Sve o različitosti

Autor: Kreativni centar

Odlomak iz knjige za decu „Sve o različitosti“, autora Felisiti Bruks i Mar Ferero, u prevodu Vuka Šećerovića, u izdanju Kreativnog centra, 2024.

 

NEKOLIKO NAPOMENA ZA ODRASLE

Zalaganje za inkluziju i poštovanje različitosti važni su zbog toga što svi želimo da naša deca imaju jednake mogućnosti i da sva deca budu najbolja što mogu. Moramo uvažavati razlike kako bismo mogli da pružimo pravu podršku onima kojima je to neophodno. Ako, na primer, zanemarujemo boju nečije kože, mi zapravo zanemarujemo lična iskustva koja su tu osobu učinila takvom kakva jeste. Razumevanje i priznavanje važnosti (ne puko tolerisanje) svakovrsnih razlika pomažu deci da steknu samopoštovanje i podstiču izgradnju pravednijeg društva, u kojem su svi ravnopravni, što, zauzvrat, potpomaže razvoj, obrazovanje i blagostanje sve dece.

Svrha ove knjige jeste da doprinese takvom uvažavanju i pridavanju važnosti razlikama – da pomogne deci da se osećaju cenjeno i poštovano i da im pomogne da se nauče učtivom i pravičnom ophođenju, bez obzira na izgled drugih osoba, njihovu težinu, visinu, godine, sposobnosti, pol, boju kože, nacionalnost, uverenja, jezik, kulturu, porodično poreklo i tome slično. Poštovanje različitosti jeste veština koju je važno naučiti. Dakle, evo šta možete učiniti kako biste detetu pomogli da je razvije.

 

Razgovarajte o različitostima i odgovarajte na dečja pitanja

Znamo da bebe od samo šest meseci mogu da prepoznaju različita lica onih koji se o njima staraju i da sa dve godine deca počinju da opažaju razlike u boji kože i polne razlike. To znači da je prirodno biti radoznao i opažati razlike i da je dobro razgovarati o tome. Razgovarajte o različitostima sa svojim detetom od njegovih malih nogu – objasnite mu da je svaka osoba drugačija od ostalih i da je to nešto dobro, da je dobro imati nešto zajedničko s prijateljima, ali da isto tako treba poštovati razlike. Ako deca postavljaju neugodna pitanja, pokušajte da na njih odgovorite što je moguće otvorenije i tačnije, koristeći reči za koje znate da će ih dete razumeti. Ovako stečena saznanja pružaju temelj na kojem ćete kasnije moći dalje da razvijate detetovu svest. Ako vaše dete kaže nešto što nekoga diskriminiše, nemojte da reagujete preterano burno, ali nemojte to ni ignorisati. Ključno je da odgovorite bez osuđivanja i da detetu kažete nešto poput: „Hajde da malo porazgovaramo o tome…“ ili: „Šta misliš da te je podstaklo to da kažeš?“

 

Budite dobar uzor

Vi ste svom detetu glavni uzor, pa ako želite da vaša deca postanu ljubazna i saosećajna bića, ne smete da tolerišete bilo kakvu diskriminaciju na osnovu starosti, pola, rasne pripadnosti i tome sličnog. Ako neko u vašem prisustvu kaže nešto nepristojno ili neumesno na račun druge osobe, vaše dete treba da vidi da se jasno i glasno protivite takvim predrasudama i stereotipima. Vređanje ljudi zbog boje njihove kože, veroispovesti, pola, kulture, izgleda, nacionalnosti, seksualnosti, starosti, jezika ili porodičnog porekla, čak i u  šali, može ostaviti ozbiljne posledice. Povlađivanjem i učestvovanjem u takvom zadirkivanju  i šalama na nečiji račun stvara se društvo u kojem se ovakvo ponašanje smatra prihvatljivim, što može dalje odvesti u ismevanje, vređanje, šikaniranje, izopštavanje iz društva i druge teške oblike diskriminacije.

 

Budite oprezni u izboru reči

Nije baš tako teško birati reči koje ćemo koristiti, naročito kada znamo da neke reči i izrazi mogu delovati veoma loše na pojedine osobe i da će ujedno oblikovati društvena shvatanja o određenim grupama ljudi. LJude ne treba definisati na osnovu njihovih različitosti i invaliditeta, pa je zato, na primer, bolje reći da određena osoba ima neki poremećaj iz autističnog spektra nego da je autistična ili da je neko osoba sa invaliditetom nego da je invalid. Zapamtite da dete čiji roditelji imaju različitu boju kože ili su iste  boje kože ali različitih nacionalnosti ima mešovito porodično nasleđe. Deca usvajaju reči koje čuju od drugara i osoba u svojoj okolini, pa stoga, ako čujete da vaše dete koristi neku uvredljivu ili pogrdnu reč ili izraz, odmah reagujte i objasnite mu da je ta reč neumesna.

