Nadežda Milenković – Spasi Srbiju i leči se

Autor: Nadežda Milenković, Izvor: Peščanik

Mi smo dugo, teško i mnogo povređivano društvo, čak toliko da smo počeli da sumnjamo i da li smo uopšte društvo ili samo nevoljni skup na okupiranoj teritoriji.

Posle trinaest godina trovanja krvotoka nacije, teških preloma stubova društva, zarazne korupcije, izliva besa i straha na mozak stanovništva, mentalnih poremećaja po televizijama, samoubistava u pokušaju i klasičnih ubistava saosećanja i organizovane saradnje, naravno da nismo zdravo društvo. Ali to što smo odavno uzeli anamnezu i postavili dijagnozu nije donosilo olakšanje. Naprotiv. Već smo se bili pomirili sa tim da ono malo zdravog tkiva nema šanse protiv opake bolesti.

I bolest nam se sa pravom samouvereno cerila u lice. Stajala nam kraj bolesničke postelje, onako mršava ko kostur, u nekom odrpanom crnom šlafroku sa kapuljačom, oslonjena na držalju zarđale kose i nervozno pogledavala na sat. Šta, još mrdaš? Sestro, donesite nešto za anesteziranje, ma, može bilo šta, samo da je sa nacionalne frekvencije.

A onda se pojavio lek. Stara farmakološka mudrost kaže da se lek uvek nalazi na putu od kuće do posla, ali su se u savremeno doba pod tim neopravdano podrazumevale samo apoteke. Sve dok po ulicama nismo počeli da viđamo prvo nasmejane mlade ljude, a onda i starije. Ispostavilo se da ovaj lek ipak nismo morali da nabavimo iz inostranstva niti da za njega skupljamo novac preko SMS-a mada jeste neprocenjivo skupocen.

Onda smo, valjda kao i svaki normalan bolesnik, postali nestrpljivi. Morate da nam pomognete, morate to malo brže, morate to ovako, pa onda tako. Dajte antibiotik, špricnite mi tu injekciju, ne, ne, sondu nikako ali progutaću ovu tinkturu, vidi koliki mi je bilirubin! Pa da smo takvi sa pravim lekarima, izbacili bi nas pre sledeće vizite.

Baš kao što i Balaševićev „bački ručak običan ima red svoj logičan“ tako i izlečenje ne ide na preskok. Prvo bolnica pa banja, prvo prelom pa gips, prvo amputacija pa proteza. Bolest hara trinaest godina, osakatila nas je, obangavila, u crno zavila, ozbiljno nam oštetila mentalno zdravlje. Izlečenje traje.

Dobili smo prvu pomoć, prepisan nam je lek na recept, narodni lek, melem za dušu. Dobili smo čak i celu novu, društvenu farmakopeju sa popisom sastojaka i overenim recepturama. Imamo i osoblje za spravljanje magistralnih lekova. Imamo i overen uput za terapiju. A bogami imamo i vremena. Sigurno više nego ova vlast.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.