Oporavak posle epidemije u Hrvatskoj i Srbiji
Piše: Vladimir Gligorov
Ukoliko, valja razumeti, se epidemija povuče ili stavi pod kontrolu, i nema nepotrebnih grešaka u privrednoj politici. Posle skorašnjeg obnavljanja epidemijskog udara u Srbiji, i u određenoj meri u Hrvatskoj, srpska se privreda suočava sa rizikom da pad proizvodnje bude dublji nego što se predviđalo i da se oporavak oduži, ako sasvim ne izostane. Dok bi hrvatska privreda svejedno trebalo da nastavi da se postepeno oporavlja, jer je turistička sezona izgubljena više ili manje.
***
U epidemijama, kao i kod drugih prirodnih nepogoda, najpre se smanjuje aktivnost, osim one koja je neophodna da bi se očuvao život, a potom je potrebno obnoviti privredu i društvo i nastaviti sa razvojem.
Udar izazvan epidemijom bi trebalo da je privremen, ona bi trebalo da bude stavljena pod kontrolu bilo njenim povlačenjem ili sticanjem imuniteta na virus koji je izaziva. U toku epidemije, pak, potrebno je prilagoditi društveni i privredni život tako da se umanje koliko je više moguće negativne posledice po javno zdravlje i da se očuvaju sposobnosti za brzi oporavak. To je, jednim delom, politički izazov. Jer bi trebalo umanjiti negativne posledice epidemija i ne dozvoliti da se dodatno uruše društveni i privredni odnosi koji su neophodni kako bi se obezbedila normalizacija kada se epidemija okonča.
Tako da oporavak zavisi od uspeha da se
– smanji uticaj epidemije, i od
– izbegavanja političkih grešaka kojima se umanjuju sposobnosti za društveni i privredni oporavak.
Od ta dva skupa činilaca zavisi i dubina krize i njeno trajanje, kao i brzina oporavka.
Virusna i virtuelna privreda
Kada je reč o privredi, od posebne je važnosti razumeti da nije reč o uobičajenoj cikličnoj promeni u privrednim aktivnostima, pa ni o krizi kakva je bila ona iz 2008-2009, već je reč o jednokratnom, privremenom udaru na privredu izazvanom spoljašnjim činiocem. Tako da i odgovor, društveni i politički, mora biti drukčiji nego što bi zahtevala recesija, koja je faza poslovnog ciklusa, ili kriza koja je izazvana bankrotstvom finansijskog sistema. Kod privrednih ciklusa, u recesiji je reč o padu tražnje (ulaganja i potrošnje) za koji je potrebno naći zamenu. U slučaju epidemije, reč je o padu ponude, jer ljudi ne rade da ne bi širili zarazu, koji je potrebno ublažiti dok udar traje. A potom je potrebno upravljati obnovom ponude i održanjem tražnje.
Tako da je prvo pitanje: koje su mere potrebne da bi se održala ponuda u meri u kojoj je to neophodno i moguće?
Drugo je pitanje: koje su mere potrebne da bi se oporavak privrede podržao odgovarajućim nivoom tražnje?
Od odgovora na ova dva pitanja zavisi i dubina privrednog pada i brzina oporavka.
Imamo, dakle, spoljašnji, prirodni udar na proizvodne mogućnosti i, potom, unutrašnji, društveni i politički, odgovor kojim bi trebalo da se umanji pad i ubrza oporavak. I epidemija i prilagođavanje na nju imaju različite posledice koje zavise od specifičnih društvenih i privrednih okolnosti, kao i od etičkih i političkih ciljeva i sredstava svake pojedine zajednice ili države.
Opšti zadatak je, međutim, isti za sve zemlje ili društva:
Kako očuvati privredu u stanju koje omogućuje njen brzi i puni oporavak u periodu kada je ona pod udarom epidemije?
Potrebno je, dakle, privredu očuvati u virtuelnom stanju, u stanju kao da epidemije nema, u vreme kada ona mora da se prilagodi na uslove koje diktira epidemija. Ovo je prikazano na Slici 1. Privredna aktivnost se smanjuje sa tačke A do tačke B, a oporavak bi podrazumevao povratak sa tačke B na tačku A. O tačkama C i D gde se privreda može naći usled grešaka privredne politike biće reći kasnije. Nivo cena zapravo ne bi trebalo da pretrpi značajnije promene pod pretpostavkom da se privredna politika rukovodi očuvanjem virtuelne privrede.
Članak je prenet sa portala Peščanik.
