Rodoljub Šabić – Neprihvatljiv bezbednosni rizik

Autor: Rodoljub Šabić, Izvor: Pešanik

Na prvi pogled deluje gotovo neverovatno ali nije. Na nju se ne odnosi garancija Ustava (član 38) po kojoj „državljanin Republike Srbije ne može biti proteran, ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni“. Jer ona jeste supruga državljanina Srbije i majka državljanina Srbije ali sama nije državljanka Srbije već državljanka Hrvatske.

Naravno, imala je urednu dozvolu za boravak u Srbiji. Ali posle 12 godina mirnog, besprekornog boravka pozvana je iz Uprave za strance da dođe u policiju uz uveravanje da je s njenim boravkom sve u redu, gde joj je uručeno rešenje kojim joj se ukida ranije odobren privremeni boravak i zabranjuje ulazak u Srbiju.

Za napuštanje zemlje dobila je rok od sedam dana. Doduše, dobila je i rok od 15 dana u kom može da podnese žalbu na rešenje, ali s tim da žalba ne odlaže izvršenje rešenja. To znači da mora da napusti grad u kojem živi 12 godina, da ostaje bez posla i da će, bilo da svoju ćerku vodi sa sobom ili je ostavlja, njena porodica biti rasturena, da joj se bukvalno ruši život.

Zašto? U obrazloženju rešenja se navodi samo to da je „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu da boravak državljanke Hrvatske A.I.S predstavlja neprihvatljivi bezbednosni rizik“.

Ali A.I.S. nikad nije prekršila ni jedan zakon Republike Srbije. Kako to neko takav postane „neprihvatljiv bezbednosni rizik“?

Iako to u rešenju nije objašnjeno, zapravo je opšte poznato. Podržala je studentske proteste i njihove zahteve i na nekoliko uličnih skupova i na društvenim mrežama. A na Instagramu je, kao lekarka, osudila ulazak predsednika Aleksandra Vučića u jedinicu intenzivne nege i dodirivanje bez rukavica ljudi povređenih u požaru u Kočanima.

Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da 60 odsto punoletnih građana podržava aktuelne studentske proteste. Da li „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije“ zaista ozbiljno procenjuje da bezmalo dve trećine građana predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ za sopstvenu zemlju!?

A još veći procenat građana, lekara pogotovo, nema i ne može imati razumevanja za ulazak predsednika praćenog kamarilom TV izveštača u jedinicu intenzivne nege, a posebno za dodirivanje povređenih golim rukama. I sâm sam, kao i mnogi drugi, tim povodom na društvenoj mreži X podelio komentar u kom sam rukovodstvo Kliničkog centra podsetio da zanemarivanje standarda sterilizacije i higijene može da predstavlja krivično delo (KZ, član 126) nesavesnog lečenja bolesnika, kažnjivo sa tri godine zatvora. Na sreću, ustavne garancije se na mene odnose i ne mogu biti proteran, ali zar treba da razmišljam o nekakvoj drugoj represaliji?

Ovo što se dešava A.I.S nipošto nije samo njen problem ili problem njenog muža i deteta čija porodica se na silu cepa. Bili svesni toga ili ne, tiče svih ljudi koji žive u Srbiji, bili državljani ili ne.

Srbija je, bar tako kaže njen Ustav u članu 1, država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

U okviru garancija ljudskih prava Ustav jemči i slobodu mišljenja i izražavanja (član 46). To pravo je univerzalno, nije rezervisano za državljane, garantovano je i strancima koji borave u Srbiji.

Apsurdno je i bezočno bilo koga ko ne krši nijedan zakon, zapravo samo zbog toga što se koristi ustavom zajamčenim pravom, izložiti bilo kakvim sankcijama a pogotovo ovakvim besmislenim, objektivno krajnje brutalnim, kakvim su izloženi uz A.I.S i dva državljanina Srbije, njen muž i ćerka.

Neprihvatljivo je da „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije“ ne razlikuje državu, Republiku Srbiju, od režima i da podređuje ljudska prava dnevno političkim interesima režima, odnosno vladajuće stranke. A baš to radi. I ako nešto zaista predstavlja neprihvatljiv rizik po bezbednost zemlje i njen ustavni poredak, onda je to upravo takvo postupanje.

Tekst je prenet sa portala Pešanik.