 

Istaknite ono što je dobro

Ohrabrujte decu da u sebi i drugima vide ono što je dobro. Na primer, ako vaše dete ide u školu s detetom koje koristi ortopedsko pomagalo za hodanje, vaše dete bi moglo to da pomene i da kaže: „Ljilja ne može lepo da hoda.“ To je prilika da uzvratite pitanjem: „A u čemu je Ljilja dobra?“, pa da saznate kako je Ljilja odlična u šahu i crtanju. Važno je da dete uvidi šta sve Ljilja može, a ne ono što ne može. Možete takođe iskoristiti priliku da dete ohrabrite da bude predusretljivo prema drugima (s dužnim uvažavanjem) i da im pomogne kada im je teško. Možete detetu skrenuti pažnju na to da i ono ponekad ima nekih problema i da se oseća dobro kad mu neko u takvoj situaciji ponudi pomoć. Podstičite empatiju i ljubaznost

Sposobnost da se zamisli kako se drugi osećaju jeste važna veština koju vaše dete treba da razvije. Čitanje raznih vrsta priča u kojima se pojavljuju različiti junaci i razgovor o tome kakva osećanja mogu imati ti junaci odličan je način razvijanja empatije. Osim toga, i vi treba da budete uzor detetu. Ako se prema drugima odnosite s poštovanjem i u komunikaciji ste ljubazni i brižni, dete će učiti iz vašeg primera.

 

Borba protiv zlostavljanja

Žalosna je činjenica da deca koja se ponašaju drugačije od ostale dece ili na neki način izgledaju drugačije od vršnjaka i dalje često bivaju zlostavljana, naročito kad su nešto starija. Kada s detetom razgovarate o razlikama, važno je da obrazložite zašto je namerno povređivanje osećanja druge osobe uvek loše. Ako vaše dete povredi osećanja drugog deteta, naučite ga da se izvini. Pitajte decu kako bi se osećala kada bi njima neko rekao ili uradio nešto slično tome. Pomozite im da shvate da svako ljudsko biće ima osećanja i da svako ljudsko biće zaslužuje ophođenje s ljubaznošću i poštovanjem.

***

Nekoliko korisnih pojmova koji se odnose na različitosti

biološka porodica / biološki roditelji – porodica/roditelji koje je neka osoba imala na rođenju

bogomolja – građevina u koju ljudi dolaze da ispovedaju veru u jednog Boga ili razne bogove

Božić – godišnja svetkovina kojom se u hrišćanstvu proslavlja rođenje Isusa Hrista

gluv – gluva osoba ima oblik invaliditeta koji je čini nesposobnom da čuje

gurdvara – mesto na kojem Siki obavljaju verske obrede

Divali – festival svetla koji svake godine proslavljaju hinduisti, Siki i džainisti

diskalkulija, disgrafija, disleksija i dispraksija – različita neurološka stanja koja mogu uticati na čovekovo ponašanje, razmišljanje i sposobnost učenja

znakovni jezik – oblik komunikacije pomoću pokreta, izraza lica i govora tela

jedinstveno – ono što je drugačije od svega ostalog ili od svih ostalih

kabadi – timsko sportsko nadmetanje naročito popularno u Pakistanu i Indiji

kineska Nova godina – godišnja svetkovina kojom se proslavlja početak nove godine po tradicionalnom kineskom kalendaru

kultura – sve aktivnosti, ideje, verovanja, muzika, poezija, plesovi, svetkovine, običaji, tradicija i tome slične vrednosti koje su zajedničke određenoj grupi ljudi

melanin – prirodna supstanca smeđe boje koja se nalazi u kosi, koži i očima ljudi i životinja; boja čovekove kože najviše zavisi od vrste i količine melanina koji njegovo telo proizvodi

mucanje (zamuckivanje) – poremećaj govora

neurološka različitost – razlike u funkcionisanju mozga kod ljudi koje dovode do toga da se oni ponašaju, da razmišljaju, komuniciraju i uče na različite načine

Noć veštica – obeležava se 31. oktobra svake godine, kada se mnoga deca maskiraju i oblače razne kostime.

poremećaj pažnje s hiperaktivnošću ili, skraćeno, ADHD – vrsta neurološke različitosti koja utiče na čovekovo ponašanje, razmišljanje i sposobnost učenja

preci – rodbina koja je živela nekada davno

proteza – specijalno izrađen deo tela koji određena osoba može povremeno da nosi zato što je njeno telo drugačije građe, bilo od rođenja, bilo usled nekog udesa ili zdravstvene tegobe

Ramazanski bajram – verski praznik koji proslavljaju muslimani; obeležava kraj meseca ramazana, koji mnogi muslimani provode u postu (uzdržavanju od jela) od izlaska do zalaska sunca

rodbinska hraniteljska porodica – porodica u kojoj se o deci staraju rođaci, na primer tetka ili deda

sinagoga – jevrejska bogomolja u kojoj se obavljaju jevrejski verski obredi i proučavaju knjige

slep – slepa osoba ima oblik invaliditeta koji je čini nesposobnom da vidi

smetnje u učenju – nekome ko ima smetnje u učenju može biti potrebno više vremena i truda da ovlada nekom veštinom; smetnje u učenju se kod raznih osoba ispoljavaju na različite načine

spektar autističnih poremećaja – kad neko ima neki poremećaj iz autističnog spektra, neurološko stanje takve osobe može da utiče na njeno ponašanje i sposobnost komunikacije

usvojeno dete – dete koje je usvojeno dobija novu porodicu zato što njegovi biološki roditelji ne mogu da se staraju o njemu

Hanuka – praznik svetla koji svake godine obeležavaju jevrejske porodice

Holi – popularni hinduistički festival proleća, poznat i kao festival boja, plesa i ljubavi

hraniteljska porodica – porodica koja se stara o deci ako njihova biološka porodica nije u stanju to da čini

crkva – mesto na kojem hrišćani obavljaju verske obrede džamija – mesto na kojem muslimani obavljaju verske obrede

Kreativni centar, 2024.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.