada u dve države (sve do Austrougarske) i, kao glavno, pokazano je da evropske države mogu da se dogovore o miru (relativno) – bilo je tu monarhija, republika (Holandija) i svetih država (Sveto Rimsko Carstvo).
Da se vladari vređaju, psuju, varaju, kradu i počupaju poznato je, ali ne pred kamerama. Posvađani dinastički nećaci izazvali su prvi svetski rat. Građani na planeti, zahvaljujući tehnologiji, već duže vremena znaju i vide da ih vode glupaci i prostaci. Time je i inače maglovita vrednost demokratije pala veoma nisko. Više nego ikada, politiku moraju preuzeti drugi, razumniji i odgovorniji. I prvo što moraju da urade, jeste da pumpaju, prvo svako za sebe. U Atini juče milion na ulicama, zbog železničke nesreće pre dve godine, u Solunu nekoliko stotina hiljada. U Srbiji bar milion u nekoliko meseci, zbog nesreće na železničkoj stranici. Jer ljudi imaju drugačije lestvice vrednosti od prostaka. Ili, kao što reče LeBron Džejms, koji izvesno dobro pumpa: kada klovn postane kralj, dvor postane cirkus.
Tekst je prenet sa portala Peščanik.
