Sunovrat medijskih sloboda

Izvor: The Guardian, Prevela: Milica Jovanović

Medijski pluralizam u mnogim državama članicama Evropske unije, čak i u zemljama sa tradicionalno slobodnim medijskim tržištem, sve više se guši visokom koncentracijom vlasništva, navodi se u izveštaju organizacije Civil Liberties Union for Europe (Liberties). Ovaj izveštaj se zasniva na istraživanju 43 grupe za ljudska prava iz 21 zemlje. Zaključak je da se sloboda štampe urušava u celom bloku, uz upozorenje da nekoliko vlada u državama EU aktivno ugrožava slobodu medija, dok neke guše nezavisnost medija uz nepovoljnu zakonsku regulativu.

Uz slaba pravila o transparentnosti vlasništva, rastući uticaj vlasti na javne medije i pretnje novinarima, sloboda i pluralizam medija su „na udaru širom EU, a u nekim slučajevima i u borbi za opstanak“, navodi se u izveštaju. „To nije iznenađenje“, kaže Džonatan Dej, glavni urednik izveštaja. „Pokušaj vlasti da oslabi vladavinu prava i demokratske institucije, gotovo uvek počinje pokušajem kontrole medijskog pejzaža“. On ističe da napori EU za zaštitu slobode medija kroz novi zakon (European Media Freedom Act, Emfa) „već nailaze na otpor čak i pre nego što je propis stupio na snagu. U pojedinim državama članicama, uspešnost njegove primene biće od presudnog uticaja na slobodne medije.“

U izveštaju se kao posebno zabrinjavajuća izdvaja preterana koncentracija medijskog vlasništva u Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Španiji i Švedskoj, pri čemu je vlasništvo često u rukama nekoliko ultra-bogatih pojedinaca. Problem pogoršava neadekvatna transparentnost vlasništva nad medijima jer, kako se navodi, mnoge države članice još uvek nisu uspostavile javno dostupne registre u skladu sa odredbama koje propisuje Emfa, a koja stupa na snagu u avgustu ove godine.

Ovaj obavezujući zakon za sve članice EU garantuje zaštitu novinara i njihovih izvora, nezavisnost regulatornih tela i punu transparentnost vlasništva – ali mnoge države članice „izgleda da nisu spremne, a neke se i protive njegovoj primeni“, navodi se u izveštaju. Francuska se suočila sa „značajnim izazovima medijskom pluralizmu“, napominje se u izveštaju i ukazuje na akviziciju grupacije Hachette koju je kupio Vensan Bolore. U nekoliko izdavačkih kuća ove grupacije zatim su instalirani rukovodioci naklonjeni stavovima konzervativnog francuskog milijardera. U Italiji, akviziciju vodeće novinske agencije AGI planira grupacija Angelucci, na čijem je čelu Antonio Anđeluči, poslanik krajnje desničarske stranke Lega, koji već poseduje italijanske novine, uključujući Il Giornale, Libero i Il Tempo.

Grupacija Bonnier poseduje 43% svih pretplatničkih novina u Švedskoj; dok Schibsted poseduje još 13, uključujući Aftonbladet i Svenska Dagbladet. U Holandiji, RTL Nederland i Talpa Network poseduju više od 75% televizijskog tržišta. Na holandskom tržištu onlajn medija dominiraju sajtovi u vlasništvu tri grupacije – DPG Media, Mediahuis i RTL Nederland – pri čemu je prva krajem 2023. najavila planove da kupi Mediahuis, što sada ispituju tela nadležna za prava potrošača i zaštitu tržišta.

Zabrinutost zbog gašenja pluralizma raste i u Nemačkoj, gde mnoge lokalne novine, pogođene digitalizacijom i opadanjem čitanosti, smanjuju poslovanje. Skoro polovina svih nemačkih izdavača novina smanjila je svoje redakcije, a 62% očekuje da će biti još rezova. Koncentracija vlasništva, uz jačanje državnih medija, na vrhuncu je u Mađarskoj, gde Centralnoevropska fondacija za štampu i medije (Kesma), koju vode ljudi lojalni premijeru Viktoru Orbanu, poseduje nekoliko stotina medijskih kuća. Oligarsi bliski Orbanu počeli su da kupuju velike medije 2010. godine, a zatim ih „donirali“ Kesmi, koja od 2018. funkcioniše kao „centralizovani, provladin medijski konglomerat“ i finansijski se oslanja na državne reklame, navodi se u evropskom izveštaju.

Osim Mađarske, vlade pojedinih država takođe vrše uticaj na nacionalne medije kroz netransparentnu dodelu državnih sredstava za oglašavanje, ili favorizovanjem medija naklonjenih vlastima. U izveštaju je utvrđeno da je to slučaj u Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Malti, Sloveniji i Španiji. Takođe se navodi da su javni mediji „zarobljenik vlasti i njen glasnogovornik“ u Mađarskoj, a da se u tom pravcu stvari kreću i u Slovačkoj, gde novi zakoni više ne garantuju uređivačku nezavisnost. Javni mediji su takođe ranjivi u Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Italiji.

Izveštaj je utvrdio i da su novinari i dalje izloženi govoru mržnje i fizičkim napadima, te da su tokom 2024. trpeli policijsko nasilje u Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Nemačkoj i Španiji. U pojedinim zemljama, novinarke su nesrazmerno češće mete napada. Konačno, tzv. SLAPP tužbe tokom protekle godine bile su „potencijalno egzistencijalna pretnja“ medijima u najmanje desetak zemalja EU, pri čemu je premijer Slovačke Robert Fico lično pokrenuo SLAPP tužbu protiv jednog novinara. Javni zvaničnici su takođe ometali rad novinara tako što su zaobilazili ili direktno odbijali zahteve za slobodan pristup informacijama u nekoliko zemalja, uključujući Bugarsku, Grčku, Holandiju, Maltu, Nemačku i Španiju, navodi se u izveštaju.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.